Žene su radno preopterećene neplaćenim radom, pokazali su rezultati ankete sprovedene na području Kolubarskog okruga i prve urađene analize еkonomskе vrеdnosti nеplaćеnih poslova.
Prvi deo analize o neplaćenom radu žena na selu se oslanja na statističke podatke dobijene kroz anketu koja se sprovodila na teritoriji Kolubarskog okruga.
U anketi je učestvovalo 170 ispitanika, a od tog broja 57,1% su žene, dok je 42,9% muškaraca. Najveći procenat ispitanika (njih 55,7%) su u starosnoj dobi od 30 do 55 godina i 71,8% ispitanika živi u ruralnom području Kolubarskog okruga.
Cilj ankete je bio ispitivanje stavova stanovništa o radnom opterećenju žena na selu neplaćenim poslovima, među koje spadaju poslovi kao što su rad u domaćinstvu, na poljoprivrednom gazdinstvu, briga o deci, briga o starim i bolesnim članovima porodice i svi oni svakodnevni poslovi kojima su žene izložene, a koji nisu dovoljno cenjeni od zajednice i ne smatraju se velikim doprinosom.
Analiza, i sama anketa, je deo projekta “Nevidljivi rad žena na selu”, a kampanja “Ko kosi a ko vodu nosi” je deo projekta „Nevidljiv rad žena na selu“ koji za cilj ima podizanje svesti stanovništva na teritoriji kolubarskog okruga o doprinosu žena na selu koji one pružaju kroz neplaćeni rad.Projekat je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women Serbia) u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada“ koji se sprovodi uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu.
Kroz anketu dobijeno je dosta kontradiktornih odgovora.
Čak 77,4% ispitanika je reklo da je briga o deci isključivo ženski posao, 91,2% njih je reklo da je održavanje domaćinstva takođe isključivo ženski posao. U tom slučaju bi se očekivalo da će ispitanici reći da su poslovi podeljeni i da je briga o deci i porodici samo ženska , a da je briga o poljoprivrednom gazdinstvu muška, međutim, u anketi je 55,8% njih reklo da podjednako rade na poljoprivrednom gazdinstvu. Takvi odgovori ispitanika jasno pokazuju koliko su žene na selu radno preopterećene i da postoje poslovi koji su isključivo na njima, dok se svi ostali poslovi dele između žena i muškaraca.
47,4% ispitanica je reklo da misli da ostali članovi porodice ne cene dovoljno njihov rad u kući i na gazdinstvu i to je nešto u čemu se i jedni i drugi donekle slažu, jer je i 44% muškaraca reklo da se ni njihov rad ne ceni dovoljno.
Anketa nam pomaže da bolje sagledamo stavove stanovništva i uvidimo kakvo je realno stanje kada je u pitanju neplaćeni rad žena na selu, rekla je Jelena Ružić u ime realizatora projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada“ i za portal LAJKOVAC NA DLANU rezimirala rezultate ankete sprovedene na području Kolubarskog pkruga:
“Zaključci su da su žene zaista radno preopterećene neplaćenim radom. One često nemaju pravo odlučivanja, čak ni kad je u pitanju poljoprivredno gazdinstvo koje se vodi na njihovo ime i najčešće odluke donose muški članovi porodice (brat, suprug, otac, svekar, čak i sin). Ženama se prepušta da odlučuju o stvarima koji se tiču vođenja domaćinstva ali kad je u pitanju kupovina za potrebe domaćinstva ipak novcem u 43% slučajeva raspolažu podjednako, ili se ženi prepušta manja suma novca koja je dovoljna za potrebe kupovine namirnica. Više od 70% žena kad kupuje nešto za sebe novac mora da traži od muških članova domaćinstva. Ukoliko bi žene te poslove koje rade u svojoj kući (kuvanje, čišćenje, peglanje, pranje, čuvanje dece, briga o starima i bolesnima i sve ostalo) radile za novac kod poslodavca onoliko sati koliko to rade u svojim kućama, procena je da bi na mesečnom nivou mogle da zarade i preko 600 eura, a kad to rade u svom domaćinstvu onda ne raspolažu ni novcem za lične potrebe.
Neophodno je veće podizanje vidljivosti njihovog doprinosa porodici i društvu koji one pružaju kroz svakodnevni rad!”
“Ona nigde ne radi.”
Koliko puta su vredne žene koje obavljaju poslove u kući i na gazdinstvu i po 20 sati dnevno čule ovu rečenicu? Zašto je njihov posao nevidljiv!?
Žene na selu su najviše pogođene teretom neplaćenog rada i najmanje su osetile pozitivne pomake ka rodnoj ravnopravnosti u poslednjih pet godina. Žene petinu svog vremena troše na neplaćene poslove, s tim što je u ruralnim sredinama situacija lošija nego u gradovima.
Kampanja koja je deo projekta „Nevidljiv rad žena na selu“, koji je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women Serbia) u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada“ i finansiran od strane Velike Britanije i Britanske ambasade u Beogradu, upravo ima za cilj da rad žena na selu učini vidljivim, prvenstveno kroz njihovo ekonomsko osnaživanje.
