Simbolično, na Spasovdan, čak čitavu sedmicu pre promocije u prestonici, u Lajkovcu je u organizaciji Gradske biblioteke premijerno predstavljena knjiga dr Slađane Ilić “ Zlo u književnosti i kulturi”izdavača Catena Mundi.
Izbor mesta za prvo predstavljanje knjige nije iznenađujući, s obzirom na činjenicu da je autorka vrlo bliska Lajkovčanima: odbranila je dva doktorata na temu književnosti Radovana Belog Markovića, bila je član Uređivačkog odbora za objavljivanje sabranih dela Radovana Belog Markovića, priredila je tri knjige pisca koji živi I stvara u Lajkovcu, objavila je i naučnu monografiju „Državna životinja – Politika i ljudi u pričama Radovana Belog Markovića“ u izdanju Gradske biblioteke Lajkovac, tako da je više puta bila uvek rado viđen gost u Lajkovcu i ovdašnja književna publika je dobro poznaje.
Ko vodi (post)moderni rat protiv srpske književnosti i kulture? Šta povezuje Andrićevog biografa iz Nemačke sa žirijem za NIN-ovu nagradu i zašto za književnost tu nema mesta? Da li je trenutak za ustanovljenje nove književne nagrade u Srbiji? Zlonamerno ideološko čitanje nazovi prve sveobuhvatne biografije našeg nobelovca „U požaru svetova: Ivo Andrić – jedan evropski život“ Mihaela Martensa, ćutanje elite, rodno senzitivan jezik, samo su neki od tematskih aspekata ove zanimljive večeri interaktivnog karaktera.
Naslov knjige možda odabran prejako, ali efekto i ispostavilo se definitivno opravdano.
Autorka knjige dr Slađana Ilić, pojašnjavajući šta je zlo u kniževnosti i kulturi danas, kaže:
„Brojni primeri koji su u ovoj knjizi razmatrani, utvrdili su me, nažalost, u uverenju da naša književna kritika, kultura, pa i društvo, tonu u blato čisto ideoloških diskvalifikacija drugačijih umetničkih i teorijskih stanovišta, u aroganciju, nekulturu, a često i u zlo, te da nosioci takvih praksi pokazuju suštinsko nerazumevanje bića sopstvene književnosti, jezika, kulture i naroda.
Neprestano nipodaštavanje koje deo naše „elite” pokazuje prema kulturi i tradiciji sopstvenog naroda – pri čemu se neretko osporava i ono najbolje u njima – pokazatelj dubokih grupnih, pa i ličnih, frustracija i neostvarenih aspiracija koje se tiču zaposedanja statusnih položaja s kojih bi se moglo celokupnom srpskom društvu diktirati šta sme da misli, koga mora da čita i u šta ima da veruje, a piscima o čemu treba da pišu.
Takav tretman sopstvene kulture i naroda, koji podrazumeva neprestano prebacivanje zbog „sporog” prihvatanja nadnacionalnih identiteta i „evroatlantskih” vrednosti, dolazi od suštinskog nerazumevanja i bagatelisanja kardinalnih istorijskih, književnih i kulturnih činjenica…”
Junaci nove knjige Slađane Ilić su svi oni dobro poznati ideološki komesari koji bi da određuju šta je dozvoljeno, a šta nije u savremenoj srpskoj književnosti. Oni mogu dolaziti sa strane, kao nemački biograf Ive Andrića, ali mogu biti i ovdašnji, kao članovi NIN-ovog žirija. Ono što je njima zajedničko jeste nipodaštavanje same srži srpske kulture zarad očuvanja ili sticanja političke moći. Drugim rečima, njihov cilj nije da doprinesu razvoju srpske kulture i književnosti već naprotiv, da srpsku kulturu trajno liše svih onih vrednosti koje osporavaju sadašnji kolonijalni status srpskog naroda u Evropi.”
O onima koji taj program sprovode Slađana Ilić u svojoj knjizi Zlo u književnosti i kulturi opravdano zaključuje da su ljudi lakejske svesti. „Nipodaštavati takav narod, narod s takvom istorijskom sudbinom, ali i s takvom kulturom, znači biti na poziciji hegelovske lakejske svesti, za koju nema heroja ne zato što nema junačkih dela, već zato što lakej o svemu sudi samo po sopstvenom lakejstvu i po sopstvenoj duhovnoj niskosti.“
Prema njenim rečima, ideološka iščitavanja iz eks-ju republika „primaju“ se i kod nas jer samo u Srbiji postoji sentimentalan odnos prema jugoslovenstvu, a ta vrsta sentimentalizma je opasna zato što proizilazi iz ozbiljnog i strašnog zaborava koji je vezan za genocid učinjen nad Srbima, pre svega u sistemu logora Jasenovac. Reč je o jednom velikom, nekažnjenom zlu o kome do skoro ovde nije bilo ni reči.
Uloga uvodničara u temu i neka vrsta konferanse pripala je ove večeri mr Darenu Milivojeviću, prisutne je u ime domaćina pozdravila direktorka lajkovačke biblioteke Biljana Bogdanović, a svojevrstan šlagvort ovoj ovom osobenom događaju dao je književnik Radovan Beli Marković.
Bio je ovo događaj i rasprava dostojna jedne akademske katedre, u vrlo prisnoj, gotovo intimnoj atmosferi starih znalaca i vrsnih poznavaoca teme, koji su se u Gradskoj kući okupili na premijernom predstavljanju knjige dr Slađane Ilić, koja je uveliko zauzela ozbiljno mesto u svetu književne ktitike i književnog života Srbije.
