Nizom vrednih donacija, realizovanih u prethodnom periodu, bitno je poboljšan kvalitet medicinske usluge u Opštoj bolnici Valjevo.
Povodom najnovije donacije, v. d. direktora Opšte bolnice Valjevo, dr Zoran Đurić, zahvalio se gospodinu Mladenu Petkoviću i nadzornom odboru HK „Krušik“, koji su donirali ustanovi, vrednu opremu za operacione sale vrednosti sto hiljada evra.
– Ova donacija podrazumeva operacionu lampu i satelit led tehnologije koji je instaliran u ortopedskoj operacionoj sali, zatim elektrohirurški nož poslednje generacije, koji će se koristiti u laparoskopiji, ali i u otvorenoj hirurgiji, a nabavljen je i pokretni rentgen sa C lukom koji se koristitiu u hirurgiji i ortopediji. U okviru ove donacije su i dodaci za stolove koji su postavljeni u drugim salama, a bili su neophodni. Izražavamo veliku zahvalnost HK „Krušik“ zbog ovih izuzetno značajnih uređaja kojima se kvalitet operativnih zahvata podiže na još jedan nivo u našoj ustanovi. Druga značajna donacija koja nas očekuje, a imamo načelno dogovor sa HK „Krušik“, odnosi se na ultrazvučni aparat 4D za službu Ginekologije, vrednosti oko 8 miliona dinara. Korporacija „Krušik“ i direktor su dali odobrenje i oni će nabaviti taj uređaj – naveo je dr Đurić.
Ovom prilikom v.d. direktora OB Valjevo, dr Zoran Đurić, je podsetio na sve značajne donacije iz prethodnog perioda i zahvalio se svim donatorima koji su na taj način mnogo uradili za bolnicu, ali i za grad. Samo u ovoj i u toku 2017. godine po godini je oko 200 hiljada evra iznosila vrednost uređaja koje su brojni donatori donirali najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Kolubarskom okrugu. Za poslednje dve godine je oko 400 hiljada evra vrednosti donacija stiglo u ustanovu. Kontrola leta Srbije i Crne Gore je uplatila milion i 200 hiljada dinara da se omogući da dečiji hirurzi sa Instituta za majku i dete, dolaze vikendom u Valjevo i tako pomognu kako opštim hirurzima tako i dečijoj hirurgiji. Pre toga je „Valjevska pivara“ donirala 50 hiljada evra za endoskopsku jedinicu sa gastroskopom i kolonoskopom. Aerodrom Nikola Tesla Beograd je donirao računarsku opremu vrednosti oko hiljadu ipo evra. Kompanija „Europrom“ je odvojila oko 500 hiljada dinara za aparate za fizikalnu medicinu, a pre toga je donirala kardiološku sondu vrednosti 600 hiljada dinara. Kompanija „Vega“ je donirala očni ultrazvuk koji nije funkcionisao više od godinu dana, a vrednost je oko 15 hiljada evra. „Kompresor ing“ je nabavio izoletu vrednosti 10 hiljada evra. Samostalna trgovinska radnja „SN“ je dala oko milion dinara za nabavku računarske opreme. Oko 15 hiljada evra je vrednost donacije firme „Metalprom“ za električne krevete za jedinicu intenzivne nege i stolicama za laboratoriju. Firma „Makler“ je poklonila pištolj za biopsiju koji se koristi i za biopsiju prostate i dojke, a vrednost je oko hiljadu ipo evra. U toku ovog leta bilo je oko pet hiljada evra donacija u vidu klima uređaja koji su pokloni raznih farmaceutskih kuća. Firma „Arena“ je donirala filtere vrednosti hiljadu evra, a Kineska robna kuća je poklonila pribor za jelo vrednosti oko 500 evra. Prilikom kvara na trafou Elekrtrodistribucija Valjevo je postavila novi trafo, a njegova vrednost je oko 100 hiljada dinara. „Trlić“ je donirao juneće meso za ishranu bolesnika. Opština Osečina i firme iz Osečine su donirale oko 5 hiljad aevra za aparate za fizikalnu medicinu. Plazma sterilizator je donacija „Maklera“ vrednosti oko 60 hiljada evra. Prenosni ultrazvučni aparat je koštao oko 15 hiljada evra. „Podgorina Fruht“ i „Europrom“ su donirali dve izolete koje su koštale oko 20 hiljada evra. Sindikat „EPS-a“ je nabavio dva paročistača vrednosti pola miliona dinara. Donacija kojom je rekonstruisana Pedijatrija od porodice Nastasić iznosila je oko 100 hiljada evra. Oko dva miliona dinara je donacija GP „Greda“ za fasadne radove. Od „Koloplasta“ je dobijen aparat za zaustavljanje krvarenja i za hirurški radu laparoskopiji i hirurgiji uopšte. Kada je bio probelem sa stenicama na Ortopediji, Grad Valjevo je preko sektora za vanredne situacije izdvojio sredstva u iznosu oko pet hiljada evra za nabavku dušeka i posteljina za odeljenje Ortopedije. Dr Đurić je podsetio da su sve ove donacije sprovođene tako što su donatori bilo firme ili pojedinci direktno nabavljali uređaje, pa tako sredstva nisu uplaćivana ustanovi na račun. Nabavljeni uređaji su po donaciji ulazili u knjigovodstvenu vrednost bolnice.
