Prof. dr Miloš Bjelović, predsednik Udruženja endokrinih hirurga Srbije, redovni profesor hirurgije sa 30 godina iskustva u zdravstvu, boravio je u radnoj poseti u Opštoj bolnici Valjevo. Dr Bjelović je zajedno sa timom valjevskih hirurga uradio operativni zahvat, čime je ukazao izuzetna čast domaćinu da ugosti ovakvog stručnjaka. Ovu značajnu saradnju, koja je razvojna za valjevsku hirurgiju, bolnica u Valjevu neguje za sve žitelje Kolubarskog okruga. Sa prof. dr Bjelovićem je operisao i njegov mlađi saradnik dr Gunjić. Saradnja između valjevske bolnice, odnosno valjevskih hirurga i Klinike za digestivnu hirurgiju I hirurške klinike Kliničkog centra Srbije nije novost i traje više godina unazad. Mladi i doktori srednje generacije dolaze na edukacije kod vrhunskog stručnjaka dr Bjelovića, koji je lider u minimalnoj invazivnoj hirurgiji.
“Operacija koja je ovoga puta urađena u Valjevu je rađena i ranije, pre šest meseci kada sam ovde boravio. Nakon toga su hirurzi iz Opšte bolnice Valjevo uradili još nekoliko takvih operacija samoinicijativno i samostalno što je fantastično, ti pacijenti su dobro prošli i meni je to ekstremno drago. Naša saradnja ide dobro i današnji dolazak nije da mi pokažemo kako se ta operacija radi nego da se savladavaju dodatni izazovi, jer operacija tumora želuca traje nekoliko sati i ima mnogo stvari koje se samo iskustvom mogu nadograditi i naučiti. Valjevska bolnica po mojoj proceni, a ja sam imao priliku da vidim veliki broj bolnica u Srbiji je u samom vrhu, ako ne i jedna od najboljih u Srbiji što se tiče minimalno invazivne laparoskopske hirurgije. To su mladi ljudi koji su odvojili vreme, odvojili mnogo resursa ne samo da dolaze u Beograd nego da idu i po svetu i uče i to je lepo videti zato što su to ljudi na kojima će da ostane hirurgija Srbije kada moj ageneracija za par godina ode sa scene hirurgije i medicine uopšte”, rekao je prof. dr Miloš Bjelović.
Pojašnjavajući operativni zahvat tumora želuca, koji je izveden sa timom valjevskih hirurga, prof. Bjelović navodi da će se terapijska procedura unaprediti i dalje primenom dodatne terapijske akcije interpenitonelane hemioterapije ako je pacijent kandidat za to. On je pojasnio da je to savremena terapijska opcija svuda u svetu. Hemioterapija se do skoro pre pet godina primenjivala samo sistemski kroz vene, za neke od tumora kakav je tumor želuca indikovana je primena i ove nove metode. Izvodi se tako što se posle urađene operacije citostatik rastvori i doda u trbuh i tu odradi svoje dejstvo. To dramatično poboljšava kontrolu bolesti i rezultate lečenja. Prof. dr Bjelović je još pojasnio da bez obzira na metod hirurškog zahvata, klasični otvoreni kao konzervativni metod, ili minimalno invazivni laparoskopski ili robotski, imaju isti radikalni princip i kriterijumi za operaciju su isti, samo je u pitanju različit pristup. Prof. dr Bjelović smatra da ključ lečenja leži u ranoj dijagnozi pa što se pre primene terapijske opcije i hirurgija to je prognoza bolja.
Prof. dr Bjelović je iskusan hirurg koji poseduje veštinu i znanje potrebno za dobru kliničku procenu i izvođenje širokog dijapazona hirurških procedura u oblasti hirurgije digestivnog sistema, koristeći otvoreni/klasičan i minimalno invazivni (laparoskopski i torakoskopski) pristup. Hirurg koji je u prethodnih 10 godina uradio više od 3500 hirurških procedura i više od 3000 endoskopskih procedura. Edukovan u najprestižnijim svetskim Centrima u naprednim minimalno invazivnim hirurškim i endoskopskim procedurama. Konsultant u oblasti hirurgije gornjeg digestivnog trakta i hirurgije gojaznosti u nekoliko univerzitetskih i opštih bolnica u Srbiji i regionu.Predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije. Član odbora za edukaciju Evropskog udruženja endoskopskih hirurga (EAES). Član odbora za kumunikaciju Međunarodne federacije za hirurško lečenje gojaznosti (IFSO). Član Saveta medicinskog fakulteta u Beogradu.
Pomoćnik direktora za organizaciju zdravstevene službe, hirurg, dr Saša Žunjić se zahvalio na neizmernoj pomoći timu prof.dr Bjelovića i I hirurške klinike koja je naš srpski hirurški hram i izvor svih edukacija i motivacije, sa velikom željom da ih sustignemo, jer ma koliko laparoskopska hirurgija bila teža za hirurga neuporedivo je lakša za pacijenta.
