U Kalendaru zdravlja, prva nedelja oktobra u Srbiji posvećena je dojenju kao Nacionalna nedelja dojenja.
Šef Odseka neonatologije ZC Valjevo,dr Svetlana Marković, subspecijalista neonatologije navodi da je njma praktično svaka nedelja u godini „nedelja dojenja“ jer se dosta radi na promociji dojenja kao prvog izbora. Briga o dojenju kreće još u porodilištu, odmah nakon porođaja kada se beba stavlja na grudi majke i taj prvi kontakt kože na kožu stvara neraskidivu vezu podstaknutu lučenjem oksitocina. Valjevsko porodilište je uvodilo sve savremene protokole o porođajima i podoju, pa je mamama na raspolaganju i bebi frendli program koji podrazumeva 24 sata boravka bebe uz majku.
- Nakon prvog lučenja oksitocina, kreće lučenje prolaktina i dalji niz stavki koje podstiču da krene lučenje majčinog mleka. Organizovali smo se tako da bebe budu što duže sa mamam tokom vremena podoja. Kada beba nije sa mamom, pedijatrijske sestre obilaze porodilje i pričaju o značaju i pravilnom dojenju. Ono što je najbitnije za bebu u porodilištu jeste da bebe isisaju kolostrum, to prvo majčino mleko u kome se nalaze imunološke materije. Nutritivna svojstva majčinog mleka su nezamenjiva kao najadekvatnija za bebu – rekla je dr Svetlana Marković, napominjući da su mame koje dolaze u valjevsko porodlište dobro informisane o dojenju.
- Nekada mame dolaze već pripremljene, a kod nekih mama se jedino javlja strah da li će imati mleko. Priča o kvalitetu mleka datira iz nekih prethodnih vremena, a mi smo tu da njima objasnimo da je njihovo mleko najkvalitetnija hrana za bebu. Pojasniću još da kvalitet majčinog mleka može da se menja samo ako ona koristi određenu terapiju iz sopstvenih zdravstvenih razloga, ali veliki broj lekova su kompatibilni u smislu da se može dojiti uz njih. Gledamo da ritam podoja bude na dva tri sata. Sada smo omogućili da u toku dana bebe borave duže sa mamama. Što se više doji, mleka više ima – navela je dr Marković, podsećajući da su za dojenje pripremljenije mame koje su prošle školicu roditeljstva pre dolaska u porodilište. Dr Marković navodi opažanje da veliki broj žena budućih mama se informiše „on lajn“ putem sajtova i društvenih grupa koji se bave ovom tematikom, a sve ređe od svojih majki ili baka.
Što se tiče dužine dojenja, preporuka je da ako mama može da doji do godinu dana, da je to idealna stvar.
- Ono što je naša preporuka i što je bitno ivažno je da bar šest meseci bude podoja, a već u petom emsecu bebinog života se kreće sa nemlečnom ishranom. Nakon godinu dana bi trebalo da beba prihvata drugu hranu, jer se razvija refleks žvakanja. Već u sedmom i osmom mesecu uvođenjem nemlečne ishrane treba smanjivati podoje – rekla je dr Svetlana Marković, koja je uvek za stimulisanje majki da im izbor bude dojenje kao način ishrane beba ukoliko ne postoji medicinski razlog koji to onemogućuje.
