Srboljub – Laka Petrović rođen u Ratkovcu, 1917. godine, bio je ugledni mašinovođa. Sa suprugom Ljubicom imao je dva sina Velibora-Velju i Ratibora-Ćada. Posle smrti Lake i Ljubice u kući je ostao da živi Velja sa suprugom Divnom, učiteljicom, ćerkom Milisava Savića iz Jabučja. Imaju ćerku Kaću, koja je udata i živi u Šapcu sa mužem i dvoje odrasle dece. Veljin brat Ćade napravio je novu kuću u Hajdučkoj ulici i živi tamo sa suprugom Milkom i ćerkom Bojanom, učiteljicom koja je dovela muža u kuću, koji je svešteno lice i predaje veronauku u Osnovnoj školi „Mile Dubljević” u Lajkovcu, sa kojim ima dva sina, Lazara i Danila. Druga ćerka Olivera takođe je učiteljica, udata na Ub.
Međutim, retko ko zna da je to Lakin drugi brak. Prvo se oženio iz Komanica kod Mionice, iz familije Pavlovića. Ta supruga je umrla relativno mlada i u tom kratkom braku imali su ćerku Ljiljanu. Druga supruga, Ljubica, dev. Tešić iz Zvizdara imala je dva brata od strica. Milenko je bio kapetan bojnog broda u Splitu pa je sedamdesetih godina prešao u Beograd i bio profesor na Geografskom fakultetu. Predavao je pomorsku geologiju. Drugi Ljubičin brat Radenko Tešić bio je lekar, ginekolog u Vršcu.
Ljiljana je početkom 60-ih godina prošlog veka bila u školi u Beogradu i sa nekim momkom ostala u drugom stanju. To je bilo strašno za taj period. Dogovore se braća Tešići da Ljilja ode u Vršac kod Radenka, jednog od braće koji je bio direktor bolnice, i da se tamo porodi da ne bi Laka čuo. Kada je bio termin za porođaj Radenko je otišao sa društvom u lov. Bio je normalan porođaj i osoblje porodilišta se potrudilo da sve bude kako treba jer je u pitanju upravnikova rođaka. Rodila je zdravu ćerku. Ljiljana nije smela to dete da uzme već je na benkici napisala samo Laka, Lajkovac, dedino ime i ostavila ga u porodilištu. Dete je kasnije, kada je malo odraslo smešteno u Centar za nezbrinutu decu u Beogradu u Zvečanskoj ulici.
Foto: Rada sa ćerkom za prvi rođendan
Ljiljana se zaposlila u Kombinatu „Beograd“, radila fizičke poslove i upoznala jednog traktoristu, Hrvata Ivana poreklom iz Stoca. Kolonizovan je iz zapadne Hercegovine u Sotin kod Vukovara gde je radio u nekom poljoprivrednom kombinatu, pa prešao u Beograd gde je upoznao i oženio Ljiljanu. Vratili su se u Sotin i tamo dobili dva sina Željka i Zorana, 1965. i 1967. godište.
Foto: Ljubica i Laka sa unucima Željkom i Zoranom u Sotinu
Lakin stariji sin Velja iz drugog braka sa Ljubicom, koji se u međuvremenu oženio sa Divnom dobije jedno pismo iz Beograda na kojem je pisala malo neobična adresa: Laka, Lajkovac. I ništa više. Poštar se snašao i dao to pismo Velji. Kada je otvorio pismo Velja je video u potpisu ime Rada. U pismu je pisalo da ju je majka, po imenu Ljiljana, posle porođaja 1962. godine, ostavila u bolnici i nikada se više nije vratila. Sve što su joj u porodilištu sačuvali bila je benkica na kojoj je Ljiljana napisala Laka, Lajkovac i znala je da je majka posle porođaja ostavila svoje ime u porodilištu. Kada je malo odrasla preselili su je u Centar za nezbrinutu decu u Beograd, a kada je napunila 14 godina odlučila je da pošalje pismo na već pomenutu kratku adresu, da pokuša da nađe nekoga od svojih. Nije ni znala ko je i šta joj je taj Laka. Velja je to pismo sa suprugom Divnom, koja je inače učiteljica pažljivo pročitao i zaključili su da je to Ljiljanino dete i da ga je ona odmah posle porođaja napustila jer nije smela da ga pokaže strogom ocu Laki. Do tada niko ništa u Lajkovcu nije znao o tom ostavljenom detetu.
