“Nigde čovek nije toliko mali kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega,” rekao je Matija Bećković, a na svojoj koži je to gotovo svako osetio.
Lajkovčanin, otac sedamnaestogodišnjeg dečaka sa autizmom, preumoran od bitke sa administracijom, uputio je dopis na dve adrese: Ministarstvu za rad, zapošljavanje , boračka i socijalna pitanja, kao i beogradskom Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Iako je dopis naslovljen kao Žalba na Rešenje, isti sadrži znatno više. Očeva želja je, da se svi u lancu relevantnih, na svim nivoima, animiraju na drugačije sagledavanje problema osoba sa autizmom i njihovih porodica. Posebnu nadu, kaže, polaže u reakcuiju i zalaganje resorne ministarke prof. dr. Darije Kisić Tepavčević.
Koliko samo pre par godina, ovakva situacija je u Lajkovcu bila gotovo nezamisliva, a sama činjenica da danas o tome otvoreno govorimo i pišemo potvrđuje da se sasvim izvesno uradilo puno, prvenstveno na razbijanju tabua u ovoj oblasti i da su svakako napravljeni značajni pomaci na ovom planu.
Žalba koju je otac uputio put prestonice odnosi se na Rešenje o priznavanju prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica, a kako je u Žalbi navedeno, odnosi se na navodnu neažurnost odgovornih organa u postupku njegovog donošenja i realizacije.
Sporno Rešenje koje donosi Međuopštinski Centar za socijalni rad “Solidarnost” u svojoj suštini ispostavilo se i nije toliko sporno, ali je zapravo otvorilo niz drugih pitanja vezanih za problem osoba sa autizmom i njihovih porodica.
Da bi se ostvarilo pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica postoji striktna procedura koja mora biti ispoštovana. U okolnostima pandemije i to je dodatno otežano. A ta procedura nije ni malo jednostavna roditeljima dece sa autizmom. Kontrolni pregledi su obavezni na svakih šest meseci, za njih treba imati uput za Kliniku za neurologiju i psihijatruju za decu i omladinu Beograd, potom pregled zakazati, obaviti veštačenje (otac tvrdi da je uspostavljanje kontakta sa komisijom za veštačenje ovoga puta posebno bila gotovo “nemoguća misija” obavljena u poslednji čas), prikupiti i predati svu papirologiju, a potom čekati rešenje i isplatu… Prilikom odlaska na Komisiju, dete uglavnom ostaje u kolima, neće da sarađuje… Za to vreme, paralelno treba raditi, živeti i ispratiti sve posebne potrebe deteta.
Od oca saznajemo, da njegov sin ima autizam od svoje treće godine i da apsolutno nije u stanju da bude samostalan, tako da su mu neophodni neprestani nadzor i pomoć. Majka je sa detetom sve vreme, što znači da ne radi, a imaju još jedno dete, koje je vrhunski student. Iako otac ima za ovdašnje prilike solidnu platu, ona ni blizu nije dovoljna za potrebe ove četvoročlane porodice i splet posebnih okolnosti.
Otac se zato pita: “Totalno mi je nelogično, da procedura toliko traje, kao i da se isti postupak ponavlja svake godine, kada je poznato da je autizam neizlečivo i bitno nepromenljivo stanje, sem pogoršanja, a zna se i koliko je vremena i muke potrebno i za najmanji pozitivan pomak. Zašto to pravo nije regulisano bar na tri godine!?”
Pri tom, otac skreće pažnju i na situaciju koja nastaje punoletstvom deteta sa autizmom: “On sledeće godine postaje punoletan i kako sam se obavestio, mi kao roditelji dužni smo da blagovremeno sami pokrenemo postupak za produženje roditeljskog staranja, što opet iziskuje silne pravne i finansijske probleme….plaćanje veštaka, advokata, putne troškove….Sve to, da bismo imali pravo na staranje o rođenom detetu! Šta ako neko za to ne zna, ne može da finansira, zakasni!? Šta će se desiti? Zato, u svoje i u ime svih sa sličnim problemima, upućujem molbu svima, posebno ministarki, da se ove stvari ozbiljno razmotre!”
