Crveni krst Lajkovac organizovao je danas danas među svojim sugrađanima akciju povodom 30. jula – Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima.
Aktivisti i volonteri Crvenog krsta delili su informativni materijal i razgovarali sa Lajkovčanima na temu trgovine ljudima, prvenstveno prevencije u cilju borbe protiv trgovine ljudima.
Razgovaralo se prvenstveno o onima koji potencijalno mogu doći u rizičan kontakt, postati žrtvom trgovine ljudima, u cilju rane identifikacije mogućih žrtava trgovine ljudima, povratnicima po readmisiji i sličnim kategorijama.
Inače, metodom vršnjačke edukacije, volonteri Crvenog krsta Srbije, a u organizovanje ovog vida radionica kontinuirano je uključen i lajkovački Crveni krst, tokom prve polovine ove godine, preventivne poruke o potrebi zaštite i merama opreza od trgovine ljudima preneli su putem 645 informativnih radionica do više od 20.000 osoba, posebno dece i mladih pripadnika ranjivih socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa među domaćim stanovništvom i migrantima. Informativne radionice realizovane su sa ciljem informisanja dece i mladih o merama opreza i prevenciji opasnosti od trgovine ljudima.
Razvijena i priznata metodologija Crvenog krsta Srbije obezbeđuje da se poruke o zaštiti prenesu vršnjačkom edukacijom najmlađima, mladima u odnosu na izazove koje im uzrast donosi, kao i odraslima u situaciji potrebe. U cilju senzibilisanja budućih profesionalaca za potrebe potencijalnih i stvarnih žrtava trgovine ljudima kontinuirano su sprovođene radionice sa studentima relevantnih fakulteta, a naročito sa studentima smera za socijalni rad Fakulteta političkih nauka, Medicinskog fakulteta i Pravnog fakulteta.
Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Crveni krst Srbije i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima organizovali su u Beogradu stručni skup posvećen ovom važnom društvenom problemu.
Učesnicima skupa su se obratili šefica kabineta zaštitnika građana Mirjana Nikolić, koja je predstavila novu ulogu svoje institucije – izvestioca u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Zatim, Jelena Anđelić, koordinatorka programa za borbu protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije i Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. One su predstavile svoje najnovije aktivnosti u oblasti zaštite žrtava, a predstavljen je i najnovi polugodišnji statistički izveštaj. Takođe, reč je na skupu uzeo i Miroslav Jovanović, rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.
Nakon prezentacija, učesnici su imali prilike da diskutuju, daju svoje komentare i predloge za unapređenje sistema zaštite žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji.
Inače, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima – 30. jul, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, novembra 2013. godine. Od tada, konstantno se radi na podizanj svesti o trgovini ljudima i merama prevencije u cilju suzbijanja koje se moraju implementirati.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da se naša zemlja svojim zakonodavnim rešenjima i politikama Vlade odlučno bori protiv trgovine ljudima, kao drastičnog oblika kršenja ljudskih prava i stavljanja ljudskih bića u krajnje nehuman društveni položaj.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ozbiljnog kršenja ljudskih prava.
Trgovina ljudima je globalan društveni problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu, koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta oduzimajući im dostojanstvo.
Žrtva trgovine ljudima može biti svako ljudsko biće – od dece, žena i muškaraca koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.
Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u našoj državi u 2022. godini zabeleženo 138 prijava, a formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Trend povećanja identifikovanih žrtava se nastavlja i ove godine. Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 79 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja. Posebno treba istaknuti da ih njihov socio-ekonomski status čini još ranjivijim i povećava rizik da postanu žrtve, jer najveći broj žena koje su žrtve trgovine ljudima nema vlastite prihode, niti imovinu.
Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima, čiji se udeo dodatno povećao i čini čak 55 odsto. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12,9 odsto, zatim višestruka eksploatacija sa 11.3 odsto, prinudni brakovi sa 9,5 odsto i radna eksploatacija sa 6.4 odsto.
Ove godine je radna eksplotacija za prvih šest meseci povećana u odnosu na prošlu godinu i iznosi 11 odsto, a žrtve su u najvećem procentu deca koja su prinuđena da rade opasne poslove na gradilištima ili obavljaju teške poslove u poljoprivredi.
Posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije putem zloupotrebe digitalnih tehnologija – čak 25 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi na informisanju javnosti, kako bi se na vreme prevenirale posledice.
Procenat dece među žrtvama trgovine ljudima je izuzetno visok i iznosi 47 odsto. Deca bivaju najčešće žrtve trgovine ljudima, što umanjuje šanse za njihov život, dalji razvoj i povećava njihovu osetljivost, te je iz tog razloga potrebno dodatno skretati pažnju na nehumanost i nečovečnost ove pojave i unapređivati mehanizme koji sprečavaju dečji rad i druge vrste eksplotacije dece.
Međutim, uprkos negativnim statistikama, ohrabruje činjenica da je uvođenje indikatora za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima u sistemu obrazovanja omogućilo lakše prepoznavanje potencijalnih žrtava i brzu i pravovremenu reakciju, kako bi se sprečila eksploatacija.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog ukazuje na to da svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.
Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu pažnju šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu u savremenom svetu.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima pruža priliku da se podigne svest o ovom problemu, razmene informacije o aktuelnim trendovima i inicijativama, te da se podstakne sprovođenje efikasnih mera kako bi se zaustavila i suzbila ova nehumana i kriminalna praksa koju nazivamo modernim ropstvom.
Ove godine se obeležava 75-godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja u svom članu jedan propisuje da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, što je dodatni motiv da se još snažnije kao društvo borimo protiv ovih nečovečnih, nehumanih društvenih pojava.
Organizacije širom sveta, kao i državne institucije, podstiču se da povodom obeležavanja ovog značajnog datuma organizuju različite događaje, kampanje i obrazovne programe kako bi se osnažila borba protiv trgovine ljudima i pružila podrška žrtvama najstrašnijeg kršenja ljudskih prava, saopštila je danas Vlada Srbije.
Istraživanja pokazuju da su najbolja prevencija, dobra informisanost i edukacija, posebno dece i mladih. Ističe se i da su jedna od formi u cilju prevencije svakako i mediji, koji na najbolji i najbrži način, direktno sve to plasiraju.
