U prisustvu brojne publike, u Galeriji Kulturnog centra “Hadži Ruvim” u Lajkovcu otvarena je izložba slika i skulptura Valjevca Dragutina Gute Markovića, pod nazivom “Odjeci duše i senke prošlosti”.
Obraćajući se prisutnima na otvaranju, autor je rekao da izložbu posvećuje svom nedavno preminulom prijetelju, arhitekti Draganu Vasiljeviću. Govorio je skromno o sebi i svom umetničkom putu i naglasio da njegova umetnost živi kroz galerijsku publiku. Izarazio je veliko zadovoljstvo izložbom u Lajkovcu i zahvalio se svima koji su dali svoj doprinos u njenoj organizaciji, a posebno publici koja je u iznenađujuče velikom broju došla na njeno otvaranje.
Aleksandra Tanić, istoričar umetnosti je na otvaranju izložbe je o autoru i njegovom umetničkom izrazu rekla:
“Stvaralaštvo samoukog umetnika Dragutina Gute Markovića otkriva nam se u svojoj komunikativnoj i razgovorljivoj imaginativnosti, sklonoj eksperimentaciji i improvizaciji koja racionalnu koncepciju oblika zamenjuje emocionalnim i iracionalnim elementima. Samouke stvaraoce vrlo često odlikuje izražena intuitivnost i neopterećenost umetničkim konvencijama, te ekspresivnost izraza koja umetnika približava svetu. U Gutinom kontinuiranom istraživanju načina predstavljanja izrazito subjektivne umetničke opservacije, primećujemo unutrašnju neophodnost stvaranja, onu nužnost koja se kao duh ili ideja naseljava u osnovu svakog oblika. Raznovrsnost kazivanja u tom smislu nastaje kao posledica stalnih susreta ideja i tehnike koja tu ideju treba adekvatno da izrazi, kako bi se što istinitije pokazala. Tako slikar po potrebi postaje vajar i obrnuto.
Ove dve dimenzije ili dve stvaralačke perspektive, čine jasnu umetničku potrebu za savladavanjem i pokušajem obuhvatanja ideje u raznovrsnim mogućnostima njene pojavnosti. Guta postiže visoku izražajnost boje tretirajući je upravo kao autonomni element slikarstva, oslobađajući je tereta vizuelne deskripcije objekta.
Očigledna naklonjenost apstraktnom slikarstvu vodi nas kroz predele i sa druge strane vidljivog, kroz predele od čijih realnih oblika nas slikar udaljava kako bi nas zapravo što više približio neposrednom izražavanju unutrašnjih osećanja umetničkog i ličnog bića. Uticaj istorijskih prethodnika je vidljiv, tako da na trenutak možemo opaziti odjek Kandinskog ili Klea, međutim Guta ove uticaje pretvara u lični idiom. Uvođenjem geometrijskih elemenata, zakrivljenih i ugaonih linija, obojenih kvadrata, pravougaonika i trouglova, umetnik ipak ne odstupa od asocijativnog karaktera svojih slika, pa tako još uvek možemo identifikovati apstraktne forme sa stvarnim činjenicama. Toj uzbudljivoj geometrizaciji, neretko na istoj slici, suprotstavlja one mekše, gipkije forme, koje stvaraju osećaj lepršavosti i razigranosti duše. Hrišćanski simboli koje ponegde pronalazimo, upućuju na to da ovo umetničko udaljavanje od materijalne realnosti i nije tako slučajna, već prirodna težnja ka duhovnom koja kroz nove izražajne forme i jedinstven tonalitet, pokušava likovno zaokružiti jedan intiman pogled na svet i pronaći odgovarajuću istinu o samom postojanju.”
Izložba slika i skulptura Dragutina Gute Markovića u Lajkovcu biće dostupna javnosti do 24. juna.
