Biti Lajkovčanin, makar samo i u jednom kraćem periodu svog života, ili imati najmanju dodirnu tačku sa ovom varoši je veza koja ostaje zauvek.
Zanimljivo je da ljudi, ma gde u svetu kasnije živeli, uvek neguju vezu sa Lajkovcom, oživljavaju sećanja i uvek mu se vraćaju.
Toplina malog mesta i lako ostvarivanje bliskosti sa ljudima varoši železničara i rudara prvenstveno, pokazalo se ostavljaju neizbrisiv trag.
Posebno je zanimljiv fenomen meseca jula, Ognjene Marije i manifestacije “Dani Lajkovca” koja je u ovom veku zaživela i postala najmasovnija.
Bez obzira na to gde ih je život odveo, oni koji su tu rođeni, odrastal, radili, ili vode poreklo sa ovih prostora, imaju naviku da odmor planiraju tokom meseca jula i obavezno u Lajkovcu budu za Ognjenu Mariju.
Ognjena Marija je ranije bila preslava u Lajkovcu, ili zavetina kako to nazivaju u nekim delovima Srbije. Takođe, Ognjena Marija je i slava i zaštitnica mašinovođa. U Lajkovcu je nekada živelo 1.500 železničkih radnika, od čega 300 mašinovođa.
Ognjena Marija se kao slava varoši obeležava od 2001. godine.
Na Ognjenu Mariju je u Lajkovcu i veliki narodni vašar, čija tradicija održavanja nikada nije prekidana.
U ranija vremena, svaka kuća u Lajkovcu imala je goste, koji su dolazili iz svih krajeva. Oni gosti koji su retko dolazili, pa makar i jednom godišne, činili su to upravo za Ognjenu Mariju.
Osim što je to bila prilika ljudima koji žive daleko od Lajkovca da posete svoje rođake i prijatelje, bila je to uvek i jedinstvena prilika da vide sve one koje pamte, jer su svi u to vreme takođe u Lajkovcu.
Manifestacija “Dani Lajkovca” bi tako mogla da se zove i “Dani Lajkovčana”, svih onih koji se tako osećaju.
Osobena je atmosfera tokom jula u Lajkovcu, a posebno su lepa okupljanja na programima manifestacije “Dani Lajkovca”. Ljudi se druže na koncertima, izložbama, književnim večerima, sportskim manifestacijama, a posebno rado provode vreme na reci Kolubari.
Male varoši su uvek imale dušu, a Lajkovac je uspeo i u ovim modernim vremenima da je zadrži, i to u onom izvornom obliku. I to velika, večita prednost života u malom mestu.
Kada se u Lajkovcu organizuje neka humanitarna akcija, redovno se priključuju Lajkovčani koji odavno ne žive ovde. Ako su u mogućnosti, uvek se sete zavičaja i spremni su za donacije recimo školi u koju su išli, ili sponzorstvo omiljenom klubu. U svojim biografijama uvek ističu svoje korene i vrednosti koje su odavde poneli.
Lajkovčani koji žive daleko od Lajkovca takođe uvek pomno na dnevnom nivou prate sva dešavanja u Lajkovcu, a mesecima ranije se već raspituju ko će sve kako obično kažu pevati za Ognjenu Mariju.
A Lajkovčani koji su ovde ostali, uvek sa ponosom ističu uspehe svojih sugrađana, sa radošću ih dočekuju i sa setom ih ispraćaju.
Iako se puno toga neminovno menja, veze među ljudima ostaju, posebno veze sa zavičajem i korenima.
Iako su mnogi spremni da letnje manifestacije okarakterišu kao puko bacanje para, njihov značaj je nemerljiv. One zapravo na neki svoj način zbližavaju i same meštane.
Lajkovac će i ovog jula, uvereni smo, biti odličan domaćin svima.
