Vlastimir Vlajko Jevtić iz Lajkovca, koji od 1969. -te godine, odnosno od svoje 29. – te, umesto svoje krsne slave Lazarevdana slavi 29. novembar, upravo je po 50.-ti jubilarni put obeležio svoju slavu, nekadašnji Dan republike.
Dosledni komunista i ateista, kao i prethodnih decenija, obeležio je slavu koju je sam odabrao, u prisustvu brojnih gostiju i prijatelja najrazličitijih ideoloških opredeljenja. Spoljašnost i unutrašnjost kuće je u kompletnoj ikonografiji komunizma, čak su i rakijske čašice sa grbom nekadašnje SFRJ. I sam domaćin je kao i uvek sa titovkom i petokrakom na glavi i sa vidno zakačenim brojnim bdževima i značkama svog ideološkog opredeljenja. Na slave svojih prijatelja uredno odlazi, a oni njemu uzvraćaju za 29. novembar. Vlajkova slava je jedina slava koja je u vreme Božičnog posta mrsna. Vlajko za post ne mari, a ni gosti se ne bune.
Na Vlajkovoj slavi nema slavske sveče, žita i kolača. Centralno mesto na slavskoj trpezi zauzimaju zastavice SFRJ. Pred slavski ručak domaćin i gosti zajedno u stojećem stavu pevaju himnu “Hej Sloveni”. Pred samo intoniranje himne, pored Vlajkove kuće lajkovačkom prugom prošao je i Plavi voz, na putu za Kadinjaču na proslavu 29. novembra. Naime, Titov Plavi voz u podne je na nekadašnji Dan Republike iz Beograda krenuo put Užičke republike. Domaćin je izrazio žaljenjem, što nije u Plavom vozu sa svojim drugovima.
Umesto brojnim potomcima, Vlajko planira da legatom svoju kuću ostavi Udruženju za očuvanje tradicija i uspomena na Jugoslaviju i Komunistima Jugoslavije u Srbiji, prizemlje svoje kuće jednima, sprat drugima.
Jubilarnu Vlajkovu slavu zabeležio je i novinar Gvozden Nikolić, za Glas Zapadne Srbije, Agenciju RINA i TV PRVA.
Decenijama je Vlajko svojevrsna maskota Lajkovca. Znaju ga mnogi i u širem okruženju i poštuju ga upravo zbog njegove doslednosti.
