U Službi psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo, svakodnevno kroz ambulantni rad pomoć potraži znatan broj ljudi i zbrinjavaju se stanja i bolesti iz širokog sprektra mentalnog zdravlja. U strukturi obolelih izdvajaju se bolesti zavisnosti koje pored standardnih imaju i nove oblike potkrepljene savremenim načinom života i dostupnim tehnologijama. Osim bolesti zavisnosti u letnjem periodu primetno je i dosta pacijenata koji se javljaju sa problemima anksioznosti ili depresije. Dr Vladimir Tošović, specijalsita psihijatrije, navodi da, što se tiče letnjeg perioda i učestalosti anksioznih i depresivnih tegoba, svakako promena vremena i pojava visokih temperatura, mogu da utiču na raspoloženje celokupne populacije, a ne samo pacijenata pod terapijom.
- Kod našeg naroda generalno preovlađuje mišljenje da vreme ima uticaj na to da li nešto boli ili pogoršava zdravstveno stanje i raspoloženje. Ali, pre će to biti kako mi zapravo gledamo na tu promenu vremena i kako posmatramo sumorni dan, koliko nas oneraspoložuju te misli koje nam se nalaze u glavi, koje vrtimo i taj naš pogled na situacije, sve to stvara naše raspoloženje, a ne vremenske prilike. Promenom raspoloženja svakako da se javljaju i različite telesne tegobe. dešava se da odjednom obraćamo pažnju da nas nešto boli da nam nešto smeta, a u stvari je to sve karakteristika lošeg raspoloženja. Ono što može u nekim letnjim periodima da bude izraženije jesu te anksiozne tegobe praćene i napadima panike. Jedan od simptoma napada panike usled vrućine jeste i ubrzan rad srca i preznojavanje. To su sve normalne situacije koje se dešavaju kod ljudi u letnjem periodu, ali kod paničnog napada su ti simptomi izraženiji praćeni odmah skokom na zaključak da je zdravlje ozbiljno ugroženo i da će se pacijent onesvestiti. Ljudi koji imaju anksioznost sve te simptome teško podnose, što dodatno pogoršava njihovo mentalno zdravlje, te oni pribegavaju izbegavanju tih situacija za koje smatraju da ih ugrožavaju – rekao je dr Tošović ističući da je sve zapravo u tumačenju simptoma, te skrećući posebno pažnju da svaki pacijent treba da potraži isključivo stručnu pomoć u moru danas dostupnih informacija.
Pacijetni koji imaju izražene anksiozne i depresivne tegobe usled promene vremenskih prilika najčešće su među populacijom radno sposobnog stanovništva, pa im je samim tim i otežan način svakodnevnog funkcionisanja i znatno urušen kvalitet života.
- Dešava se da pacijenti samoinicijativno pre javljanja kod psihijatra obilaze ostale specijaliste, najčešće kardiologe, neurologe, i druge. Pacijetni koji imaju već terapiju za bilo koje zdravstveno stanje, posebno psihijatrijsko kao i svi ostali, često se otežano pridržavaju propisanih terapijskih protokola. Mi smo svesni toga da iako neko dolazi godinama i mi redovno prepisujemo terapiju, postoji mogućnost da je se ne pridržavaju pravilnog uzimanja leka. Postoji statistika da svega 30% ljudi koji boluju od depresije piju redovno lekove. Donekle mi to razumemo jer čim se osete bolje, dolazi do preskakanja uzimanja terapije, pa i potpunog isključenja. Problem kod depresivnih osoba što one često i ne vide razlog zašto piju te lekove pa se samim tim otežano pridržavaju terpaije. Sve to remeti komplijansu uzimanje i pridržavanje terapije, a kasnije i tok i efikasnost lečenja. Mi se trudimo da im uvek pojasnimo značaj redovnog pijenja lekova i pridržavanja saveta terapijskih. Ukoliko osete da su napeti i da im propisane doze nisu dovoljne, treba obavezno da dođu da se dogovore sa svojim psihijatrom kako bismo zajedno našli pravo rešenje. Da vidimo koja doza leka im je potrebna, jer samo kada lekar prepiše lek onda je ta doza od pomoći u suprotnom je droga. Sa druge strane mi se često suočavamo sa zloupotrebom i preteranim konzumiranjem lekova što dodatno pogoršava mentalno zdravlje pacijenata – navodi dr Vladimir tošović, specijalsita psihijatrije ZC Valjevo.
U svakodnevnom kliničkom radu kroz ambulantni rad sa pacijentima dr Tošović navodi da razume taj strah od neizvesnosti pri prvom susretu sa psihijatrom, ali poziva sve da se suoče radi poboljšanja mentalnog zdravlja, kvaliteta života i eliminisanja nepotrebne patnje.
- Mi kao ljudi smo skloni da reagujemo strahom u situacijama suočavanja sa nečin novim ili nepoznatim i to je u našoj prirodi, ali zbog toga ne treba trpeti patnju. Ponašanje u strahu je izbegavajuće ponašanje gde najčešće odlažemo odlazak kod psihijatra u nadi da će problem nestati. Treba da shvatimo da je teško zakazati taj prvi pregled i zbog toga se mi svi trudimo da održimo kontinuitet u lečenju i sami zakazujemo dalje kontrolne preglede, pa se povećava i mogućnost da bude tretiran na adekvatan način. Stigma i dalje postoji, ali im uvek objašnjavamo da i po zakonu su zaštićeni da bilo ko zna od čega se leče. Javnost treba da zna da se u našim ambulantama ne zbrinjavaju samo teška duševna stanja i bolesti nego mnogo više upravo depresivni i anksiozni poremećaji koji su svakodnevica običnog čoveka. Ovde su nam najčeći pacijeti radno sposobno stanovništvo koje nam se javlja usled teških ili stresnih perioda života, nenadoknadivih gubitaka i drugo. Ne postoji osoba na planeti koja u nekom momentu života nije bila slaba ili ne može da je slomi neka situacija, tako da je uvek bolje se javiti psihijatru i rešavati problem, na aedkvatan način savladati period adaptacije na situaciju i samog problema, nego li samostalno prolaziti kroz moguće tegobe i psihičku patnju – zaključio je dr Vladimir Tošović, ilustrujući da u svojoj kliničkoj praksi ima dosta anksioznih poremećaja, tegoba povezanih sa anksioznošću i napada panike, kao i fobija.
Ono što je karakteristično jeste da se ljudi javljaju zbog socijalne anksioznosti gde imaju osećaj neadekvatnosti i da će ih neko kritikovati u socijalnim situacijama. Dr Tošović preporučuje da se ljudi javljaju na vreme, da savladaju te tegobe, jer je za rešavanje tegoba potreban protok vremena i nemoguće je bilo šta rešiti za sedam dana posebno ukoliko se simptomi prolongiraju od detinjstva ili bar dvadeset godina unazad. Treba se na vreme javiti kod psihijatra da se prosto savladaju tegobe i u Valjevu s eto uspešno radi, bilo uz pomoć same terapije ili pomognuto još i medikamentima i psihoterapijskim tretmanom. Anksiozne tegobe mogu da se uspešno umanje i drže pod kontrolom kako bi se ljudima pružio adekvatan i kvalitetan život. Dr Tošović kao pozitivan primer ističe mlađu populaciju koja se češće javlja kod psihologa i psihijatara kao vid mentalne higijene i brige o mentalnom zdravlju. Za sam kraj dr Vladimir Tošović je poručio pacijentima da pobede strah, budu hrabri i uvek potraže pomoć ukoliko misle da imaju neku tegobu ili patnju, jer ste samo tako jači nego da bežite od problema.