“Prof. dr Bjelović spada u ljude retkog formata je ne možete uvek naići na razumevanje i dobiti pomoć kada Vam treba i nisu Vam uvek otvorena vrata, pa su ovakvi ljudi i profesori dragocenost za nas. Oni nisu dostupni samo nama, već svakome u ovoj zemlji ko želi da napreduje i uči. Mi smo želeli da mala udaljenost od Beograda bude naša prednost”, rekao je dr Žunjić koji se zahvalio medijima koji revnosno pomažu rad informišući javnost, kao i mladim kolegama koji su shvatili da u hirurgiji ništa ne dolazi preko noći već dasu potrebni dani i noći u operacionoj sali, godine da bi čovek sazreo, jer ne možete ni biti prihvaćeni u svetu u smislu edukacije ako nemate dobru osnovu. U ovoj relativno novoj grani, iako endoskopska hirurgija odavno nije nova, želja nam je da za deset godina pričamo u svakoj bolnici o laparoskopiji kao standardu.”
Prof. dr Bjelović je naglasio da stalno šalje poruku o tome da je kao član Edukacionog komiteta evropskog Udruženja endoskopskih hirurga, uveren da će robotska hirurgija biti široko prihvaćena u zapadnoj Evropi u narednoj dekadi.
“Mi unazad imamo na raspolaganju robota koji je aktuelan u svetu, a Kembridž je nedavno izbacio drugi robot. Koreja je takođe izbacila svoj robot, a na pragu da do kraja godine ugledaju svetlost dana su još dva robota. Narednih pet godina evropska hirurgija će da se prebaci na robotsku hirurgiju. Onaj ko ozbiljno ne uđe u svet laparoskopije, neće imatinikakvu šansu da radi robotsku hirurgiju. Poruka koju ja stalno šaljem mladim doktorima je da se hvataju u koštac sa laparoskopijom ozbiljno. Zato što ako to ne uradite danas, bićete ne jednu nego dve generacije iza trenda, iza standarda Evrope i to bi bio nepremostiv jaz. Današnja hirurgija je laparoskopska hirurgija i to mora da se shvati jako ozbiljno jer trku sa vremenom lagano gubimo i izgubiće svako ko to ne bude shvatio. Laparoskopija je ozbiljan korak u tom pravcu”, zaključio je prof. dr Bjelović.
Dr Vladimir Jovanović načelnik Službe hirurgije Opšte bolnice Valjevo uputio je poruku javnosti i potencijalnim pacijentima, da će u valjevskoj bolnici i u Službi hirurgije biti lečeni po apsolutno svim svetskim hirurškim standardima.
“Počeli smo sa hirurgijom žučne kese, koja je apsolutno savladana i standardizovana kod nas u valjevskoj bolnici. Na ranijim stručnim sastancima smo prikazivali hirurgiju debelog creva koja je takođe standardizovana. Sada osvajamo i standardizujemo hirurgiju želuca. To znači da mi stojimo rame uz rame sa nekim svetskim kućama i time možemo da se pohvalimo. Sa jedne strane imamo naš danonoćni rad, a sa druge strane rad naših edukatora koji to prepoznaju i pomažu nam dajući nam konekciju sa Evropom i svetom. Što tiče hirurgije abdomena, standardizovali smo sve procedure i to je poruka iz Valjeva”, rekao je dr Jovanović.
V.d. direktora Opšte bolnice Valjevo, dr Zoran Đurić je rekao, da je velika čast ugostiti prof.dr Miloša Bjelovića u ustanovi.
“Prof. Bjelović je vrhunski stručnjak u svojoj oblasti. Opšta bolnica Valjevo će i dalje koliko budemo u mogućnosti, istinski se truditi, da osim poslovne saradnje, izgradi i prijateljstvo sa vrhunskim stručnjacima u Srbiji kako bi se omogućio dalji razvoj i hirurgije, ali i ostalih grana u Opštoj bolnici Valjevo”, naveo je dr Đurić.
Godinu I po dana od kada je čitav zdravstevni sistem podneo nadljudsku borbu protiv pandemije, valjevska hirurgija je balansirala u skladu sa preporukama nadležnog ministarstva, ali se od jeseni ozbiljno aktivirala kako bi obezbedili pacijentima adekvatno medicinsko zbrinjavanje po cenu svega, jer maligniteti više nisu mogli da čekaju. Dr Žunjić navodi da je od jeseni do danas najviše urađeno operativnih zahvata kod pacijenata sa malignitetima u Srbiji, u poređenju sa ustanovama ranga Opšte bolnice Valjevo. Kako se epidemiološka situacija relaksira, tako nema ni pacijenata koji čekaju duže na operativni zahvat, jer su u preoperativnoj proceduri. Imajući uvid u svetske studije, uočeno je znatno pogoršanje zdravlja kod populacije koja je zbog pandemije bila prinuđena da čeka operaciju, pa su pacijenti sa malignitetima prioritet i oni nikada nemaju listu čekanja i rade se kada su spremni za operativni zahvat.
