Biblioteka „Radovan Beli Marković“ organizuje predstavljanje knige “Zašto je petao da kukuriče”, autora Milana Micića, prošlogodišnjeg dobitnika književne nagrade “Radovan Beli Marković”.
Uz autora, na književnoj večeri će govoriti književni kritičar, dr Slađana Ilić, predsednica komisije za dodelu književne nagrade “Radovan Beli Marković”.
Kniževno veče će biti održano u četvrtak, 9. aprila od 18 časova, u Zavičajnom konaku Biblioteke “Radovan Beli Marković” u Lajkovcu.
Milan Micić je prošlogodišnji, četvrti po redu dobitnik književne nagrade “Radovan Beli Marković”, za delo “Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče”, koje je objavila Akademska knjiga iz Novog Sada. Priznanje, koje dodeljuje Biblioteka “Radovan Beli Marković”, uručeno je 10. oktobra na svečanosti u porti manastira Svetog Georgija u Ćelijama, rodnom mestu jednog od najznačajnijih savremenih srpskih književnika i to na dan njegovog rođenja.
Odluku o dodeli nagrade Milanu Miciću, doktoru istorijskih nauka i generalnom sekretaru Matice Srpske, donela je jednoglasno komisija u sastavu: predsednik Slađana Ilić i članovi Vesna Trijić i Daren Milivojević. Njegovo delo, koje se sastoji od deset priča tematski vezanih za koloniste između dva svetska rata u Banatu, dobilo je priznanje u jakoj konkurenciji sa još 50 pristiglih dela na konkurs.
Pored nagrade, koju je ustanovila biblioteka u Lajkovcu i koju podržava opština Lajkovac, a koja se sastoji od povelje i novčanog dela u iznosu od 140.000 dinara, tradicija je i da biblioteka u Lajkovcu organizuje predstavljanje knjige dobitnika nagrade.
Dosadašnji dobitnici nagrade “Radovan Beli Marković”, pored Milana Micića, su Slavica Garonja za roman “Šapati Male Vlaške”, Emir Kusturica za knjigu “Vidiš li da ne vidim” i Aleksandar Gatalica za zbirku priča “Druga violina i druge priče”. Ova nagrada je postala značajan deo književne tradicije u Srbiji i predstavlja priznanje za savremene autore koji se bave temama značajnim za srpsku kulturu i identitet.
Milan Micić dolazi iz bogate tradicije srpske književnosti, a njegovo delo se fokusira na složene i često nedovoljno istražene aspekte srpske istorije i kulture. Kroz svoje priče, Micić istražuje život kolonista u Banatu, osvetljavajući njihove sudbine i izazove s kojima su se suočavali tokom turbulentnog perioda između dva svetska rata. Ova tema je posebno važna, jer donosi svetlost na aspekte srpske prošlosti koji su često zanemareni ili zaboravljeni.
Milan Micić je poznat po svom doprinosu srpskoj kulturi, kako kroz pisanje, tako i kroz svoje akademske aktivnosti. Kao generalni sekretar Matice Srpske, igra ključnu ulogu u očuvanju i promociji srpskog jezika i književnosti, što dodatno osnažuje njegovu poziciju u književnoj zajednici.
Micićevo delo i nagrada koja mu je dodeljena predstavljaju svetlu tačku u bogatoj tradiciji srpske književnosti i kulturološkog stvaralaštva.
