Prim. dr Mihailo Mirković, neurolog, Opšte bolnice Valjevo, održao je uvodno predavanje o dijagnostici, lečenju i saradnji sa pacijentima koji boluju od multiple skleroze, pojasnivši klinički put u OB Valjevo, naglašavajući da se radi o multidisciplinarnom pristupu i sveobuhvatnom timskom radu. On se kroz klinički rad zalaže za novu percepciju i edukaciju o multiploj sklerozi (MS), kako bi svi pacijenti što pre stigli do personalizovane terapije. Tim povodom je održana usko stručna edukacija za tim lekara koji su uključeni u puteve dijagnostike i lečenja pacijenata sa multiplom sklerozom, a gost predavač bila je prof. dr Dragana Obradović, stručnjak sa VMA.
Prof. dr Dragaan Obradović je naznačila značaj učešća i aktivacije pacijenata. Svi koji boluju od bolesti Multiple skleroze su se okupili pod okriljem platforme www.msplatformasrbije.rs, a odatle se širi mreža i konekcija ka svim društvenim mrežama, kako bi se širila nova svest o ovoj bolesti.
” To je koncept, čitava akcija, da se svi uključe. I oni koji imaju MS, ali i članovi njihovih porodica i šira društvena zajednica. Čitava poruka koju šaljemo jeste da je MS izlečiv, a angažujemo se ka tome da svi oboleli imaju pravo na što raniju, adekvatnu, personalizovanu terapiju. Vrlo je važno na samom početku prepoznati i definisati kakva je aktivnost bolesti. Ne možemo istim lekovima lečiti različite aktivnosti bolesti,”rekla je prof. dr Dragana Obradović sa VMA.
Prof. Obradović je izrazila i razumevanje za sve obolele koji u nedostatku adekvatne terapijske procedure preuzimaju sve alternativne metode lečenja i probaju i razne biljke koje su im dostupne, ali je jasna u stavu da savremenu medicinu, a to su u 14 registrovanih i priznatih lekova, ništa ne može zameniti. Ona ističe da je na to žalost odlika nerazvijenih društava, ali obrazovanje i edukacija pacijenata i doktora uključenih u lečenje daje rezultate u današnjem lečenju multiple skleroze. Prof. Obradović ističe da je uvidela da mlađi pacijenti imaju dosta informacija jer koriste internet i oni su najzagriženiji da se bore za dostupnost informacija o bolesti i lečenju MS-a.
” Mi smo došli do monitoringa kao jednog od presudnih faktora za izbor leka koji je efikasan za određenog pacijenta i to je novi koncept. Novi lekovi smanjuju EDSS i daju veliku razliku u funkcionalnoj sposobnosti pacijentu. Kako je uopšte moguće da je neko hodao svega 100 metara, a sada hoda i do 400 metara? Tako što su novi lekovi antiinflamatorni supresivni lekovi i smanjujući infalamaciju omogućavaju bolje provođenje impulsa duž nervnih vlakana koja su pogođena demijelijalizacijom i na taj način dolazi do pomaka funkcija. Naravno, u zavisnosti od toga kolika je veličina lezija na vlaknima zavisi i koliki će biti oporavak i kojih funkcija postignut – navela je prof. dr Obradović, dodajući da je za poslednjih godinu ipo dana koliko obilazi različite gradove, da su naši neurolozi vrlo kompetentni i da na vreme uspostavljaju dijagnozu već u sekundarnom centru zdravstvene zaštite, a da se do tercijarnih ustanova dolazi zbog imunoserologije i oligoklonalnih traka, što inače podrazumeva taj nivo medicinskog lečenja, iako su te dijagnostičke metode isključivo značajne zbog prognostičkog toka lečenja bolesti.
Mi uprkos ograničenjima gde pojedine bolnice nemaju magnetne rezonance , vrlo rano uspostavljamo dijagnozu MS, što je značajno.”
