Sve školske i vaspitno – obrazovne ustanove na području opštine Lajkovac, prvenstveno ispunjavajući zakonske obaveze na tom planu, a dobrim delom i samoinicijativno i u saradnji sa Udruženjem BaziMili – za pomoć osobama sa autizmom i drugim teškoćama u razvoju, realizovale su brojne aktivnosti, u cilju što uspešnijeg uključivanja dece sa teškoćama u razvoju u obrazovni sistem. Održani su brojni tematski seminari, tribine, radionice, priredbe, humnitarne akcije, a sve zajedno rezultiralo je željenim ciljevima, te su na ovom planu napravljeni značajni pomaci. U većinu aktivnosti bili su uključeni i roditelji dece sa teškoćama u razvoju, što je bilo dragoceno. Reklo bi se, da autizam više nije tabu tema, ne samo u obrazovnom sistemu već ni u kompletnoj lokalnoj zajednici. Pionirski koraci su prevaziđeni, a posla svakako ima još.
Podršku je među prvima, pored PU “Leptirić”, dala centralna OŠ „Mile Dubljević“ u Lajkovcu, a direktorka škole Biljana Žujović je u startu naglasila značaj dodatne obrazovne i vaspitne podrške učenicima i deci sa smetnjama u razvoju u školi i predškolskoj ustanovi:
“Cilj nam je da svaki učenik čuje i proširi svoja znanja o autizmu, da svi zaposleni ojačaju svoje kompetencije za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, kao i da svi roditelji shvate i prihvate da su deca sa autizmom i drugim teškoćama u razvoju podjednako vredna kao i sva ostala deca, da su i oni nečija deca, rođaci, prijatelji i da imaju pravo da budu srećni”.
Punu podršku uključivanju u obrazovni sistem dece sa autizmom i drugim teškoćama u razvoju dala je prvenstveno lokalna samouprava ustanovljenjem usluge socijalne zaštite Lični pratilac deteta.
Nastavnica Sonja Milovanović, koja u svom razredu ima učenika sa autizmom, za kvalitetno uključivanje u obrazovni sistem iskustveno posebno ističe značaj uloge ličnog pratioca deteta:
“Kako је svrha usluge lični pratilac pružanje odgovarajuće praktične podrške detetu u radu radi uključivanja u školske aktivnosti i u olakšavanju u komunikaciji sa drugim učenicima i radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, važno je razumeti neophodnost ličnog pratioca učeniku upravo u tom domenu socijalizacije, komunikacije, usmeravanja pažnje i razvijanja samostalnosti. Prisustvo ličnog pratioca olakšava i komunikaciju drugih učenika sa učenikom, a predmetnim nastavnicima u mnogo čemu olakšava rad na času.”
U lajkovačkoj osnovnoj školi su na temu planiranja i realizacije dodatne obrazovne podrške učenicima i deci sa smetnjama u razvoju u školi i predškolskoj ustanovi realizovani brojni sadržaji, koji su bili dragoceni za sve aktere u lancu obrazovanja, podseća nastavnica Sonja:
“Bile su to lepe prilike da se nastavnici informišu, obrazuju i unaprede svoje veštine i znanja u radu sa decom. Decu sa autizmom na prvom mestu treba upoznati, razumeti, poštovati i pružiti pažnju i ljubav i to raditi svakodnevno. Inkluzivno obrazovanje podrazumeva prihvatanje i uključivanje sve dece sa razvojnim teškoćama bez obzira na njihovo poreklo, poteškoću, socioekonomski status, rasnu, etničku i drugu pripadnost. Više nije pitanje da li inkluziju treba uvesti u škole ili ne, već kako kvalitetno raditi i izaći u susret potrebama sve dece da budu prihvaćena, uključena u društvo, jer sva deca imaju jednaka prava i mogućnosti bez obzira na individualne razlike. Zaposleni u našoj školi pohađali su i pohađaju mnogobrojne seminare posvećene ovoj temi i spremni su da se permanentno dodatno edukuju. Seminari radioničarskog tipa, na kojima su se grupno izvodili zadaci izrade scenarija za časove, bili su posebno dragoceni. Na njima smo dobili konkretne primere dobre inkluzivne prakse i proverena rešenja u radu sa decom kojima je potrebna dodatna podrška, koju mi u našoj školi već uspešno pružamo.”
Uz svoje redovne nastavničke obaveze i pored aktivnog volonterizma u Udruženju BaziMili, nastavnica Sonja Milovanović je inspirisana svojim učenikom Lazarom i njegovim drugarima napisala i tematski scenario za predstavu, koji su učenici sa posebnim zadovoljstvom i punim entuzijazmom odigrali u školi.
Zajedničkim naporima svih subjekata u zajednici, uz neophodnu važnu ulogu ličnog pratioca deteta, pomaci na uključivanju u obrazovni sistem dece sa teškoćama u razvoju su vidljivi.
