U kalendaru zdravlja 14. novembar posvećen je na međunarodnom nivou priči o borbi protiv dijabetesa. Ono što se razlikuje od svih ranijih godina od kada se aktivno obeležava dan posvećen borbi protiv šećerne bolesti jeste pandemija Kovid 19, u kojoj su endokrinolozi pred posebnim izazovima lečenja pacijenata sa dijabetesom. Endokrinolozima su na raspolaganju i novi savremeni terapijski principi u lečenju pacijenata sa dijabetesom. Statistika je važna sa aspekta da nas svake godine podseća da je na svetu i u Srbiji sve veći broj ljudi obolelih od dijabetesa i da taj broj stalno raste. Danas oko pola milijarde ljudi na planeti ima dijabetes, a ako se ovaj trend oboljevanja nastavi do 2045. godine, možemo očekivati 650 miliona obolelih ljudi. U Srbiji se statistika nije mnogo promenila u odnosu na prethodne godine, 720 hiljada je dijagnostikovanih dijabetičara, a prevalenca je 8,6%, pa se te 2045. godine predviđa da će svaki deseti stanovnik Srbije imati dijagnostikovan dijabetes.
Šef endokrinologije Opšte bolnice Valjevo, dr Katarina Odanović napomenula je da se, za osam meseci od početka pandemije Kovid 19 u praksi, potvrdilo ono na šta su lekari upozoravali nakon pojave prvih slučajeva infekcije Kovid 19.
“Oboleli od dijabetesa, kojih u Srbiji ima više od 700 hiljada, predstavljaju populaciju izloženu posebnom riziku za oboljevanje najpre od SARS CoV 2 infekcije, a drugo i za nastanak i razvoj brojnih komplikacija. Kada govorimo o učestalosti oboljevanja pacijenata sa dijabetesom, i to onih sa dobro kontrolisanim dijabetesom, učestalost oboljevanja ovih pacijenata nije veća u odnosu na opštu populaciju. Sa druge strane, loše kontrolisani dijabetičari imaju mnogo veću verovatnoću da obole od Kovid infekcije i kod ovih pacijenata na žalost prognoza je značajno lošija. 50% je veća smrtnost u populaciji pacijenat koji dobiju infekciju Kovid 19 i imaju ne regulisan dijabetes u odnosu na opštu populaciju”, rekla je dr Odanović, dodajući da su na početku pandemije date stručne preporuke koje se odnose na to kako se dijabetičari moraju boriti sa ovom infekcijom.
Dr Odanović je putem medija apelovala na pacijente dajući instrukcije u smislu zaštite i očuvanja zdravlja.
“Ono što predstavlja poseban problem kada osoba koja boluje od dijabetesa oboli od infekcije SARS CoV 2, tada se naveće reperkusije dešavaju na nivou kardiovaskularnog sistema i bubrega. Suština lečenja dijabetičara sa Kovid infekcijeom jeste upravo i prevencija ovih komplikacija. Osnovna preporuka za lečenje naših pacijenata jeste da sve vreme hospitalizacije budu na insulinskoj terapiji. Bilo na onoj insulinskoj terapiji koju su imali kod kuće bilo na insulinskoj terapiji kratko delujućim insulinom u hospitalnim uslovima. To je iz razloga što pacijenti pored ostale propisane terapije primaju i sistemske kortikosteroide koji značajno utiču na izrazite hiperglikemije. Svaki dijabetičar koji ima i SARS CoV 2 infekciju ima i blago citokinski odgovor koji tinja i koji ulazi u mehanizme samog nastanka dijabetesa. S toga su ovi pacijenti podložniji nastanku takozvanih citokinskih oluja koje u infekciji Kovidom mogu odneti pacijenta za 24 časa”, naglašava dr Odanović koja je dodala da postoji još dobrih lekova koji kod nas nisu na listi, a suprimiraju imunološki odgovor, pa su idealni za lečenje dijabetičara sa kovid 19 infekcijom.
Ono što je po rečima šefa Odseka endokrinologije Opšte bolnice Valjevo, jeste da sa jedne strane pacijenti oboleli od dijabetesa imaju vrlo opravdano strah od dolaska u bolnicu u smislu redovnih kontrola jer su ambulante radile od kraja drugog talasa pandemije do sada redovno.
“Desilo nam se to da za ovih osam meseci imamo zato veliki broj jako loše regulisanih pacijenata. Neki od njih uspeli su u periodu zatišja epidemije da nam se jave, da budu pregledani, da budu hospitalizovani, te da im terapija bude iskorigovana bilo ambulantno bilo u bolničkim uslovima, ali većina njih na žalost nije stigla do svog endokrinologa”, rekla je dr Katarina Odanović, ovom prilikom najavljujući novi projekat koji je započet u valjevskoj bolnici, a koji se sprovodi u celoj Evropi.
“„Program podrške pacijentima“ je zasnovan na tome da u edukaciji i lečenju ovih paciejnata pored endokrinologa uzmu učešća i medicinske sestre koje rade na Odelejenju endokrinologije. Naime, sestre bi telefonskom konsultacijom sa pacijentom, mogle da ga upute kako da se ponaša, šta da radi i kako da iskoriguje svoju terapiju dok ne dođe do lekara, a naravno sve bi to radile koliko samostalno jer su to žene koje se ovim polsom bave trideset godina, tako i u konsultacijama sa endokrinolozima na odeljenju. Iskreno se nadam da će ovaj program umnogome pomoći pacijentima da lakše stupe u kontakt sa medicinskim osobljem koje je edukovano da im pomogne u određenim situacijma kada nisu u mogućnosti da se jave u bolnicu. Nadam se da ćemo kad sve ovo prođe upravo zahvaljujući ovom programu imati manji broj loše regulisanih pacijenata od očekivanog. Apelujem na sve pacijente da rade dnevne profile glikemije, da dok se ne uspostavi telefonska saradnja sa našim medicinskim sestrama i sa endokrinolozima vode dnevne profile glikemije i dnevnike i da u zavisnosti od vrednosti glikemije u profilima sami koriguju terapijsku dozu onako kako smo ih mi učili na našim obukama”, zaključila je dr Odanović koja je svim pacijentima na Svetski dan borbe protiv dijabetesa poželela da se dobro čuvaju, štite, da koliko mogu u kućnim uslovima regulišu svoj dijabet, uz nadu da će u bliskoj budućnosti biti u mogućnosti da svima pomognu i u direktnom kontaktu.
Skrininzi na dijabetes su jako važni i preporuka je da svaka osoba nakon navršene 40 godine života bar jednom godišnje treba da proveri svoju vrednost glikemije u krvi. Endokrinolozi još napominju, da je u terapiji dijabetesa još jako važna fizička aktivnost, individualna terapija prilagođena svakom pacijentu, kao i dijetetski način ishrane.