Roditeljima dece sa autizmom veliki problem predstavlja ako se iz bilo kog razloga poremeti dinamika isplate pripadajućih sredstava. Za vreme dok nema isplate, troškovi ne pauziraju. U ovom slučaju, dete je do nedavno svakodnevno voženo u susedni grad u školu, gde je steklo III stepen obrazovanja, ali ni sada, ni ubuduće neće moći da radi.
Pravnica Međuopštinskog Centra za socijalni rad “Solidarnost” sa sedištem u Ljigu, koje ima Odeljenje u Lajkovcu, a osnovano je za područje tri opštine: Ljig, Mionica i Lajkovac, Snežana Aničić, vrlo ljubazno i predusretljivo je pojasnila komletnu situaciju, pokazujući maksimalno poznavanje ovog slučaja do najsitnijih detalja i naglasila nekoliko aspekata od koristi svima u ovoj situaciji.
Prvo, šestomesečni kontrolni pregledi su načelno neophodni, jer od njih i eventualne promene zdravstvenog stanja osobe kojoj je potrebna tuđa pomoć i nega su potrebni kako zbog ostvarivanja prava, tako i zbog visine iznosa koji se određuje. Takvi pregledi su zakonom propisani i neophodni, naglašava, i za stare i nepokretne osobe i pri tom promene zdravstvenog stanja prilikom tih kontrolnih pregleda nisu retke. Sticajem okolnosti, u ovom slučaju je kontrolni pregled zakazan tek dan pre isteka roka prethodnog Rešenja, a ono što treba iskoristiti jeste mogućnost da se u proceduru uđe tri meseca pre njegovog isteka i na taj način osigura redovna dinamika.
Takođe, u ovom slučaju Rešenje je doneto za period od šest meseci i za taj period ide i isplata. Rešenje je doneto 9. jula i usledila je 20. avgusta isplata tri zaostala dodatka za april, maj i jun mesec. Kako saznajemo, nesporazum je nastao zbog toga što su slučajnom omaškom u Rešenje uneta dva ili tri meseca za koja je dodatak već isplaćen po prethodnom Rešenju. Rešenje se svakako donosi na period od 6 meseci, a resorno ministarstvo ima preciznu evidenciju o svim isplatama, tako da je nakon uočavanja ove činjenice što se tiče spornog Rešenja sve rasvetljeno. Dinamika isplate bi bila ista i ministarstvo svakako nebi dupliralo isplatu za slučajnom omaškom uračunate isplaćene mesece.
Ali, za roditelja deteta sa autizmom je tri meseca zastoja isplate dug period, bez obzira čijom kriviciom i zato otac iz Lajkovca i skreće pažnju na sve ove probleme.
U Centru za socijalni rad podsećaju, da oni postupaju po važećoj zakonskoj regulativi na svim nivoima, od odluka lokalnih parlmenata do republičkih zakona i da je na njima samo da postupke sprovedu.
Lokalna socijalna politika u Lajkovcu važi za izuzetno dobru i primernu u širem okruženju, kako sa stanovišta izdvojenih sredstava, tako i sa širokom lepezom mera socijalne politike. I sam budžet opštine Lajkovac je kontinuirano razvojno – socijalni. Kurs državne socijalne politike je poznat. Težište mapiranja usluga socijalne zaštite i materijalne podrške je u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava. Svi zajedno, uključujući i roditelje dece sa autizmom i drugim teškoćama u razvoju, skretanjem pažnje na sve što predstavlja problem, mogu bitno doprineti njihovom boljem položaju i eventualnom pojednostavljenju pojedinih procedura, bar administrativnih. U kandžama administracije, svako pre ili kasnije gubi strpljenje i posustaje, a posebno porodice dece sa posebnim potrebama, bremenite brojnim obavezama i problemima.
Lajkovac je osoben i po tome, što su roditelji dece sa autizmom i drugim teškoćama u razvoju osnovali Udruženje “BaziMili”, koje je za kratko vreme ostvarilo sjajne rezultate, potvrdivši da se ništa ne može meriti sa snagom roditelja koji se bori za svoje dete, a u ovom slučaju i za svu decu u sličnoj situaciji.
