U Srbiji je od početka 2020. godine, prema evidenciji mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra, u porodičnom partnerskom nasilju ubijeno šest žena, zbog čega se relevantne nadležne državne institucije pozivaju da pravovremeno reaguju i spreče nasilje prema ženama i femicid.
Podaci za protekle dve decenije govore o više od 300 ubijenih žena i više od 400 dece koja su ostala bez majki, a ubice su najčešće partneri, navodi se u saopštenju Mreže.
„Upozoravamo da brojke mogu biti veće, jer su podaci prikupljani iz medijskih izveštaja, a zvanična statistika o broju femicida ili ubistava žena u Srbiji još ne postoji“, istakli su.
Nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici, 18. maj, obeležava se od 2017, na osnovu odluke Vlade Srbije. Odluka je, podsećamo, doneta na inicijativu Mreže Žene protiv nasilja, koju je potpisima podržalo 8000 građanki i građana u 25 gradova i na zvanični predlog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Povod za pokretanje inicijative bili su zločini počinjeni 2015., kada je tokom samo tri dana, od 16. do 18. maja, u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu, ubijeno 7 žena.
„Na današnji dan pozivamo državu da uspostavi i vodi evidenciju o slučajevima nasilja u porodici, uključujući i evidenciju o femicidu, njegovim uzrocima i posledicama. Pozivamo nadležne da u sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama uspostave punu saradnju sa ženskim specijalizovanim servisima, jer se tokom pandemije koronavirusa i vanrednog stanja pokazala vitalnost ženskih nevladinih organizacija, koje su nastavile da pružaju podršku ženama, bez obzira na okolnosti. Korisnicama i građankama Srbije poručujemo da ćemo i dalje biti dostupne za njihove pozive“, navodi se u saopštenju mreže Žene protiv nasilja, povodom 18.maja Dana sećanja na žene žrtve nasilja.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava poručila je, da žene ne smeju da trpe i kriju nasilje kome su izložene, žene moraju biti zaštićene, a nasilnici najoštrije kažnjeni. U srpskom društvu mora se javno zagovarati sprečavanje diskriminacije i promovisati kultura tolerancije, naglasila je, kao i to da o nasilju ne smemo govoriti samo kada se ono desi i na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, to mora biti svakodnevna tema u našem društvu, a pre svega u našim školama.
Prema statističkim podacima svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne desi tragičan ishod.
Moramo biti svesni činjenice da je u pitanju opasan društveni problem, jer se iz porodica u kojima se događa nasilje generišu nove generacije nasilnika, navodi Paunović, napominjući da bi se rigoroznijim, maksimalnim kaznama, i brzim procesima smanjio prostor za nasilje i poslala poruka nasilnicima da će biti drastično kažnjeni, udaljeni od porodice i zatvoreni.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava pruža podršku organizacijama civilnog društva u sprovođenju antidiskriminacionih politika na lokalu u cilju unapređenja položaja osetljivih društvenih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije, među kojim su i žene. Ove godine Kancelarija je podržala pet inicijativa organizacija civilnog društva, koje su tretirale problem nasilja nad ženama širom Srbije, sredstvima iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 3, 5 miliona dinara.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić ukazao je na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama kakva je aktuelna epidemija koronavirusa i apelovao na nadležne institucije da unaprede i razvijaju mehanizme kojima će se ženama u takvim situacijama pružiti svi vidovi pomoći s ciljem osnaživanja, osamostaljivanja i prijavljivanja nasilja.
Povodom 18. maja, nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Zoran Pašalić navodi da se u situacijama krize sa najviše izazova susreću žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju, i ističe da posledice pandemije – strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Zaštitnika građana.
Kako se navodi, iz tih razloga, Pašalić je tokom vanrednog stanja inicirao izmenu Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja Vlade Srbije, kako se na žrtve nasilja u porodici ne bi primenjivale mere zabrane kretanja. Tom prilikom je istakao da je neophodno da nadležni organi u punoj meri primenjuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a da žrtvama budu dostupne Sigurne kuće ili drugi vidovi alternativnog smeštaja, kao i druge mere pomoći i podrške u vreme vanrednog stanja.
Kaže da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana, sugeriše Pašalić.
Zatim, neophodno je uskladiti Krivični zakonik sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i druge propise, navodi Pašalić.
Smanjenju nasilja nad ženama najviše doprinosi podizanje svesti o apsolutnoj nedozvoljenosti i kažnjivosti rodno zasnovanog nasilja, u čemu izuzetno značajnu ulogu imaju mediji. Pašalić naglašava da, istovremeno, mediji imaju odgovornost da poštuju profesionalne standarde i da se uzdrže od senzacionalističkog izveštavanja, relativizacije i opravdavanja nasilnika u slučajevima ubistava žena i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja.
