Ugovor o doživotnom izdržavanju jedan je od najčešće zaključenih ugovora u našem pravu, naročito među starijim licima koja žele da obezbede negu i sigurnost u poznim godinama. Ovim ugovorom davalac izdržavanja preuzima obavezu da primaoca izdržavanja izdržava do kraja njegovog života, a zauzvrat stiče pravo svojine na imovini koja je predmet ugovora – najčešće stanu ili kući.
Iskustva iz prakse – sve nije uvek kao na papiru
Iako na prvi pogled ovaj ugovor deluje jednostavno i obostrano koristan, praksa pokazuje da nije retkost da dođe do nesporazuma i sukoba između ugovornih strana.
Dešava se, na primer, da primalac izdržavanja tvrdi da ne dobija adekvatnu negu, dok davalac izdržavanja smatra da ispunjava sve obaveze. Takve situacije često dovode do sudskih postupaka u kojima se utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za raskid ugovora.
Zakon predviđa da se ugovor o doživotnom izdržavanju može raskinuti ako jedna strana ne ispunjava svoje obaveze, ili ako su se odnosi toliko pogoršali da zajednički život i izvršavanje ugovora postaju nemogući. U praksi, raskid se najčešće traži kada primalac izdržavanja više ne želi da živi sa davaocem ili smatra da ga ovaj zanemaruje.
Raskid ugovora
Postupak raskida vodi se pred sudom, a dokazivanje može biti složeno. Sud uzima u obzir sve okolnosti – da li je davalac zaista brinuo o primaocu, da li je obezbeđivao hranu, lekove, održavao higijenu, i da li je između njih postojala stvarna volja da ugovor funkcioniše.
Važno je napomenuti da raskid ugovora ne znači da imovina automatski prelazi nazad na primaoca izdržavanja – sud odlučuje o tome u zavisnosti od konkretne situacije.
Ranija praksa – više ugovora, više problema
U prošlosti je bilo moguće da jedno lice zaključi više ugovora o doživotnom izdržavanju sa različitim davaocima. U takvim slučajevima, najveću pravnu snagu imao je poslednji zaključen ugovor, što je u praksi dovodilo do brojnih sporova i zloupotreba.
Danas, međutim, to više nije moguće. Notar ne može da overi novi ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko prethodni nije raskinut ili poništen. Ova zakonska izmena uvedena je upravo radi zaštite starijih i ranjivih lica, kako bi se sprečilo da više osoba polaže pravo na istu imovinu.
Poverenje i transparentnost kao ključ
Kako ističe advokat Ivana Tomić, najvažnije je da obe strane pristupe ugovoru sa poverenjem i potpunom transparentnošću: „Pre nego što potpišu ugovor o doživotnom izdržavanju, preporučujem da se ugovorne strane detaljno informišu o svim pravima i obavezama, a po potrebi i posavetuju sa advokatom.
To je najbolji način da se izbegnu nesporazumi i da se obezbedi mirna starost i sigurnost za obe strane. Takođe, nakon zaključenja ugovora, važno je proveriti da li je u Katastru nepokretnosti upisana zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju.
Ova zabeležba ima značajnu pravnu ulogu, jer pruža pravnu sigurnost davaocu izdržavanja, sprečava eventualne zloupotrebe i jasno potvrđuje da je ugovor evidentiran, odnosno njegovo postojanje dostupno svim zainteresovanim licima.“
