Posle kraće bolesti, 14. aprila u 79. – toj godini preminuo je naš ugledni sugrađanin Pantelija – Aca Brkić. Biće sahranjen danas na groblju u Ratkovcu, shodno vanrednom stanju, u prisustvu samo najuže porodice.
Aca Brkić je ostavio traga u privrednom, sportskom i ukupnom društvenom životu, bio je cenjeni stalni sudski veštak, veliki radnik, uporan i odgovoran, sistematičan i uporan u rešavanju svakog problema, sjajan suprug i otac. Umeo je da rukovodi, ali i da bude deo tima, mlađe da poduči i posavetuje. Znao je sa ljudima i ljudi su ga voleli poštovali.
U ime svih, na molbu porodice, oproštajni govor uputiće Živorad Bojičić, Acin dugogodišnji prijatelj i saradnik:
“Dragi prijatelju Aco,
Obraćam Ti se u ime svih tvojih brojnih prijatelja, kolega, zadrugara, sportista, sportskih radnika, političara, stručnjaka iz raznih oblasti, doktora, sudija, svih tvojih poštovalaca i posebno tvojih mlađih saradnika kojima si ti bio i nadređeni, ali kada je bilo potrebno i otac i brat i drug.
Govorim u ime nekoliko hiljada tvojih poštovalaca koje je ova strašna pošast – pandemija sprečila i zaustavila da danas budu pored tvog odra i odaju ti poslednju poštu.
Poštovani prijatelji,
Naš Aca Brkić rođen je uoči Nikoljdana 18. decembra ratne 1941.godine i na krštenju dobio ime Pantelija, od oca Petra Brkića, uzornog Ratkovačkog domaćina i majke Grozdane Brkić, devojačko prezime Obradović.
Nakon završetka Osnovne škole u Markovoj Crkvi i Srednje poljoprivredne škole u Valjevu uputio se u Beograd gde je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu diplomirao 1968.godine.
Po završetku studija vraća se u svoj rodni Ratkovac i u svoju Opštinu Lajkovac.
Malo je vremena i prostora da se na ovom mestu i u ovom tužnom trenutku pobroje sva zaduženja, svi poslovi i sve funkcije našeg Ace Brkića.
Ostaće upamćen kao principijalan i pravičan inspektor Opštine Lajkovac. Posebno će biti zabeležen period kada je obavljao dužnost direktora Zemljoradničke zadruge Slovac i to u vreme njene apsolutne samostalnosti kada je ova zadruga bila svoja na svome a Aca odolevao raznim pritiscima i izazovima čuvajući integritet i dostojanstvo svojih zadrugara koje je zastupao i predstavljao. U punom naponu snage, prihvatio je početkom devedesetih godina poziv Dragana Markovića i preuzeo dužnost njegovog pomoćnika za selo i zadružnu kooperativ. U isto vreme bio i vršilac dužnosti direktora Zemljoradničkih zadruga u osnivanju u Klanici i Valjevskoj Loznici. U trenucima velike krize Zemljoradničke zadruge Lajkovac prihvatio je “vruć krompir” i preuzeo funkciju direktora naše zadružne banke – Zemljoradničke štedno-kreditne zadruge „Lajkovac“.
Uporedo, sa svim pobrojanim aktivnostima Aca je do poslednjeg dana obavljao dužnost stalnog sudskog veštaka za oblast poljoprivrede koga su voleli i poštovali i sudije, porotnici, ali i tužilac i tuženi zbog njegove stručnosti i objektivnosti.
Aca je ostao i ostaće upamćen i kao odličan fudbaler, sportista i sportski radnik i to izvan granica Kolubare, Tamnave, Podgorine i Mačve.
Acu Brkića smrt je zatekla na funkciji aktuelnog predsednika Upravnog odbora Javnog preduzeća za komunalne poslove „Gradska čistoća“ Lajkovac koju je uspešno obavljao poslednjih 8 godina.
Dragi Aco,
Nijednog se posla nisi libio i prihvatao si i najteža zaduženja. Tako si i nas učio i bodrio rečima da se svaki problem rešava i da je za sve potrebno vreme, stpljenje i upornost. Brojni su događaji koji će meni zauvek ostati u sećanju u kojima si ti uvek nalazio pravična i jedino moguća rešenja uprkos svim teškoćama i preprekama. Sa lakoćom si rešavao sve te situacije zato što si imao dobru i poštenu nameru prema svakom zahvaljujući iskustvu i vaspitanju koje si stekao u svom časnom domu i od svojih čestitih roditelja Grozdane i Petra. Ostao si do kraja veliki gospodin poštujući istovremeno i sebe i druge koje si posmatrao kao ravne tebi bez obzira na titulu, školu, boju kože.
Iza tebe ostala su velika dela, ali i nešto najvažnije i najsvetije – tvoja porodica. Tvoja supruga Mira, ćerka Svetlana, sin Boban i posebno tvoji unuci Jelena, Petar, Veljko i Mladen, snaha Slađana i zet Goran od čestite Ratkovačke familije Gavrilović. Ostao je tvoj brat profesor Ilija, snaha Grozdana i tvoj ponos, tvoji sinovci Dragan i Zoran koje nisi razdvajao od Cece i Bobana. Ostali su brojni kumovi i rođaci.
Draga Miro, brate Ilija, draga deco, budite u svojoj tuzi dostojanstveni i čvrsti. Budite onakvi kakav je bio i naš Aca.
Dragi prijatelju,
Počivaj u miru. Neka ti je večna slava i carstvo nebesko! Amin!”
