Ugledni lajkovački privrednik Slobodan Petrović – Parcan preminuo je ove sedmice, u 87. -oj godini. Živeo je burno, a preminuo je tiho, u snu, u svom novom domu u Lajkovcu. Shodno vanrednom stanju, sahranjen je u prisustvu najužeg kruga srodnika, na groblju u svom Jabučju.
Slobodan Petrović je bio pionir proizvodnje kartonske anbalaže, ne samo u Lajkovcu, već i u u Srbiji. Ostavio je veliki trag u privrednom i društvenom životu Lajkovca. “Obnova”, “Inka”, “Avala Ada”, “Globus”, “Feniks”, Feniks – S” su firme u kojima je bio direktor, savetnik ili osnivač.
Prvi pogon proizvodnje kartonske ambalaže pokrenuo je kao direktor lajkovačke nekadašnje konfekcijske firme “Obnova”. Svoj radni vek proveo je upravo u toj branši, da bi nakon penzionisanja na poziv vlasnika i direktora Radoslava Raje Petrovića prihvatio mesto savetnika u tada izuzetno uspešnoj firmi “Globus”. Svoju, privatnu kartonažu “Feniks”osniva kao penzioner, a sticajem okolnosti kasnije je transformiše u novu firmu “Feniks – S”. Svoje proizvode plasirao je širom Srbije i imao je veliki poslovni ugled.
Pored toga, bio je aktivan i u sferi ugostiteljstva, pa je tako držao kafane u Ćelijama, u Jabučju i Foči.
Naziv Slobodanove firme “Feniks” najbolje oslikava njegov život. Rađao se uvek iznova iz pepela i svaku svoju na izgled autsajdersku poziciju pretvarao je u uspeh.
Sa svega godinu dana ostao je samo sa jednim roditeljem, doškolovavao se uz rad i stigao do fakultetske diplome, bio je izuzetno radan i vredan, ali i veliki boem. Voleo je život i umeo da živi. Uprkos brojnim otežavajućim okolnostima i velikoj životnoj borbi, za koju je imao neizmernu energiju, za sebe je uvek govorio da je srećan čovek i da ima ispunjen život. Bio je veliki gospodin, izuzetno galantan, puno je radio, do poslednjeg trenutka je bio aktivan i dosta toga je stekao. Govorio je često, da je imao tu sreću da više puta iskreno voli i da neizmerno poštuje žene.
Njegov život bio je zapravo čitav niz novih, mahom uspešnih početaka. Uvek je imao nove planove i nove ideje. Imao je oko 70 godina, kada je bio kandidat za predsednika opštine na lokalnim izborima u Lajkovcu. Tada mu je, govorio je, ideja bila da na tom mestu iskoristi svoja iskustva iz privrede i da svoj doprinos razvoju lajkovačke opštine.
Pamtiće se dugo spektakularna proslava njegovog 70. – og rođendana, 28. avgusta 2003.-će, na koju su bili pozvani svi sa kojima se družio i sarađivao.
Bio je veliki humanista, davao je značajne donacije, pre svega socijalnim ustanovama. Kao društveno visoko odgovoran privrednik, pomagao je mnoge, posebno sportske klubove. Ostaće zapamćen i po otvorenosti i izuzetnom osećaju za saradnju sa medijima i potrebi da konstruktivno uoči i definiše svaki problem u privrednom životu. Bio je izuzetno aktivan u Regionalnoj privrednoj komori Valjevo i čest inicijator i podrška realizaciji mnogih ideja privrenika na nivou regije.
Umeo je uspešno da spoji poslovno i privatno, pa su se za njegovim kafanskim stolom, a i u njegovom domu, često zajedno nalazili i prijatelji i poslovni saradnici. I ta druženja su se završava uz njegovu omiljenu pesmu “Tiho teče Kolubara.”
Bilo je pravo bogatstvo poznavati ga i sarađivati sa njim. Imao je neizmernu energiju, voleo je život, voleo i poštovao ljude oko sebe i kao što je njemu život davao uvek novu šansu, koju je uvek umeo da prepozna i iskoristi, tako je i sam uvek davao novu šansu ljudima oko sebe. Pogledao je svakog i pokušao da pomogne svakom iz svoje i najšire brojne familije, posebno iz Jabučja i Paljuva, odakle su mu roditelji i gde je proveo detinjstvo i mladost, a i veći deo života. Načinom na koji je živeo i radio, Slobodan Petrović Parcan je sasvim sigurno ostavio trag, a to je najviše što čovek može da postigne za svoga života.
Iza sebe je ostavio suprugu Zdravku i brojne rođake i prijatelje, koji će čuvati uspomenu na njega.
p. s. Slobodan Petrović Parcan je za života izrazio želju da mu posmrtni govor održi dugogodišnji prijatelj i saradnik Živorad Bojičić, što sticajem okolnosti nije bilo izvodljivo. Na ovaj način mu se odužuju njegovi prijatelji i saradnici, uključujući i one koji su učestvovali u pribavljanju fotografija.