Osim osvrta na najznačajnije donacije u toku dve godine od kada je u upravi, dr Đurić je podsetio i na najznačajnije trenutke sa kojima se suočavao.
– Krajem 2016. godine bio je obustavljen operacioni program zbog nedostatka na pozicijama za lekove i sanitetski materijal. U toku 2017. i ove godine ima dovoljno sredstava na tim pozicijama za funkcionisanje bolnice. Ima dovoljno sredstav z alaboratoriju, a nije prekidan ni operativni program čitave godine. Od servisa šta je bilo potrebno rađeno je u hodu. Možemo izneti podatak da je recimo što se tiče laboratorije a odnosi se na tumormarkere, Valjevska bolnica po broju analiza radi kapacitetom kojim radi Klinički centar Vojvodine. Znači bilo je dovoljno novca za to, a tako je nastavljeno i u ovoj godini. U ovoj godini je došlo do značajnog povećanja potrošnje lekova, a aneks za dodatna sredstva za lekove je predat RFZO i očekujemo da će do kraja oktobra biti UO Direkcije RFZO u Beogradu i očekujemo da u punom tempu završimo i ovu godinu. Takođe tražen je i aneks i na energentima, tako da bi uspeli da se priključimo na toplanu ako dobijemo taj aneks. Ako nam odobre taj ankes Bolnica će biti priključena na Toplanu. Imamo novca za probni period od mesec ipo dana dok čekamo taj aneks. U prošloj godini je tražen aneks za dodatnih 30 parova za VTO, a očekujemo i ove godine da će nam ga odobriti – rekao je dr Đurić, u podsećanju na prethodni period. On je dodao da iako 2017. nije bila lagana zbog problema na samom startu, uspešno je okončana. A u 2018. godini od većih problema koji su zadesili ustanovu Đurić izdvaja pucanje horizontalne kanalizacije iznad porodilišta u avgustu mesecu. Zbog te havarije je neko vreme mogao da bude prekinut i operativni program da bi se sve saniralo, a sve je to dodatno izazvalo zastoj u radu i neplanirane materijalne troškove.
Što se tiče aparata u bolnici, svi uređaji su uredno servisirani u predviđenom roku i imamo sklopljene servisne ugovore za većinu, s tim što neki aparati su svoj radni vek odradili i za njih ne postoji servis. Neki aparati tipa artroskopa za endoskopski pregled kolena, su nabavljeni iz sopstvenih sredstava.
– Zbog svega navedenog, u globalu mislim da je kvalitet zdravstvene usluge malo poboljšan, a takođe i deo nemedicinske usluge koji se odnosi na ishranu pacijenata. Još prošle godine na osnovu faktura smo imali aneks na poziciji hrane pa imamo više novca nego ranije i samim tim je kvalitet bolji. Isto se odnosi na sredstva za higijenu i tu nije bilo štednje. Neke sanacije kupatila su izvršena, Ministarstvo je u prošloj godini izdvojilo sredstva za tri kupatila, a ove godine bi trebalo da obnovimo još četiri kupatila. Preko Rotari kluba obnovićemo još dva kupatila na Grudnom odeljenju. Sve to bi trebalo da malo poboljša ono što znači svakom pacijentu – rekao je dr Đurić.
