Ravnopravnost među polovima,’”Stop nasilju nad ženama”, poručuju lajkovačke srednjoškolke!
Na osnovu memoranduma o saradnji i povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ambasada Francuske u Srbiji i Francuski institut u Srbiji, objavili su prošlog meseca javni poziv za učešće na konkursu “Svi zajedno za rodnu ravnopravnost“ koji je namenjen srednjoškolcima u Srbiji i treba da doprinese borbi protiv rodnih stereotipa i nasilja nad ženama.
Cilj konkursa je prevencija rodnih stereotipa i svih oblika rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. Kandidati mogu učestvovati pojedinačno ili u grupi, a svoju prijavu, mogu poslati do 25. februara naredne godine. Rezultati konkursa „Svi zajedno za rodnu ravnopravnost“ biće objavljeni 6. marta , a zvanična dodela nagrada biće organizovana povodom Međunarodnog dana žena.
Lajkovački srednjoškolci, učenici SŠ “17.septembar” već su se odazvali pozivu na konkurs, bili su vredni i već su dostavili svoje radove, koje prezentujemo posetiocima portala LAJKOVAC NA DLANU.
PORUKE LAJKOVAČKIH SREDNJOŠKOLACA:
Nina Božić učenica II-3, Jelena Petković i Anđela Panić učenice II-4, u svojim literalnim radovima otkrivaju put ka istini za samostalnost savremene žene.
’’Učimo jedni od drugih, govorimo rečima a ne uvredama i pozdravljajmo se zagrljajima a ne šamarima’’, poručuje Nina Božić.
Za Jelenu Petković snaga žena poput Nadežde Petrović, Milunke Savić, uliva nadu da se treba boriti za svoj cilj, slobodu, samostalnost i da o nasilju ne treba ćutati.
“Sledeći put kada pomislite da povredite ženu, zamislite da to neko čini vašoj majci ili sestri. Žene su se dokazale kao uspešne vladarke, advokati, sudije, policajke, političarke, veliki borci za ljudska prava. Zaslužuju a budu ravnopravne sa muškarcima a ne zlostavljane i ubijane’’.
– Žene su majke i brinu o drugim životima – Poruka je Anđele Panić
Ravnopravnost među polovima
Kada pogledamo ljudsko društvo, odkada istorija beleži sve vezano za čoveka vidimo da su muškarci oduvek bili iznad žena. Upočetku su se pravdali time da su fizički snažniji pol, pa su zbog toga bili iznad žena skoro u svemu. Kada pogledamo bilo koju civilizaciju uglavnom su muškarci bili ti koji su vladali. Naravno, postoje izuzeci i primeri gde su žene nekad bile i veći i bolji vladari od muškaraca. U starom veku imamo primer Kleopatre koja je ’’gospodarila’’ Nilom. U novom veku imamo dosta značajnih vladarki od kojih se izdvajaju Marija Terezija-Hazrbuška carica, Katarina Velika, koja spada u jednu od najznačajnijih vladara Ruskog carstva. Ove žene su dokazale da mogu da budu velike vladarke, ali šta je sa onima koje nisu bile plave krivi. Bile su vezane za domaćinstvo, supruga i decu. Nisu imale pravo glasa, i slobodu mišljenja.
Mada sloboda mišljenja nije uvek bila glavni problem žena. Mnoge su trpele i zlostavljanje od svojih muževa. Takve primere, nažalost svih nas imamo i danas. Kako je vreme prolazilo dosta toga se menjalo. Žene su počele da se zapošljavaju, dobile su pravo glasa i slobodu mišljenja. Upočetku, poslovi su se delili na muške i ženske, ali vremenom se i ovo promenilo. Danas žene obavljaju sve poslove kao i muškarci. Mogu da budu advokati, sudije, policajke, političarke… Nasilje je smanjeno ali ne i iskorenjeno.
Muškarci: ’’Sledeći put kada pomislite a povredite neku ženu zamislite da to neko čini vašoj majci ili sestri’’.
Ženski pol je možda fizički nemoćniji, ali opet imaju više snage od svih. One su majke i brinu o drugim životima. One su borci, možda ne sa oružjem u rukama ali se bore. I zato zaslužuju da budu ravnopravne sa muškarcima jer one čine mnogo više nego što bilo ko može zamisliti.
Anđela Panić II-4
Mentor: Vesna Mićić
Svi zajedno za rodnu ravnopravnost
Sama reč ravnopravnost je jedna teška, jedna široka reč jer svi osećamo i znamo kako je trnovit i težak put do samostalnosti, slobode govora i načina života kao i ličnih želja jedne žene koji se kroz istoriju provlačio i borio za svoj cilj. Kako smo učili istoriju i rasli uz nju, neki koreni i ideali ravnopravnosti stasali su za vreme Tita, kada je sloboda i samostalnost države odrazila na ženu, njen ideal ličnosti koja je postala jača i bitnija tako što je dobila mogućnost zaposlenja, kao i ličnu zaštitu.
Biti nasilnik nije moglo da ostvari efekat života u tuđoj kući, kao i ne slaganja i borbe među polovima muško-žensko jer svako vreme donese i odnese svoje breme.
Kako su prolazile godine, uloga žene dobila je svoj status i kvalitet u političkom životu. Tako danas putem televizije i medija možemo videti i čuti mnogo školovanih žena koje su ušle u Skupštinu, u politički život, i ne samo svojim likom i izgledom i obavezom ženstvenosti, već svojom voljom i mudrosti krase sebe i nekoga ko stoji iza njih kao i sve nas koji ih gledamo i slušamo. Kao jedan primer izdvojila bih našu guvernerku Narodne banke Srbije, a iz prošlosti Nadeždu Petrović i Milunku Savić. Mislim da će ovakvih primera i sličnih žena biti više, i da ćemo toliko postati jači i snažniji baš zato što smo ženskog pola.
Svoju zlatnu i kristalnu vrednost pokazaće olovka svake žene, jer smo ušli u 21.vek kada se radi sve elektronski putem računara.
Mislim da će ovo biti početak jedne nove epohe rodne ravnopravnosti, jedna velika baza kroz koju će stasati i pružiti koren mnogo ženskog cveća, jer računar je danas nezamenljiva stvar bez koje je nemoguće obnoviti budućnost.
Jelena Petković II-4
Mentor: Vesna Mićić