Foto: Strogi deda Laka
Odlučili su da pošalju Lakinog brata od strica Tomu Petrovića (Dačinog oca) u taj Centar u Zvečanskoj i da vidi o čemu se radi i upozna to dete. Kada je Toma video devojčicu nije ni morao da je pita za ime. Znao je na prvi pogled da je to Rada. Prepoznao je po Ljiljani. Bila je kao Ljilja u minijaturi. Malo su popričali i Toma joj je pojasnio ko je ona i od koga potiče. Rekao je da u Lajkovcu ima dedu Laku i ujake Velju i Ćada, da joj se majka udala i da živi u okolini Vukovara gde ima dva sina. Obećao je da će vrlo brzo doći po nju da je vodi u Lajkovac. Sa nestrpljenje je čekala taj dan.
U Lajkovcu su upoznali Laku da ima prelepu unuku koju je Ljiljana rodila, ali da nije smela da je dovede pred njegove oči već da ju je napustila posle porođaju. Laka, koji je već bio vidno oboleo, u podsvesti je jako želeo da pored dva sina i dva unuka od Ljiljane, ima i unuku. Onako uznemirenom potekle su mu suze i rekao je da se njegova unuka hitno dovede u Lajkovac. Kada su je doveli i kada je Laka video Radu shvatio je da neverovatno liči na njegovu Ljilju. Stegao ju je u zgrljaj, plakao i pola sata je držao tako zagrljenu. Naravno, Rada je ostala da živi tu sa njima u Lajkovcu, a Laka je posle par godina umro.
Bili su u dilemi da li da jave Ljiljani u Sotin za Radu, jer ona je već bila udata za Ivana i imala dva sina. Dugo su većali i na kraju su doneli jedinu ispravnu odluku da jave Ljiljani i Ivanu. Prihvatili su je i ona je posle nekog vremena otišla kod njih u Sotin, koji je udaljen 12 km od Vukovara. Odrastala je uz dva brata po majci Željka i Zorana, a onda se i zaposlila u Borovu Selu. Rada je u kombinatu „Borovo“ upoznala Bucu Brkića, kome je otac bio vozač u Borovu, kasnije instruktor vožnje. Bio je u zarobljeništu 1941. godine gde je upoznao Poljakinju, oženio se sa njom i dobio Bucu i ćerku Miru. I gle’ slučajnosti, Bucin otac bio je iz Dudovice, naše. Rada se udala za Bucu i živeli su u Borovu Selu.
Počinje rat u Hrvatskoj. Jedno veče upada kod Velje Goran Petrović iz vojnog odseka sa sve oružjem i dovodi jednog momka. Doveo ga je iz Valjeva jer su on i otac uhvaćeni negde na teritoriji sela Lovas u pokušaju da se domognu Srbije. Mogli su biti pobijeni, ali neko od naših iz Ratkovca bio je na straži, poverovali su u njihovu priču i dovedeni u Valjevo. Bili su to Ivan, Ljiljin muž i sin Zoran. Ivan je ostao u Valjevu, a Zorana su dovelio kod Velje u Lajkovac na prepoznavanje. Kasnije su se vratili u Borovo Selo, a Rada sa decom došla je u Lajkovac. Ljiljana je umrla pre rata, 1987. godine kada su još bili u Sotinu. Kasnije je Rada sa porodicom jedno kratko vreme bila u Beogradu pa u Ralji gde je Buca počeo da radi i gde su dobili još jedno dete, sina Miloša. Već su imali ćerke Branislavu i Jelenu. Pošto nisu mogli da se vrate u Borovo, Rada i Buca su dobili ulaznu vizu za Kanadu pa su otišli sa decom. Buca je umro u Kanadi, a Rada, koja dobro „nosi“ svoje 62 godine, sa Milošem i dalje živi u Kanadi. Obe ćerke, Jelena i Branislava su udate, jedna je blizu njih, a jedna u drugoj kanadskoj provinciji.
Početkom rata Željko sa suprugom i malim detetom otišao je negde na hrvatsko primorje gde su uvideli da i pored toga što mu je otac Hrvat i što Željko kao dete iz mešovitog braka nije hteo da se meša u politiku, nisu dobro došli pa su nekako u tom ratnom vihoru uspeli da se domognu Beča, gde i sada živi sa porodicom.
Možda je priča malo iritantna, ali je objavljujem uz saglasnost jednog od dva brata glavne junakinje koji je izrazio želju da se priča objavi kao interesantna i neobična.
petrovictoma@yahoo.com
