U finalu “Bulevara ženskih tajni” među 10 nagrađenih uspešnih i ostvarenih žena nagrađena je i jedna Lajkovčanka.Statua Žena simbol pravednosti pripala je dr Jovanki Gomilanović.
I to je svojevrsna promocija Lajkovca, koji nesebično daje šansu ženama i zato Lajkovac i ima veliki broj uspešnih žena, a dodeli nagrada u finalu prisustvovala je i Mila Mitrović direktorka PU “Leptirić, koja je takođe bila kandidatkinja u finalu. Ovom lepom činu prisustvovao je i Andrija Živković, predsednik opštine Lajkovac. Naime, Lajkovac je sredinom godine bio vrlo reprezentativan domaćin “Bulevara ženskih tajni”.
Dr Jovanka Gomilanović, u Lajkovac je došla u vihoru rata, 1992. Kada je „bosanski lonac“ proključao. Danas se oseća kao Lajkovčanka. Uspela je da se izbori sa svim situacijama koje joj je život nametnuo, ostvarila se na svim poljima i danas na iskraju sedme decenije živi i radi punom parom i sa energijom na kojoj bi joj i mladi pozavideli. Penzionisana doktorka uspešno radi u svojoj, prvoj privatnoj ordinaciji u Lajkovcu. Život je dr Jovanku naučio, da ništa materijalno nije važno. Najveću snagu za dalje, davali su joj materinstvo i ljubav prema lekarskoj profesiji.
Na glamuroznoj svečanosti u hotelu “Hilton” proglašena je dobitnica statue Pobednica 2018. koja je pripala poljoprivrednici i majci petoro dece, Slavici Nikolić iz ubskog sela Sovljak.
Nagradu je dodelila predsednica Narodne Skupštine Srbije Maja Gojković koja je istakla značaj osnaživanja žena da žive život kakav žele, a ne kakav im je nametnut.
Pored glavne dodeljeno je još devet statua Žena simbol hrabrosti, ljubavi, pravednosti, nežnosti,posvećenosti, upornosti, mudrosti, borbenosti i neustrašivosti koje su dodelili: Vanja Grbić, Milomir Marić, Siniša Ubović, Suzana Mančić, Sergej Ćetković, Žika Nikolić, direktori i predstavnici kompanija „Bonatti“ i „AbelaPharm“.
Svečanom programu prisusvovali su predsednici i gradonačelnici 22 opštine i grada (Čačak, Bečej, Niš, Knić,Rača Kragujevačka, Leskovac, Ub, Bor, Priboj, Požega, Sombor, Sremska Mitrovica, Vršac, Lajkovac, Trgovište, Bela Palanka, Savski Venac, Palilula), u kojima je održana radionica Bulevar ženskih tajni i šesdesetšest žena koje su bile kandidatkinje za nagradu: od domaćica do vlasnica kompanija, od neobrazovanih do onih sa najvećim akademskim zvanjima, kao i istaknuti estradni umetnici, sportisti i javne licnosti.
Kroz radionicu Bulevar ženskih tajni by Sanja i Vesna je tokom ove godine prošlo oko 5000 žena koje žive i u seoskoj i gradskoj sredini.
“Možemo reći da smo ostvarile cilj: da inspirišemo i motivišemo žene da žive život kakav žele, postignu svoje ciljeve i da na tom putu do uspeha budu srećne. Teme naših radionica su bile: Najbolje ideje se radjaju u trenutkukada se suočimo sa najvećim problemima i Kako reprogramirati sebe i istrčati dnevni, mesečni, životni maraton? “, istakle su Sanja Marinković i Vesna Dedić na sinoćnoj svečanosti.
Program je vodio glumac Milan Kalinić, a dame iz cele Srbije pozdravili su i zabavljali Sergej Ćetković, Ilda Šaulić, Siniša Ubović, Dženan Lončarević i balet “Dare to dance” Ivana Mileusnića.
Manifestaciju su propratili skoro svi mediji i na taj način doprineli jednom od ciljeva Bulevara ženskih tajni: prisustvo u medijima i žena koje svojim načinom života mogu sve nas da inspirišu da budemo bolji i srećniji ljudi.
