Rudari “Kolubare” redovno i prilično masovno učestvuju u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. To da rudarska solidarnost nije samo mit već realnost, rudari tradicionalno potvrđuju iz akcije u akciju.
Evo, kako to izgleda na primeru radnika “Tamnave”. Poslednjoj realizovanoj akciji, u prostorijama biblioteke u Kaleniću, koja nije bila prva u ovom mesecu, odazvalo se 70 rudara. Treba napomenuti, da se akcije davanja krvi, redovne i vanredne, organizuju na mesečnom nivou, a često i više puta mesečno, kao i činjenicu da učesnici akcija moraju poštovati razmak između dve akcije, minimum tri meseca za muškarce, odnosno četiri meseca za žene. Takođe, rudari često daju krv namenski za svoje kolege, članove njihovih porodica, a odazivaju se i na večinu apela u okruženju kada je nekome urgentno krv neophodna.
“U Kaleniću je održana redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Na akciju je došlo 70 potencijalnih davalaca.Krv je dalo 59 davalaca, od toga 4 žene. Prvi put krv je dalo 7 lica. Hvala rudarima,” kaže faktografski koordinatorka akcije Snežana Lacmanović.
Svaku akciju na “Tamnavi” (“Tamnava” – Zapadno polje i “Tamnava” – Istočno polje, a tako je i u celoj “Kolubari) karakteriše učešće značajnog broja žena u akciji, a svaka akcija uvek ima po nekoliko učesnika koji krv daju prvi put. Jedna od prvih stvari kojima se novi radnici odmah nauče jeste upravo solidarnost, pa je čest slučaj da vrlo brzo, već sa prvim akcijama, sledeći primere svojih starijih kolega postanu dobrovoljni davaoci krvi.
Među rudarima “Tamnave” je redovno veliki broj višestrukih davalaca krvi. Među rekorderima su: Radomirović Zoran 84, Marković Vladeta 81, Stojićević Predrag 69, Cvetković Zlatko 67, Bjelogrlić Stanko 59, Nedeljković Zlatko 57, Vujić Zoran 53, Simić Milutin 50, Jevtić Ivan 40 jubilarnih davanja…. Inače, višestruki davaoci krvi Simić, Vujić i Cvetković su sa područja Lajkovca. Naravno, ima ih još, ali ovo su rudari koji prednjače u broju dobrovoljnog davanja krvi.
Tradicionalna solidarnost rudara i železničara je očito ostavila traga, pa zato ni ne čudi izražena humanost na ovim prostorima i višestruka priznanja Šampiona solidarnosti. Takođe, iz porodica dobrovoljnih davala krvi mahom i deca postaju davaoci…
Nesebična pomoć da: dobrovoljno, besplatno, anonimno i solidarno poklonimo krv je sigurno jedan od najhumanijih gestova koji čovek može učiniti za drugog čoveka, uglavnom nepoznatog i pri tom mu spasiti život, u tome je uzvišenost dobrovoljnog davanja krvi.
