Održana je prva u nizu autorska interaktivna radionica koju organizuje udruženje ’’Bazi Mili’’ iz Lajkovca u okviru projekta Spajalica podržanog od strane EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji.
Na radionici je učestvovalo 28 – oro učenika i stručni saradnik Gimnazije ’’Stefan Nemanja’’ iz Beograda. Autor/voditelj radionice je Radunka Lazić koja već ima dobru saradnju sa učenicima i kolektivom Gimnazije „Stefan Nemanja“ kroz niz realizovanih interaktivnih, edukativnih i inkluzivnih radionica.
Na početku radionice učesnici radionice su dobli materijale i ulazne upitnike kako bi procenili koliko su informisani, a na kraju su popuniti izlazne upitnike kako bi ocenili i unapredili kvalitet sprovedene radionice. Radionica je otpočela upoznavanjem, odnosno približavanjem autizma – Šta je autizam i kako ga prepoznati? Nakon dela radionice gde su se učenici usredsredili na svoje emocije, strahove, potrebe prešlo se na barijere na koje autizam nailazi u našem društvu.
Cilj prve radionice je bio da informiše, probudi empatiju i senzibiliše mlade o načinu života mladih osoba sa autizmom sa fokusom na taj ključni period života – kada mlade osobe sa autizmom napune 18 godina i “gube” podršku koja im je potrebna za samostalan život, ostaju bez mogućnosti ravnopravnog učešća u društvenom životu i osuđene su da ostatak života provedu u izolaciji.
Autorka radionice koja je i sama majka dečaka sa autizmom podelila je sa učesnicima svoje stavove, ali i atmosferu sa radionice. Smatra da je u savremenom društvu ključno uključivanje mladih u što većem broju koji iz svoje vizure mogu pružiti dragocene informacije, svoja promišljanja i zato su osmišljene radionice kako bi se oni osnažili da se čuje njihov glas i budu vršnjačka podrška onima koji ne mogu zastupati sebe i svoje potrebe u savremenom društvu. Na ovoj radionici učesnici su se staviti u cipele osoba sa invaliditetom kako bi mogli razumeti iste i osvestiti emocije koje nose kako same osobe sa invaliditetom tako i njihove porodice.
U toku radionice podsetila ih je da osobe sa autizmom posle srednje škole nestaju, isključuju se iz društvenog života i ostaju upućeni samo na svoje roditelje u kućnom okruženju i tom prilikom ih je podsetila na definiciiju inklluzije: Inkluzija je pravo da osoba u potpunosti učestvuje u društvenom životu i da uživa u adekvatnom životnom standardu, a ne da mu se ta prava uskraćuju, da se segregira ili marginalizuje. Podsetila je na pravne okvire, da je pravo na samostalan život i pravo na uključenost u zajednicu definisano članom 19 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Zakonom o socijalnoj zaštiti Republike Srbije usluga personalne asistencije klasifikavana je kao usluga podrške za samostalan život članom 40 st.3. Razmenom mišljenja došlo se do zaključka da bi osoba sa autizmom mogla da ostvari ta prava potrebne su promene i potreban im je glas.
Autorka radionice smatra da je već prva radionica prevazišla njena očekivanja, jer je u završnom delu prve radionice učenica červrte godine postavila pitanje: „Na koga su upućena deca koja nemaju roditelje, posle gubitka usluge lični pratilac deteta i nemanja drugih razvijenih usluga?“ Autorka radionice podelila je priču sa prisutnima o Kostinom drugu, koji je par dana ranije svojoj majci postavio pitanje: „Da li Kosta ima još nekoga osim mame i šta će biti sa njim jednog dana kada nje ne bude?“ Zatečena pitanjem mama je odgovorila: „Da, verovatno ima nekoga ko će brinuti o njemu.“ Posle dužeg promišljanja Kostin drug je došao do zaključka da će morati dobro da istraži da li Kosta ima nekoga osim mame, jer u suprotnom će morati dobro da se organizuju kako bi pružili Kosti podršku tokom njegovog života nakon smrti njegove majke.
Autorka radionice je sa prisutnim učenicima podelila da je vrlo zahvalna što je imala priliku da čuje i potvrdi činjenicu da deca i mladi imaju svoja promišljanja, empatiju, stavove da su oni u njenim očima već veliki i uspešni ljudi, a da je problem u odraslima koji ne vrednuju iste i unapređuju kritička razmišljanja i kreativnost dece i mladih. Naglasila je da je to najveći benefit interaktivnih radionica sa decom i mladima. Zaključila je da ako Kostin drug sa deset godina i oni učenici treće i četvrte godine tako postavljaju stvari i sagledavaju problem je definitivno u nama odraslima, da je ovim dobila potvrdu da je dobro odabrala kada je svoje dete upisala u redovan sistem obrazovanja i zagovara nastavak pružanja usluga koje omogućavaju pojedincu da ostane u svom prirodnom okruženju što i jeste cilj i svrha naprednog inkluzivnog društva. Jedino ravnopravnim učešćem u društvenom životu mi možemo unaprediti postojeći sistem vrednosti i samih usluga, jer da je vidljivost osoba sa autizmom i višestrukim ometenostima veća u sistemu visokog obrazovanja i radno angažovanih i neposredno okruženje bi bilo više senzibilisano, ne bi bilo nedostatka razvijenih sistemskih usluga.
Druga radionica iz ovog ciklusa je zakazana za 20. mart sa početkom u 15 časova u prostorijama Gimnazije „Stefan Nemanja“ pod nazivom Razmisli, sa idejom da probudimo aktivistički duh kod mladih i kroz debatu iznađemo na koji način bi oni rešili/pristupili problemu ili zagovarali.
* Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
Autor: Radunka Lazić, saradnik udruženja ’’Bazi Mili’’
