U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i u saradnji sa Udruženjem „Deca bez granica“, u Palati „Srbija“ održan je društveni dijalog na temu „Modeli podrške deci i mladima sa intelektualnim teškoćama“, na kojem su otvorene teme, sagledane potrebe i predloženi načini podrške ovoj ranjivoj društvenoj grupi.
Dijalogu su prisustvovali i predstavnici Udruženja Bazi Mili, koji su skrenuli pažnju na brojne inicijative koje su pokrenuli iz Lajkovca, od kojih su pojedine prešle u nacionalne, i pružili punu podršku ovom skupu i svim iznetim zapažanjima.
Na početku dijaloga, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je izjavio da je ova važna tema nedovoljno vidljiva u području javnosti, te da je cilj ovog skupa da se o njoj govori sa različitih strana, kako bi se videlo kakvo je stanje, šta su izazovi i ponudili modeli za unapređenje položaja dece i mladih sa intelektualnim teškoćama.
Društvo u kome žive osobe sa intelektualnim teškoćama, rekao je, mora pokazati spremnost da ih ne samo prihvata, već i da primeni najsavremenije modele podrške koji se uveliko primenjuju u razvijenim zemljama. Samo na taj način možemo ostvariti ciljeve rehabilitacije i socijalne integracije uz podsticanje samostalnosti i autonomije. Ključno u ovom procesu je menjanje stavova i predrasuda u društvu prema deci i omladini sa intelektualnim teškoćama, koji su nažalost i dalje prisutni.
Ministar je podsetio da se osobe s intelektualnim teškoćama širom sveta suočavaju sa stigmatizacijom i značajnim preprekama u ostvarivanju svojih osnovnih prava. U posebnom položaju se nalaze njihove porodice, koje su neretko osnovni stub podrške.
Iako je u Srbiji poslednjih godina došlo do unapređenja zakonodavnog okvira, dodao je on, deca i mladi sa intelektualnim teškoćama i dalje se suočavaju sa brojnim izazovima u pogledu dostupnosti svih usluga koje im omogućavaju kvalitetniji život. Svesni smo da bez kvalitetne podrške i učešća države oni ostaju institucionalizovani i „nevidljivi građani“. Zajedno sa organizacijama koje zastupaju interese ove dece i roditelja, sa drugim institucijama i ministarstvima Vlade Republike Srbije, međunarodnim organizacijama i partnerima, možemo napraviti dobru platformu za dalje unapređenje položaja ove društvene grupe, rekao je ministar i dodao da u Reformskoj agendi Vlade Republike Srbije, kao ključnom dokumentu naših evropskih integracija, ima deo mera koje se odnose na ovu društvenu grupu.
Ne smemo zaboraviti, pogotovo kod osoba sa intelektualnim teškoćama, podvukao je ministar, da su uprkos različitostima u sposobnosti jednaki u pravima, te da im je na prvom mestu potrebno razumevanje, znanje i stručnost, što zahteva punu posvećenost čitave zajednice i države.
Prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar, rekao je da su deca i mladi budućnost naše države i da sa posebnom pažnjom moramo razvijati politike koje se odnose na njih, a posebno na decu i mlade sa intelektualnim poteškoćama. Evidentno je da posle pandemije koronavirusa imamo sve izraženiji broj dece sa intelektualnim poteškoćama i različitim obolenjima, rekao je Kurtović, naglašavajući da su brojke zabrinjavajuće poslednjih nekoliko godina i da kao država moramo sa svih nivoa vlasti, u skladu sa svojim kapacitetima, dati doprinos u rešavanju problema sa kojima se deca i mladi sa intelektualnim poteškoćama suočavaju.
U tom smislu, dodao je, kao Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želeli smo, sa nivoa ljudskih prava, antidiskriminacije i društvenog dijaloga, da pokrenemo ovakav dijalog koji će sveobuhvatno tretirati navedene teme i uključiti sve relevantne subjekte koji neposredno i posredno mogu pojedinačno odgovoriti na izazove sa kojima se ova kategorija naših građana suočava.
Narodna poslanica i članica Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije dr Lidija Šarac je u svom obraćanju istakla da su deca i mladi sa intelektualnim teškoćama dugo bili nevidljivi, živeli izolovano i gotovo bez ikakvih prava. Rad na ovom problemu je izuzetno važan, jer porodice i ova deca imaju značajan potencijal i puno pravo da ostvare sve ono što im pripada. Dosta je uređeno, ali ovom tematikom moramo još ozbiljnije da se bavimo kroz prihvatanje inicijativa i predloga u Narodnoj skupštini koji bi unapredili položaj ovih mladih ljudi, rekla je ona.
Nikola Bertolini, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, naglasio je da nema veće svrhe od čuvanja i zaštite naše dece. O je saopštio da uskoro počinje program EU koji je posvećen mladim ljudima, njihovom zapošljavanju i socijalnoj inkluziji najranjivijih grupa, te pozvao institucije i društvo da se uključe kroz slanje projekata.
Doc. dr Snežana Vuković, pomoćnica ministra prosvete, podsetila je da u Srbiji već 15 godina postoji inkluzivno obrazovanje sa značajnim rezultatima. Tako, od 2009. godine, između ostalog, svaka škola i predškolska ustanova u Srbiji ima tim za inkluzivno obrazovanje, a uvedeni su i resurs centri i asistivna tehnologija.
Biljana Barošević, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakla je da ovo ministarstvo, pored ostalog, daje ozbiljnu podršku savezima i udruženjima osoba sa invaliditetom, kao i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju koje zapošljavaju blizu hiljadu osoba sa invaliditetom. Pomoćnik ministra zdravlja prof. dr Nebojša Tasić je govorio o važnosti ranog prepoznavanja i skrininga za bolju zdravstvenu zaštitu ove dece i o uspostavljanju Registra dece sa smetnjama u razvoju.
U drugom delu dijaloga učestvovale su ekspertkinje dr Aleksandra Rabrenović, mr Tijana Malezić Repajić i dr Jelena Đorđević. Dr Rabrenović, ujedno i predsednica UO Udruženja „Deca bez granica“ i konsultantkinja projekta „Beograd – inkluzivni grad“ koji finansiraju EU i Austrijska razvojna agencija, navela je da je u svetu značajan porast broja dece sa autizmom.
Na skupu su učesnici dijaloga, prvenstveno predstavnici udruženja i nevladinih organizacija koje se bave ovom temom, uključujući i Udruženje Bazi Mili Lajkovac, govorili o važnosti unapređenja i razvoja usluga socijalne zaštite kao što su usluga ličnog pratioca, personalnog asistenta, osnivanje inkluzivnih centara, stanovanje uz podršku i drugo, te unapređenja obrazovanja kroz jačanje inkluzije i uvođenje posebnih programa obrazovanja za decu sa težim oblicima intelektualnih teškoća uz pomoć asistivnih tehnologija, kao i razvoj kvalitetne i adekvatne zdravstvene zaštite kroz podizanje svesti pedijatara o dijagnostici poremećaja spektra autizma i intelektualnih teškoća i omogućavanje refundacije troškova defektoloških i drugih tretmana.
Društveni dijalog vodio je pomoćnik ministra iz Sektora za društveni dijalog Aleksandar Radosavljević, a prisutne su bile državna sekretarka dr Stana Božović, pomoćnice ministra dr Nina Mitić i Snežana Trkulja i šefica kabineta Aleksandra Rašković.
Foto: Dejan Urošević