Ono što je posebno istakao dr Đurić, a tiče se same medicine jeste lepa vest da je u utorak po prvi put u ustanovi urađena intervencija subtotalna laparoskopska gastrektomija, a operator je bio dr Nebojša Stojaković. Intervencija je dobro urađena i u tom delu laparoskopije, trenutno se hirurgija najbolje razvija po oceni dr Đurića. Radi se još i laparoskopska resekcija rektuma i trebalo bi da postanemo ustanova u kojoj bi se edukovali lekari iz drugih ustanova za tu vrstu intervencija kaže dr Đurić.
– Ministarstvu zdravlja podnet je zahtev za nove tehnologije, a to je za operaciju hemoroida što se tiče hirurgije i operacija stres inkontinencije, a tiče se urologije. Nadamo se da ćemo i to dobiti, a samim tim i aneks i srdstva da bi mogle da se primenjuju te metode jer su one vezane za poprilično skup potrošni materijal. On Nove godine će početi i fakturisanje usluga jednim delom preko dijagnostički srodnih grupacija(DRG sistema),a to će značiti da ćemo jedan fiksni deo ugovora dobijati od RFZO-a i to bi iznosilo 20% manje nego sadašnji, a tih 20% bismo morali da opravdamo preko DRG-a odnosno od onoga što bude urađeno. Verovatno će jednog dana se ići da se svih 100% faktura sa fondom bude zasnovano na DRG sistemu – najavio je dr Đurić.
Što se tiče rekonstrukcije bolnice preko sredstva iz Kancelarije za javna ulaganja, raspisan je tender, ali je uprava tražila dodatne izmene i isprvake koje bi dovele do toga da na proleće krene rekonstrukcija po fazama. Projektom nije obuhvaćena zgrada Uprave, Psihijatrije i Centra za mentalno zdravlje, pa se dodatne izmene upravo na to i odnose, dok su se u tenderskoj dokumentaciji našli objekti Pedijatrije i Neurologije koji su već rekonstruisani ranije. Takođe, traženo je da se u rekonstrukciju uvrsti centralna klimatizacija za sve zgrade jer je izuzetno značajna za uslove u kojima se radi i leče pacijenti. Maksimalan broj specijalizacija i subspecijalizacija po godini je tražen i odobren, tako da je što se tiče kadra situacija stabilna iako postoji stalna potreba za novim kadrovima. U toku prošle godine 15 mladih lekara je dobilo specijalizacije. U septembarskom roku odobreno je deset novih specijlaizacija. To je po rečima v.d. direktora dr Đurića jedan od načina da se kadar zadrži i obnovi, a drugi je svakako oprema na kojoj bi ti specijalisti mogli da rade. U narednom periodu ono što bi od specijalista falilo jesu gastroenterolozi, endokrinolozi i nefrolozi, ali se radi na podmlađivanju kadra. Po kadrovskom planu do 220 lekara može biti zaposleno, a srednjeg medicinskog kadra 747, kao i 16 zdravstvenih saradnika.
Po dolasku na čelo ustanove u oktorbru 2016. godine, dr Đurić je od Upravnog odbora tražio odobrenje da pozove revizorsku državnu instituciju koja je kontrolisala 2016. godinu i zakonitost poslovanja.
– Tražili smo naravno da to urade i za desetak godina unazad, ali je državna revizija to na žalost uradila samo za 2016. godinu. Na taj način su sva finansijska zaduživanja iz tih prethodinih godina predstavljena kao zaduženja plana za 2016. U toku same revizije koja je trajala šest meseci, dosta stvari je izmenjeno, kao i u naknadnom roku. Kada smo dobili taj post revizioni izveštaj o poslovanju bolnice za 2016. godinu on je sa zadovoljavajućom ocenom i ne postoji kršenje obaveze dobrog poslovanja – zaključio je dr Đurić, dodajući da je zadovoljan da je to tako urađeno, kako bi Bolnica dalje mogla da se bavi onime za šta jeste napravljena, a to su pre svega medicinske stvari.
