Povodom 24. marta, Dana borbe protiv tuberkuloze, u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“, u Beogradu je održan skup pod nazivom „Eradikacija tuberkuloze – da li je cilj dostižan“. Na skupu su uzeli učešće pulmolozi, epidemiolozi i mikrobiolozi iz cele Srbije, a prisustvovala su i tri lekara Pneumoftiziološke službe iz Valjeva.
Svetska zdravstvena organizacija je postavila cilj, a to je eliminacija tuberkuloze do 2035. godine. Međutim, u našoj zemlji ovaj cilj je teško dostižan i tuberkuloza i dalje predstavlja stalnu pretnju. Na predavanjima je sveobuhvatno prikazan problem dijagnostike i lečenja tuberkuloze, ukazano je da je antituberkuloznih dispanzera u Srbiji sve manje, a broj obolelih se ne smanjuje. Posebno je istaknut problem multirezistentne TB, koje ima i kod nas s obzirom na prisutne migracije stanovništva. Takodje je ukazano na to da svakom obolelom od tuberkuloze treba uraditi test na HIV infekciju. Poslednjih godina sve više pacijenata u Srbiji prima biološku terapiju i ti pacijenti su u riziku da obole od tuberkuloze. Kod njih je neophodno uraditi IGRA testove radi skrininga na latentnu tuberkulozu. U prevenciji širenja tuberkuloze neophodna je saradnja lekara primarne i sekundarne zdravstvene zaštite kao i epidemiologa radi otkrivanja lica iz kontakta sa obolelim od tuberkuloze.
- U većini slučajeva ova bolest se završavala smrću sve dok 1944. godine, Selman Waksman, nije otkrio prvi lek protiv tuberkuloze “Streptomycin”. Od 1952. do 1971. godine otkriveni su i ostalu lekovi koji se koriste za lečenje ove bolesti. Zahvaljujući adekvatnoj terapiji i BCG vakcinaciji broj obolelih se vremenom smanjivao. Prema podacima iz literature 1955. godine u antituberkuloznom dispanzeru u Valjevu bilo je registovano 830 obolelih od tuberkuloze, 1975.g. 755 slućajeva. Uvodjenjem jedinstvene DOTS strategije u lečenju TBC prema smernicama SZO, tuberkuloza je u našoj zemlji pod solidnom kontrolom. 2002.g, broj novoobolelih slučajeva u Valjevu je bio 55, 2019.g. 36, a 2022. g. 14. Ovaj poslednji podatak možda nije realan, jer je zbog epidemije Covid-19 znatno bio smanjen broj pulmoloških pregleda – podsetila je i naglasila značaj praćenja tuberkuloze, dr Dragica Mirković, načelnik Pneumoftiziološke službe Zdravstvenog centra Valjevo.
Kroz istoriju je tuberkuloza (TBC) u narodu dobijala različita imena: sušica, bela kuga, jeftika, ftiza ( što znači gubitak tela). Nekada je bila masovna bolest i odnosila čitave porodice. Bolest može da napdne sve organe: pluća, bubrege, kosti, creva, moždane opne, genitalne organe, kožu, limfne čvorove. Ipak, najčešća je plućna tuberkuloza. Izazivač ove bolesti je Mycobacterium tuberculosis , nazvan Kohov bacil po Robertu Kohu koji ga je otkrio 1882. godine. To je veoma otporna bakterija . Ako nije izložen svetlosti u sasušenom sadržaju koji iskašlje bolesnik može ostati živa i 2 godine. Može ga uništiti visoka temperatura, fenol i krezol
Zaraza se najčešće prenosi preko organa za disanje, odnosno udisanjem inficiranih čestica prašine i kapljica koje u vazduh dospevaju kada bolesnik kašlje, kija, priča, peva. Ređe se čovek može zaraziti preko hrane, kože i raznih sluzokoža. Najugroženiji su oni ljudi koji su u direktnom, bliskom ili čestim ponavljanim kontaktima sa obolelom osobom, tj. oni koji duže vreme provode sa bolesnikom u kući ili na radnom mestu. Zato je obavezan pregled svih lica koja su bila u bliskom kontaktu sa obolelim, da bi se bolest što ranije i na vreme otkrila.Međutim, ne obole svi oni ljudi koji su bili u kontaktu sa bacilima tuberkuloze. Postoje kategorije ljudi koje su osetljivije prema ovoj bolesti: novorodjenče i odojče, omladina u pubertetu i adolescenciji, trudnice i dojilje, žene u klimakterijumu, stariji ljudi. Otpornost prema ovoj bolesti umanjuju pad životnog standarda, siromaštvo, gladovanje, psihički stresovi, neuredan život, alkoholizam, narkomanija, neke druge bolesti kao što su diabetes mellitus, psihijatrijska oboljenja, HIV, leukemija. Neki terapijski postupci mogu umanjiti otpornost prema tuberkulozi: dugotrajna upotreba kortikosteroida, zračenje, citostatici.
Simptomi koji upućuju na TBC često su nespecifični: malaksalost, gubitak apetita, gubitak telesne težine, noćno znojenje, lupanje srca. Povišena temperatura se javlja u talasima sa kraćim ili dužim razmacima. Zato ako neko ima ponavljane „prehlade ili gripove“ treba posumnjati na tuberkulozu. Kašalj je u početku suv, kasnije se javlja iskašljavanje sluzavo-gnojavog sekreta, ponekad se javlja i iskašljavanje krvi. Kod odmaklih promena u plućima nastaje i gušenje.
Snimak pluća je prva dijagnostička metoda koju treba uraditi kod pojave ovih simpotoma, a definitivna dijagnoza se postavlja kada se dokaže postojanje Mycobacterium tuberkulosis u iskašljanom sadržaju.Lečenje je dugo, najmanje 6 mesci i sa više lekova. Započinje se u bolničkim uslovima, u izolaciji, sve dok je bolesnik infektivan za okolinu, zatim se nastavlja u kućnim uslovima uz redovne mesečne kontrole. Najznačajnija mera prevencije je BCG vakcinacija, koja se sada sprovodi pri rođenju deteta. Uz vakcinaciju rano otkrivanje obolelih, pravilno lečenje, pregledi lica iz kontakta su način kojim zdravstvene ustanove mogu uticati na smanjenje broja obolelih. Ono što pojedinac može uraditi za sebe jeste zdrav i uredan način života sa dovoljno odmora i sna, redovna ishrana, izbegavanje alkohola i narkotika, redovne kontrole lekara.
