Crveni krst Lajkovac organizovao je u saradnji sa Romskim medijatorom za zdravstvena pitanja Slađanom Marković informativnu radionicu povodom 30. jula – Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima.
Tematska informativna radionica namenjena je onima koji potencijalno mogu doći u rizičan kontakt, postati žrtvom trgovine ljudima, u cilju rane identifikacije mogućih žrtava trgovine ljudima, povratnicima po readmisiji i sličnim kategorijama.
Prvobitna zamisao organizatora bila je, da radionica bude organizovana u jednom od romskih naselja, ali se zbog okolnosti vezanih za pandemiju korona virusa od toga odustalo, pa je radionica realizovana za nešto manji broj učesnika i to u prostorijama lajkovačkog Crvenog krsta, uz poštovanje svih mera. Aktivisti Crvenog krsta su i ovoga puta delili ugrađanima informativni materijal na temu borbe protiv trgovine ljudima.
Inače, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima – 30. jul, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, novembra 2013. godine. Od tada, konstantno se radi na podizanj svesti o trgovini ljudima i merama prevencije u cilju suzbijanja koje se moraju implementirati.
Istraživanja pokazuju da su najbolja prevencija, dobra informisanost i edukacija, posebno dece i mladih. Ističe se i da su jedna od formi u cilju prevencije svakako i mediji, koji na najbolji i najbrži način, direktno sve to plasiraju.
Svake godine na stotine hiljada žena, dece i muškaraca postanu deo lanca trgovine ljudima. Eksploatacija kao kriminalna negativna društvena pojava, donosi enormne profite kriminalnim organizacijama, gde pored trgovine oružjem i narkoticima, zauzima uporedno mesto kao jedna destruktivna industrija. Trgovina ljudima podrazumeva brojne načine da se ljudi eksploatišu, počevši od seksualne eksploatacije, radne, prinudnih brakova, prosjačenja, pa sve do trgovine organima i delovima tela. Zakoni tržišta diktiraju tempo a sve po principu ostvarenja zarade, kroz ponudu i potražnju, podstaknuta profitabilnim tržištem jer za kriminalne grupe i pojedince, bavljenje ovakvom jednom kriminalnom delatnošću, gotovo da ne zahteva veća ulaganja a donosi određenu finansijsku dobit.
Statistika za prvi kvartal 2020 godine, zabrinjava i to ako uzmemo u obzir da beleži 34 identifikovane žrtve trgovine ljudima. Poređenja radi, u 2019 godini, identifikovano je 39 žrtava trgovine ljudima.
Na globalnom nivou pored seksualne eksploatacije koja je dominantna, ne zaostaje radna eksploatacija, koja se meri na više od deset milliona radno eksploatisanih osoba, širom sveta.
U zemljama koje se susreću sa velikom stopom siromaštva, deca i mladi su najtraženija radna snaga, pritom radeći u najlošijim uslovima sa najmanje plaćenim radnim vremenom uz najveći broj radnih sati, kršeći prava deteta i humanih normi.
Kao društvo nosimo odgovornost da ozbiljno shvatimo destruktivnu anomaliju kao što je trgovina ljudima, vodeći se podatkom koji do sadašnja praksa pokazuje, da su više od 50% identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji, uglavnom deca i maloletne devojčice starosti između 11 i 17 godina. Kriminalne grupe i pojedinci koji korist pribavljaju kroz eksploataciju bilo koje vrste, jako su vešti u manipulisanju, obmanama, kontrolisanju kroz brojne lažne emocije, lažnu psihološku podršku, pretnje i primenu nasilja. Koristeći društvene mreže, lažne oglase i ponude za posao sa velikim zaradama, kao jedan od načina vrbovanja žrtve.
Upravo podizanje svesti o problem trgovine ljudima, osnov je u prevenciji, koja kroz informisanost, edukaciju i raspoložive primere, vodi ka suzbijanju.
“Jedna reč više, jedna žrtva manje!!!”
