Svetska zdravstvena organizacija je stavila akcenat na mentalno zdravlje u smislu unapređenja inovacija u rešavanju izazova mentalnog zdravlja. Bolesti zavisnosti oduvek su značajne u strukturi broja obolelih u Službi psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo. Poslednjih godina specijalsiti se suočavaju sa porastom broja obolelih zavisnika na koje je direktno uticala savremena tehnologija i to su na neki način savremene zavisnosti. Iako nam je odavno svakodnevica nezamisliva bez savremenih tehnoloških dostignuća, pre svega interneta, mobilnih telefona, računara, odrasli najčešće ne registruju gde je granica preterane upotrebe, dovedu decu kod psihijatra koja imaju problem sa time.
- Imamo drastičan primer kada su roditelji doveli dete koje je šesti razred osnovne škole, a ne zna srpski jezik kao posledicu provođenja vremna na internetu. Zavisnost od interneta, igrica i telefona na nivou mozga deluje kao bilo koja druga zavisnost. U jednom delu mozga postoji jedro koje je zaduženo za lučenje dopamina. Dopamin se jednostavno luči u momentima zadovoljstva, bez obzira koju vrstu supstance koristimo kao medijator zadovoljstva. Kod bolesti zavisnosti on se luči do 100 puta više. Dete izbombardovano tim sitnim zadovoljstvom koje nastaje izlaganjem i dostupnosšću stimulatorima, internetu i mobilnim telefonima, koji dopiru do mozga , samo ne može da se odupre. Tada nastaje zavisnost. Možda mi mislimo da dete može samo da savlada taj problem, ali ipak govorimo o jednoj bolesti zavisnosti. Nekada je prezauzetim i preopterećenim roditeljima lakše da dete bude na telefonu, ali tada je dete hipnotisano. Koja je verovatnoća da se neko samostalno izleči i skine sa psihoaktivnih supstanci? To su veoma mali procenti. Morate da shvatite da su kod zavisnosti žudnja u mozgu po 100 puta jača i da čovek to sam ne može da savlada. Svaki preteran boravak na internetu ili na igricama smatra se kao problem. Manifestuje se upravo kada je ponašanje deteta ili odraslog izmenjeno. Kada pričamo o deci roditelj se suočava sa problemom kada pokuša da stavi zabranu. Tada nastupa agresija i najčešće dovedu dete kod psihijatra – kaže dr Vladimir Tošović, specijalsita psihijatrije, koji se sa ovom problematikom svakodnevno suočava u Službi psihijatrije ZC Valjevo. On je apelovao na javnost da svaki boravak na internetu duži od sat ipo vremena u kontinuitetu može ukazivati na problem zavisnosti.
Radna terapija psihijatrijske službe ZC Valjevo uspešno realizuje niz aktivnosti koje pomažu pacijentima pre svega sa poremećajima blažeg depresivnog spektra koji je takođe značajan u postotku pacijenata sa problemima mentalnog zdravlja.
- Lekar individualno procenjuje ko je od pacijenata za radnu terapiju i kome bi ona mogla da pomogne. Cilj i svrha radne terapije jeste da poveća funkcionalnost samog pacijeta i to je bitan kriterijum u psihijatriji. Na osnovu toga kako čovek funkcioniše polako ga vraćamo u socijalnu sredinu i radne navike. Radna terapija je bitna i za socijalni kontakt gde osobe stiču neka nova iskustva i veštine i na taj način s evraća neki obrazac obaveza da bi mogli nešto samostalno da rade, kako bi se pokrenuli, aktivirali i da bi izašli iz nekih stanja gde pored lekova pružamo pomoć i na neki drugi način – navodi dr Vladimir Tošović, specijalista psihijatrije ZC Valjevo, dodajući da sve učestaliji depresivni poremećaji imaju čest tretman u ambulantama.
- Sa psihoterapijskog gledišta početna faza blage i umerene depresije se tretiraju aktivacijom samog pacijenta. Sama aktivacija i vraćanje u neku dnevnu rutinu i obavljanje najjednostavnijih zadataka gde pacijenti imaju neki izvor svog zadovoljstva, ostvarenosti i uspešnosti, polako mogu da izađu iz depresije i bez lekova. To je i dokazano da se na taj način tretiraju blage depresije. Tek kada čovek ne može da pomogne sebi treba da se primene lekovi. Na radnu terapiju dolaze i mlađi pacijenti i svi kojima se proceni da bi bilo korisno da izađe iz svoje zone komfora, pre svega kuće gde ne mogu da obavljaju osnovne aktivnosti. Potrebno je da imaju strukturu dana i manje obaveze koje ispunjavaju. Može se reći da je ovo mala obaveza za normalnog čoveka koji nije bolestan, ali za depresivnu osobu i jednostavno kupanje a kamoli dolazak na radnu terapiju predstavlja veliki napor. U ovakvim stanjima često je pratnaj i strah gde pacijenti ne žele da komuniciraju, a kamoli šta više. Definitivno ih nekom radnom rutinom vraćamo u dnevne obaveze gde bi kasnije i u kućnim uslovima mogli da funkcionišu kako bi bili zadovoljniji – rekao je dr Tošović o tretmanu depresivnih osoba.
Dr Tošović je napomenuo da osim droge, od bolesti zavisnosti u psihijatrijskoj službi ima dosta pacijenata koji se bore sa alkoholizmom. Problem je što se pacijenti retko javljaju osim kada je bolest toliko uznapredovala, a to je nakon 20 pa i 30 godina konstantnog pijenja.
- Ko dolazi na lečenje? Dolaze ljudi koji imaju rizik od gubitka posla, kad hoće partner da ih napusti, kada su već toliko uništili svoj organizam da već imaju pridružene i somatske bolesti poput ciroze jetre. To su već odmakle faze i problematične i za lečenje. Šokiran sam dostupnošću narkotika. Svakako okolina utiče na mladog čoveka, a svedoci smo koliko se propagiraju neka ponašanja osim dostupnsoti narkotika. Da ne pričamo o kocki kao bolesti zavisnosti koja je takođe u ekspanziji i sa veoma ozbiljnim posledicama. Mi nemamo ustanove koje se bave isključivo bolestima zavisnosti osim Drajzerove u Beogradu. Veoma je teško tretirati zavisnike jer neće da prihvate rigorozna pravila koja su dugoročna i dugotrajna tokom lečenja – navodi dr Tošović.
Za radnu terapiju Službe psihijatrije neophodno je konstantno nabavljati repro materijal, pa su za ovu korisnu terapiju itekako značajne donacije koje pomažu pacijentima da imaju čime da rade. Kao društvo generalno nemamo sistem koji bi toj količini dece i ljudi koji imaju neki psihijatrijski problem trebao da pomogne, ali je ključna preporuka da porodica ponovo preuzme najznačajniju ulogu očuvanja pojedinca i propagiranja pravih vrednosti u društvu, saopšteno je iz Zdravstvenog centra Valjevo.
