Svake godine 29. oktobra, ljudi širom sveta se ujedinjuju kako bi podigli svest o moždanom udaru, vodećem uzroku smrti i invaliditeta. Tema za 2025. godinu je „Svaki minut je važan“, ističe kako svaka sekunda koja prođe tokom moždanog udara znači veće oštećenje mozga. Brza reakcija i hitna medicinska pomoć mogu smanjiti rizik od smrti i značajno poboljšati ishode. Moždani udar može se desiti bilo kome, bilo kada, bilo gde. Kada se prekine protok krvi u mozgu, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Prepoznavanje simptoma i brzo delovanje mogu napraviti ogromnu razliku između oporavka i doživotnog invaliditeta. Na žalost i pored sve savremene terapije trećina pacijenata pogođenih moždanim udarom premine.
- Opšte je poznato da je moždani udar najčešći uzročnik smrtnosti u svetu i naravno kod nas. To je najčešća neurološka bolest. U našoj bolnici i regionu koji pokriva Zdravstveni centar Valjevo imali smo 950 hospitalizovanih pacijenata od početka godine i to ako se prevede u na primer 450 novih slučajeva godišnje i to je na žalost iznad proseka u Evropi i ostalom delu razvijenog sveta gde se to kreće do 300 maksimalno što pokazuje da je to kod nas izrazito često oboljenje i otuda velika opterećenost Službe neurologije i lekara koji rade sa ovom bolešću – rekao je prim. dr Mihailo Mirković, specijalista neurologije, načelnik Službe neurologije ZC Valjevo.
Zlatni standard u lečenju moždanog udara je trombolitička terapija koja se daje u vremenskom prozoru od 4,5 sata.
- Poremećaj balansa, stabilnosti, zamagljenje vida, padanje ugla usta, poremećaj govora, slabost u ruci, treba da budu alarmi da se radi o tom oboljenju koje ne boli i baš zbog toga što nemamo bol, već ove simptome koje smo naveli, pacijenti treba da obrate pažnju jer ih najčešće zaposltavljaju i ne javljaju se na vreme. Nama je bitno da pacijenti dođu u vremenskom prozoru kako bismo dali lek. Čak iako prođe taj vremenski prozor od 4,5 sata u određenim situacijama može se takođe raditi i takozvana rekanalizaciona terapija odnosno vađenje tog tromba iz zapušenog krvnog suda. Takođe metoda koju mi ne primenjujemo ovde, ali smo u kontaktu sa kolegama u Beogradu u KCS, gde šaljemo ovakve pacijente. Imali smo dosta slučajeva koje smo slali i koji su se uspešno oporavili – rekao je prim. dr Mirković, dodajući da su uključeni u svetsku naučnu japansku studiju koju rade i kolege iz Amerike i Singapura, evropskih centara za AMU i imamo desetak uključenih pacijenata, a radi se o tome da se prevaziđe taj vremenski prozor za davanje terapije i da se ne bude ograničeno sa 4,5 sati za davanje trombolitičke terapije.
Prim. dr Mihailo Mirković navodi da sve ono što se od dijagnostike i savremenog principa lečenja primenjuje u svetu, ukoliko nedostaje u valjevkoj bolnici, velikim trudom prevazilazi saradnjom sa drugim centrima, te da kontinuirano prati sva nova naučna saznanja uključujući se i u naučne studije za ispitivanje nekih lekova koji mogu biti od koristi u lečenju akutnog moždanog udara.
Klasični faktori rizika su presudni za nastanak moždanog udara kod mlađih osoba koje su klasificirane kao mladi vaskularci i nisu retkost u lečenju. Svi klasični uzroci moždanog udara se mogu prevenirati i to su: povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, pušenje cigareta, sveukupan nezdrav način života. Dostupne su novije laboratorijske analize tako da postoji mogućnosti da se nađu i poremećaji zgrušavanja krvi na primer ili hronična upala krvnih sudova, koji su pokazatelji rizika za nastanak moždanog udara.
- Spektar analiza koje su proširene i do genetskih predispozicija, dovodi do toga da sve češće otkrivamo ovu bolest i kod mlađih ljudi. Tako da jeste uočljivo i da kod mlađih ljudi sve češće viđamo moždani udar. Postoji čitav spektar kardiovaskularnih bolesti i najteži su ti teritorijalni moždani udari gde je zapušen veliki krvni sud, ali imamo i manje moždane udare koji prođu bolje ili lakše kroz oporavak. Svakako najveći problem moždanog udara jeste velika smrtnost i velika invalidnost. Srećni su oni pacijenti koji prođu bez invalidnosti. Ono gde bi trebao da se pravi napredak jeste jedna rehabilitacija pacijenata odmah nakon moždanog udara. U svetu se sada već radi i na robotima koji to rade i viđaju se odlični pomaci i napredak u oporavku u fizikalnoj terapiji. To je jedno polje gde se može mnogo pomoći pacijentu, ako se na vreme započne ta pravovremena fizikalna terapija – zaključio je prim. dr Mihailo Mirković, načelnik neurološke službe ZC Valjevo.
