Prikaz knjige Tome Petrovića „Okolina starog Lajkovca“
Iz pera Branka M. Žujovića
Vilijam Džordž Hoskins (1908 – 1992) verovatno nikada nije bio u Lajkovcu, ali njegova misao da je lokalna istorija ključna za razumevanje „nastanka engleskog pejzaža“, u našem slučaju srpskog, kristalno jasno objašnjava važnost publicističkog poduhvata Tome Petrovića, čija je knjiga „Okolina starog Lajkovca“ ovih dana ugledala svetlost dana.
Na zanimljiv način, Toma Petrović nas, oslanjajući se i podsećajući nas na istraživanja Ljubomira Pavlovića sa početka prošlog veka, uvodi u zanimljivu i bogatu, ponekad i tragičnu, prošlost 18 lajkovačkih sela, među kojima je i selo Vračević, u kojem su rođeni i moji preci.
Istorija nije pohranjena samo u velikim nacionalnim i svetskim događajima i temama, prestoničkim arhivima i bibliotekama. Ona se, hoskinsovski rečeno, krije u oblicima parcela, rasporedu seoskih međa, starim putevima i rodoslovima.
U stvari, sklon sam da verujem da se bogatstvo kulture naroda ogleda najpre u odnosu prema lokalnoj prošlosti, kao što se pravo bogatstvo domaćinstva ne ogleda samo u veličini objekata, već pre svega u njihovom skladu, uređenosti i urednosti.
Radeći na ovoj knjizi, Toma Petrović je smelo nastavio stopama danas pomalo zaboravljenog Valjevca Zdravka Rankovića, mog pokojnog prijatelja, kolege i saradnika, koji je, pregnućima u okviru svoje privatne izdavačke kuće „Kolubara“, za zavičajnu istoriju Valjeva i okoline učinio više nego sve zvanične ustanove zadužene za taj posao.
Petrović je u dosluhu sa Rankovićevim zavičajnim delom čak po odabiru B formata za štampu, koji je Zdravko naročito voleo. Stavljena uz veliku biblioteku zavičajnih knjiga koju je Ranković ostavio iza sebe kao da je bio čitava akademija, a ne čovek od krvi i mesa, Petrovićeva „Okolina starog Lajkovca“ delovala bi kao njen tematski deo.
Petrovićeva knjiga je čitljiva i tematski lepo uobličena, pa ju je moguće čitati na klasičan način „od korica do korica“, ali i na preskoke, u delovima, što je zahvalno za užurbani svet današnjice.
Prikupljajući građu za mpresivnu seriju članaka, objavljivanih na sajtu „Lajkovac na dlanu“, od kojih je nastala knjiga „Okolina starog Lajkovca“, Petrović je činio i retke usputne greške, prepoznate i ispravljene, a svojstvene svakom značajnom poduhvatu.
Lajkovac sa okolinom je slivno migraciono područje. To je prostor u koji se, vekovima, slivaju migracione struje sa juga, jugozapada i jugoistka, iz Starog Vlaha, Hercegovine, Bosne i drugih naših oblasti. U slučaju samog Lajkovca, malog srpskog melting-pota, to je prostor čitave nekadašnje Jugoslavije.
Knjiga Tome Petrovića je način da se prepozna, izmeri i odredi dubina korenja puštenog u ovo dragoceno kolubarsko tlo.
