Iako prvobitno najavljeno kao predstavljanje knjige ,,Žena koja zaustavlja satove” autora Kornelija Kvasa, zbirke priča koju je objavila Izdavačka kuća Akademska knjiga, književno veče u organizaciji Biblioteka “Radovan Beli Marković” u okviru manifestacije “Dani Lajkovca”, nekako očekivano i prirodnim sledom stvari nije moglo proći bez razgovora o autorovoj prvoj knjizi “Zenonov put” i njegovog ukupnog stvaralaštva i osobenog multidisciplinarnog pristupa.
Književno veče je održano u Zavičajnom konaku biblioteke, koji je replika Radića konaka, kako se zapravo i preziva realni junak iz Kvasove prve knjige, profesor na Kembridžu, koji ima veze sa ovim krajem.. Tako je višestruko simbolično prag Radića konaka u Lajkovcu prekoračio Kvasov magijski realizam.
Knjige Kornelija Kvasa, ne samo da su primećene, već su i lepo prihvaćene u akademskim krugovima, nalazeći svoj put do veće grupe čitalaca, koji su primetili da se u njima ne radi o ustaljenom književnom šablonu i svakidašnjim, prozaičnim fabulama, već se akcenat stavlja one estetske vrednosti i književne postupke, prisutne u najboljim ostvarenjima, što srpske, što svetske književnosti.
U ulozi sigurnog moderatora književne večeri bio je u ime domaćina mr Daren Milivojević, koji je najpre upoznao prisutne sa impozantnom akademskom biografijom prof.dr. Kvasa i dodao:
“Međutim, ta impresivna profesorska biografija nije razlog njegovog večerašnjeg prisustva, već dve njegove knjige „Zenonov put“ i „Žena koja zaustavlja satove“, kojima je zakoračio u novu stvaralačku dimenziju, u kojoj više nije proučavalac, već predmet proučavanja. Poznajući uzduž i popreko sve književne epohe, sa obimnim književno-naučnim znanjima, profesor Kvas je na književnu scenu stupio krupnim koracima, samosvesno nastojeći da pokaže kako i profesori umeju da pišu ono što u načelu predaju.
Iako smo u centar pažnje stavili drugu knjigu „Žena koja zaustavlja satove“, nećemo se ogrešiti i prevideti da nešto kažemo i o prvoj knjizi „Zenonov put“. Ovo književno veče smo zamislili tako da vam kroz kraći osvrt predstavimo obe knjige, uz čitanje odabranih odlomaka, koje je profesor pripremio za vas, kao i razgovor iz koga ćemo, pored priče o književnosti i umetnosti, saznati nešto više o profesorovim pogledima na ove i druge bliske teme, ali i na sam život.”
Poseban segment zadovoljstva na svakoj književnoj večeri je kada autor čita odlomke iz svojih knjiga, pa je tako bilo i ovoga puta. Kvas je iscrpno govorio i o junacima svojih knjiga koji uistinu postoje, što je posebno okupiralo pažnju prisutnih.
Za knjigu priča “Žena koja zaustavlja satove”, saznali smo ove večeri, književni kritičari kažu sledeće: Drugo prozno delo profesora Kornelija Kvasa, doživelo je, poput prvog romana Zenonov put, zavidnu čitalačku i kritičarsku recepciju. To je znak da su visoki umetnički dometi dela dostignuti tako da ono pleni jednostavnošću, uprkos višeslojnosti i sadržajnosti narativnih tokova. Način na koji su deset priča, uključujući prolog i epilog, uvezane u svojevrsni roman-mozaik, nije nov ni neobičan. Zametak radnje naznačen u jednoj priči razvija se u drugoj, sa likovima koji od skice postaju brižljivo portretisani junaci, isprepletani najčešće po sudbinskom nalogu tragične neminovnosti. Intertekstualno tkanje neusiljeno premrežava tekst, tako da izostaje utisak kako autor želi da fascinira svojom erudicijom. Umesto toga, on zaobilazi kompleksne postavke i teži vraćanju na suštinska pitanja građenja priče: zašto pisati i kako naći zadovoljstvo u tekstu, i u ulozi pisca, i u ulozi čitaoca.
Daren Milivojević je kompletno književno veče poentirao jednim citatom: “Itekako svestan krize sveopštih vrednosti, ovaj autor čini upravo ono što je neophodno: odgovara na impuls pisanja i svoj dar stavlja u službu stvaranja, čime ne samo što insistira na značaju lepe reči, već nam dokazuje da je i danas moguće izabrati drugi put – različit od onoga kojim se kreće većina, ali ne zbog toga manje vredan – put koji vodi ka uzvišenoj stvarnosti koju nazivamo umetnost.” – Milana Poučki.
Usledio je uobičajeno i čitav niz pitanja moderatora, a potom i publike, postavljenih autoru, koja su se odnosila na njegova književna ishodišta, književni i životne putokaze, potrebu za pisanjem, ulogu tumača književnosti i književnika, koliko pomaže i da li odmaže sve to što zna o književnosti, ako je reč ispred stvarnosti kolika je onda uloga i vrednost reči za oblikovanje one stvarnosti u nama i one izvan nas…
U vreloj julskoj večeri, inovativno književno veče Kornelija Kvasa bilo je pravo osveženje za inače vrlo zahtevnu stalnu lajkovačku književnu publiku.