” Od pojave prvih simptoma, u valjevskoj bolnici se stiže do dijagnoze unutar prvih mesec dana i to je od izuzetnog značaja. To je i jedan od najviših evropskih standarda. Dakle, kod nas nije problem brzina postavljanja dijagnoze. O multiploj sklerozi se dosta sada priča i ljudi često pomisle na nju, tako da je danas lečenje jedan multidisciplinaran pristup koji u tim lekara osim neurologa uključuje radiologe i fizijatre. Dijagnoza se dakle u Srbiji vrlo brzo uspostavlja, ali mi imamo problem sa ovim drugim delom, na koji način i najpre omogućiti dostupnost adekvatne terapije za svakog pacijenta,” izričita je prof. dr Obradović.
Od 2013. kada je napravljena revizija kako se deli multipla skleroza, pa smo imali klinički izolovani sindrom i ovo što je sada prisutno. Više nije dovoljno upisati da neko ima relapsnu multiplu sklerozu, nego bi pacijent trebao da dođe na redovnu godišnju kontrolu i to bi trebao da bude neki standard u lečenju.
” Ako pacijent za tih godinu dana nije imao relaps bolesti niti nove lezije koje utvrđujemo snimkom na magnetnoj rezonanci, mi možemo da stavimo da je MS neaktivan. Međutim, ako je imao pojavu lezija, a neki kritičan broj koji ja smatram relevantnim jesu tri lezije. Prema novim kriterijumima koji su objavljeni 2014. na godišnjem nivou se vrši evaluacija bolesti. Ako postoji klinička aktivnost stavlja se oznaka da je MS aktivna i u mnogim dijagnostičkim kriterijumima je preporučeno da se u tim godišnjim kontrolama svaki put navede i napiše ta evaluacija. Zašto je to bitno, ako je ta bolest aktivna onda vi tim pacijentima nećete davati interferone već ćete im dati zahtevniju terapiju. U Valjevu imamo 40% pacijenata koji zahtevaju aktivan vid lečenja. Kada se radi o progresivnoj bolesti ona se meri povećanjem EDSS skora i tako da se za progresivne forme bolesti meri i to da li su pacijenti imali relapse ili novi broj lezija. Kada pacijent ima relaps to je samo vrh ledenog brega i klinički pokazatelj aktivnosti bolesti i to nije dovoljno, jer do relapsa dođe kada dođe do kompenzacije i nemogućnosti mozga da se u potpunosti adaptira uz oštećenja koja postoje i zato se preporučuju pregledi magnetnom rezonancom na godinu dana, jer omogućuju uvid i mogućnost da preveniramo ispoljavanje kliničkih relapsa. Imamo primarno progresivne bolesti sa relapsima koje su ranije tretirane da idu svojim tokom, a to su zapravo najbolji kandidati za modernu terapiju i njima ona može da pomogne. Novi standardi u evaluaciji medicinske terapije podrazumevaju da su pacijenti bez znakova za aktivnost bolesti, nema relapsa, nema napredovanja onesposobljenosti, nema novih lezija na magnetu. To su ti novi aktivni lekovi koji omogućavaju da bolest bude zaustavljena, a ne samo da nema relapsa. Cifre koje imamo u bazi ukazuju na to da je ukupan broj pacijenata u Srbiji veći od onih aproksimacija koje se pominju,” navela je prof. dr Obradović, navodeći primer Hrvatske u kojoj je za 2015. godinu prevalenca bila 150 na 100 hiljada stanovnika, pa je ona tim računom izračunala da i sa našom visokom prevalencom, verovatno dosežemo cifru od 9000 obolelih u Srbiji.
Prema svi tim parametrima, neophodne su ozbiljne izmene kako bi se obolelima omogućili što bolji uslovi lečenja. Osim želje da se po bolnicama otvore MS ambulante, potrebno je usvojiti na nivou države standard za lečenje, takođe se izboriti za to da tri meseca od uspostavljanja dijagnoze mora se započeti sa nekom terapijom. Prof. dr Obradović je naglasila da mora postojati i registar bilo centralni, bilo na nivou svake bolnice, koliko ukupno ima pacijenata sa multiplom sklerozom, a koliko je od tog broja sa aktivnim progresivnim tokom bolesti. Svi ti podaci su jako bitni za ljude koji donose odluke i omogućavaju terapiju svim obolelim. Prof. dr Dragana Obradović je prilikom edukacije za kolege, naglasila da za multiplu sklerozu sinonim više ne budu invalidska kolica nego lečenje jer to savremeni vidovi terapija omogućavaju.