Dr Jovanka Gomilanović
Rođena je u Foči, 12. Oktobra 1951.- godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Potom odlazi u Sarajevo, gde zbog sedam nedostajućih bodova, umesto željene medicine, upisuje Veterenarski fakultet. Velika želja za medicinom je pobedila i nakon uspešno završene prve godine na veterini, uprkos protivljenju svih u okruženju, jer je bila odličan student, ponovo je prva godina, ovoga puta na željenom Medicinskom fakultetu. Na prvoj godini Medicinskog fakulteta se udaje. Ne zbog trudnoće, kako bi se u prvi mah moglo pretpostaviti, a sina Miljana rodila je tek nakon 17 godina braka. Fakultet završava u rekordnom roku, sa izuzetnim prosekom i po diplomiranju ostaje na fakultetu, na Katedri za Socijalnu medicinu i organizaciju zdravstvene zaštite, najpre kao demonstrator, a potom i kao asistent studentima završne godine medicine. Ubrzo, jednu polovinu radnog vremena radi kao asistent, a drugu kao porodični lekar u ambulanti koja je bila naučno – istraživačka baza za studente, rađena uporedo u Zagrebu, Sarajevu i Banja Luci. Specijalizirala je socijalnu medicinu, pošto je i radila na toj katedri. Na Medicinskom fakultetu u Sarajevu završava postdiplomske studije Socijalne medicine 1982. Godine, a u Zagrebu 1986. Godine završava druge postdiplomske studije iz Gerontologije i sprema se za odbranu magistarske teze na temu „Zdravstvena zaštita stanovnika trećeg doba u B i H“. Nakon 17 godina braka, 5. aprila 1990. Rođenjem sina Miljana ostvaruje se kao majka. Njenoj sreći nije bilo kraja i mislila je da njen savršen život i napredak na svim poljima ništa ne može bitno poremetiti. 1992. Počinje rat, koji to demantuje. Biva mobilisana i već prvog meseca rata radi kao lekar.
24. aprila donosi odluku da napusti Sarajevo i sa dvogodišnjim detetom, diplomom, ličnim dokumentima i samo šest pelena odlazi za Beograd. Na aerodromu nije moglo biti ko bi je ispratio. Suprug Slavko ostaje u Sarajevu uz poruku, da se ona nastavi kao da on ne postoji, jer je sve dalje neizvesno. U Sarajevu ostaje i kompletna familija, a Jovanka sa malim detetom, poslednjim vojnim avionom poleće za Beograd. U Srbiji nema rođaka, i ide u potpunu neizvesnost. Sarajevo, rat, skloništa, strah od smrti i gladi ostaju iza nje.
U Beogradu, za kratko vreme, pre dolaska u Lajkovac promenila je čak deset stanova, kod različitih prijatelja i stanodavaca….
U Lajkovac dolazi 1992. na preporuku prijatelja, kao zamena lekaru u Železničkoj ambulanti, na svega mesec dana. Lekar koji je tada išao na odmor ubrzo odlazi na četvorodišnju specijalizaciju, što Jovanki otvara mogućnost još četiri godine lekarskog staža. Miljan kreće u vrtić, život se normalizuje, ljudi u Lajkovcu su jako predusretljivi prema doktorki koja je stigla u vihoru rata, a koja je kao lekar bila uzuzetno posvećena i od samog starta vlo poštovana. Kontakte sa Sarajevom uspeva u ratno vreme da održi preko radio-amatera i povremeno uspeva da bar jednom mesečno pošalje paket svojima.
Ubrzo, stalno zaposlenje nalazi u Domu zdravlja u Lajkovcu. Stanari zgrade u kojoj je živela kao podstanar, donose odluku da im ustupe potkrovlje zgrade koje bi adaptirali u stambeni prostor. Bio je to vrlo velikodušan gest prema požrtvovanoj doktorki. Kada se porodica konačno kompletirala i život krenuo ponovo utabanim stazama, 2010. dr Jovanka doživljava jedan stravičan infarkt. Najveću snagu tada, dali su joj sugrađani, njeni pacijenti. Pobedila je zdravstveni problem i srčanog udara i kratke rehabilitacije postaje direktor lajkovačkog Doma zdravlja, odakle odlazi u zasluženu penziju 2016.
Nakon penzionisanja, uzima kredit, renovira deo kuće i otvara prvu privatnu lekarsku ordinaciju u Lajkovcu, još se i dalje edukuje za ultrazvučnu dijagnostiku. Sve vreme je maksimalno društveno i politički angažovana, uvek negovana doterana, pri tom sjajna supruga i majka i permanentno puna razumevanja za sve zdravstvene probleme svojih sugrađana. Dr Jovanka je i odbornik SNS u aktuelnom sazivu SO-e Lajkovac.
Na iskraju sedme decenije, izuzetno je vitalna, kao žena vrlo reprezentativna i dalje neumorno posvećena svojoj lekarskoj profesiji. Materinstvo i ljubav prema lekarskoj profesiji bili su joj uvek iznad svega i dali joj snagu da istraje. Sin Miljan je završio RGF i trenutno živi i radi u Beogradu, ali se Lajkovčaninom i on oseća.
Oduvek je kaže želela, da svoju životnu priču ispriča i da njome osnaži sve druge, posebno u teškim i prelomnim životnim situacijama.
