Žensko udruženje kolubarskog okrugo (ŽUKO) realizuje projekat pod nazivom „Mladi bez granica“, podržan od strane Internacionalne organizacije za migracije, sredstvima EU, namenjen migrantima bez roditeljske pratnje smeštenim u Centru za azil Bogovađa.
U Centru u Bogovađi trenutno je smešteno 40 starijih maloletnika, dakle uzrasta od 14 – do 18 godina, svi su iz Avganistana, osim jednog maloletnika iz Irana. Maloletnici bez pratnje roditelja su, pored žena, najugroženija grupa među izbeglicama i migrantima i u najvećem riziku od nasilja, seksualne eksploatacije i trgovine ljudima. Većini od njih roditelji nisu preživeli, dok su neki možda u tom migrantskom egzodusu samo izgubili kontakt sa porodicom… Svima njima ovde je postavljen staralac po službenoj dužnosti.Pored maloletnih migranata bez roditeljske pratnje, tokom prošlog meseca u Bogovađu su pristigle i porodice sa decom iz Somalije.
U višemesečni projekat „Mladi bez granica“, koji realizuje ŽUKO uključeni su mladi migranti bez roditeljske pratnje. Jedna u nizu aktivnosti planiranih projektom bila je organizovana poseta i osmišljeni celodnevni boravak u Konjičkom klubu „Aranđelovac“.
Proveli smo dan sa mladim migrantima, sa ciljem da ih bolje upoznamo i njihove priče učinimo vidljivim.
Kišno jutro i vreme koje baš ne ide na ruku organizovanoj poseti mladih migranata konjičkom klubu. Minibus sa 15.-toro dece kreće organizovano iz Centra u Bogovađi. Sa mladim migrantima u minibusu, pored vozača je terenski socijalni radnik Međuopštinskog Centra za socijalni rad u Ljigu Branka Urošević. (Branka nije njihov staralac postavljen po službenoj dužnosti, već samo terenski socijalni radnik. Oni imaju zakonskog staratelja, koji ne mora biti socijalni radnik.) Socijalna radnica branka je inače majka četvoro dece.
U minibusu gotovo nestvarna tišina, posebno za grupu mladih ljudi. Odmah saznajemo, da niko od njih nije izrazio želju da ostane u Srbiji. Svima njima, uključujući i njihove maloletne zemljake u Centru, nuđen je azil u Srbiji i svi su odbili. U ovim okolnostima pandemije, uglavnom odlaze u Rumuniju, eventualno u Mađarsku. Saznajemo, da je svake večeri po koji migrant manje, da se snašao i otišao dalje. Istovremeno dolaze i novi. Neki ostaju svega dan – dva, neki par meseci, najduže od pola godine do godinu dana. Ali, svi odlaze. Za vreme boravka u Centru, mlađi su uključeni u sistem obrazovanja. Za razliku od ranije, kada je u Centru bila smeštena drugačija struktura tražilaca azila, incidentnih situacija u Bogovađi za sada nema.
Pri dolasku u Aranđelovac, mladi migranti izlaze nekako bezvoljno, sa bezizražajnim izrazom lica, što bi mladi rekli nekako smoreno. Lice jednog dečaka je u borama četrdesetogodišnjaka, drugi je već osedeo…Kao da je njihov zemljak Haled Hoseini baš o njima pisao. Tragovi svega što su prošli na toj svojoj još nezavršenoj migrantskoj ruti su upečatljivo vidljivi. To su prerano ostarela deca.
Već prvi susret sa konjima oživljava njihov izraz lica. Ubrzo se čuje žagor, smeh, pomalo nespretno dozivaju Branku socijalnu radnicu imenom. Ona im je tu najbliža. Branka je sa njima puna strpljenja, ophodi se toplo, gotovo majčinski.
Na pauzi za okrepljenje, na kojoj niko od njih nije primedbovao i birao hranu I piće. jedan dečak na mobilnom pušta sirtaki i počinju da igraju. Puštaju potom još muzike za igru. Muzika ruši sve granice i barijere. Tek tada se spoznala njihova mladost.
Nakon višesatnog druženja u konjičkom klubu, pri povratku nazad u Bogovađu, njihova lica su bila ozarena. Ni traga od one smorene dece sa početka dana.
Svaka od njihovih životnih priča je priča za sebe i te priče biće pojedinačno obrađene u formi intervjua tokom realizacije projekta „Mladi bez granica“. Biće to obićne ljudske priče mladih migranata, o tome kroz šta su sve prošli, šta su sve preživeli, kuda idu, kako su primljeni ovde u Srbiji, kakvi su im planovi….Za njihove lične priče neophodna je dozvola Komesarijata, koja će biti pribavljena.
Pored posete konjičkom klubu, projekat obuhvata i likovnu koloniju, sportske aktivnosti, dvodnevni tematski seminar o empatiji mladih u koji će biti uključeni predstavnici Vlade i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Lazarevac, a sve će biti krunisano jednom internacionalnom večerom na kojoj će biti predstavljeni štandovi njihovih zemalja.
Osim što će učiniti da njihove priče budu vidljive, projekat „Mladi bez granica“ koji ŽUKO uspešno realizuje, osmisliće lepim i kreativnim aktivnostima njihov kratkotrajni boravak u Srbiji, iz koje će po svemu sudeći poneti pozitivna iskustva.
Jelena Ružić, Ivana Sinđelić, Marina Đurović i Katarina Ranković su provereni tim ŽUKO – a, koji je na području Kolubarskog okruga i GO Larevac realizovao brojne projekte, uključujući i ovaj vrlo specifičan i krajnje osetljiv. ŽUKO realno, radi lokalno, a deluje globalno. To potvrđuje i ovaj projekat.
Slična iskustva imao je i srpski narod, koji je izbegao sa prostora bivših jugoslovenskih republika i sa prostora Kosova i Metohije, podsetila je predsednica ŽUKO Jelena Ružić i za lajkovacnadlanu.rs dodala:
„Inače, deca mlađa od 18 godina čine 40% raseljene populacije u svetu, odnosno između 30 i 34 miliona od ukupno 79,5 miliona raseljenih, pokazuju podaci UNHCR izveštaja.
Prema istom izveštaju, oko 153.000 su deca bez pratnje, odvojena od roditelja, rođaka ili odraslih u putu.
Mi smo dan proveli sa nekima od njih u Konjičkom klubu „Aranđelovac“, gde smo se družili, igrali i svi zajedno bili deca.
Završena je Dečja nedelja, čiji moto je ove godine su bili stihovi Ljubivoja Ršumovića “Dete je dete, da ga volite i razumete”, a ovaj program je bio baš u tom cilju. Predstoji nam još čitav niz kreativnih aktivnosti kroz realizaciju projekta „Mladi bez granica“ i jako se radujemo svemu, jer smo sigurni da ćemo im izmamiti osmeh na licu.“
