Verovali ili ne, ispostavilo se da je RADIO PRUGA, uprkos brojnim poteškoćama, jedini medij u širem okruženju, koji je nakon privatizacije, i to neuspešne, nastavio da radi u kontinuitetu i očuvao informativni program. REM je odobrio obnovu dozvole i frekvencije RADIO PRUGE na period od 8 godina. U većini , prošle jeseni privatizovanih medija, zaposleni uglavnom ne primaju plate, dok radnici RADIO PRUGE imaju minimalna ali redovna primanja. O lajkovačkom radiju , ovih dana , pisalo je i UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE. Za posetioce portala LAJKOVAC NA DLANU, prenosimo tekst u celini:
Radio „Pruga“ iz Lajkovca opstaje uprkos raskidu privatizacije
Radio „Pruga“ iz Lajkovca uspešno emituje program uprkos raskidu privatizacije. Ministarstvo privrede poništilo je početkom marta kupoprodajni ugovor sa Mirjanom Krstić iz Obrenovca zbog neplaćanja bankarskih garancija i plata radnicima. Iako skoro pola godine kasnije ova medijska kuća nema novog vlasnika i rešen status, zaposleni su uspeli da je spasu od gašenja.
– Opstajemo zahvaljujući entuzijazmu radnika. Poslala sam dopis REM-u o lošoj situaciji u kojoj smo se našli zbog nedomaćinskog poslovanja bivših vlasnika i oni su nam obnovili frekvenciju. Od ugovora sa lokalnim firmama i oglašavanja uspavamo da zarađujemo – rekla je za UNS direktorka „Pruge“ Snežana Bilić.
Uprkos neizvesnoj sudbini, ovaj radio dobio je neposredno pre raskida privatizacije 950 hiljada dinara na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata, a lokalna samouprava dodelila im je prenos sednica skupštine.
– Ništa ne bismo postigli da nam opštinska vlast nije izašla u susret. Oni su stali iza nas i pomoći će nam da opstanemo, a u kojoj formi će to biti zavisi od države – dodala je Bilić.
Kako je UNS nezvanično saznao, stav Ministarstva privrede je da posle poništenja privatizacije verovatno neće biti nove privatizacije. Mediji bi u tom slučaju išli u stečaj nakon čega bi neko mogao ponovo da ih kupi.
– Mi bismo želeli da kupimo „Prugu“ kao konzorcijum zaposlenih lica ili da nas preuzme neko pouzdan. Uskoro će nam biti dodeljen zaštitnik akcijskog kapitala kojeg moramo da finansiramo iz vlastitih sredstava. Uz pomoć donacija privatnih firmi mogli bismo da obezbedimo novac ukoliko bi on posao završio u kratkom roku, bez bespotrebnih odlaganja – kazala je Bilić.
Ona je dodala da se nada da će u novu godinu ući sa rešenim statusom da bi ravnopravno sa kolegama mogli da konkurišu za sufinansiranje medijskih projekata i da bi njihov slučaj poslužio kao primer medijima koje gotovo izvesno čeka raskid privatizacije.
