Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom prošle godine razvedeno 10.611 brakova, a čak 52,2 odsto razvedenih parova ima decu. Problem je još veći jer, prema procenama, oko 200.000 roditelja u našoj zemlji ne izmiruje alimentaciju, dok se procenjuje da čak 85 odsto dece u takvim porodicama ostaje bez odgovarajuće finansijske podrške.
Kako bi se deci obezbedila sigurnost, posle višegodišnjeg čekanja od prve inicijative iz 2003. godine, Srbija je konačno usvojila zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda. Slični fondovi već postoje u mnogim evropskim državama, poput Slovenije, gde su se pokazali kao uspešan model podrške porodicama.
Potražili smo odgovore na ključna i najčešća pitanja u ovoj oblasti.
Šta donosi novi zakon?
Ako jedan roditelj ne izmiruje alimentaciju utvrđenu pravnosnažnom presudom, država će iz Alimentacionog fonda isplaćivati mesečno izdržavanje detetu. Nakon toga, država će regresno potraživati isplaćeni novac od roditelja dužnika – u postupku prinudne naplate.
Osnovni cilj je da deca ne ostanu bez sredstava za osnovne životne potrebe usled neodgovornosti roditelja.
Kako se pokreće postupak?
Da bi dete ostvarilo pravo na sredstva iz fonda, potrebno je ispunjenje sledećih uslova:
- Da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena obaveza plaćanja alimentacije
- Da je na osnovu sudske odluke pokrenuto izvršenje
- Da javni izvršitelj nije uspeo da naplati potraživanje poverioca u roku od dva meseca.
Nakon što javni izvršitelj utvrdi da su navedeni uslovi ispunjeni, uputiće zahtev izvršnom poveriocu (detetu) da se izjasni da li želi da se naplati iz alimentacionog fonda. Ukoliko se poverilac izdržavanja saglasi sa isplatom iz fonda, javni izvršitelj prosleđuje predmet upravljaču fonda, koji donosi rešenje o isplati iz fonda, s tim da je bitno napomenuti da isplate iz fonda počinju tek od donošenja rešenja i važe za ubuduće i to u iznosu koji ne premašuje minimalan iznos izdržavanja prema Porodičnom zakonu,a koji trenutno iznosi oko 25.500 dinara.
Šta se dešava sa roditeljem dužnikom?
Isplatom alimentacije iz fonda, obaveza roditelja dužnika ne prestaje. Naprotiv – država ima pravo da regresno naplati sva sredstva koja je isplatila detetu i to u istom izvršnom postupku. To znači da roditelj dužnik ostaje obavezan da vrati ceo iznos, uvećan za zakonsku zateznu kamatu.
Ukoliko roditelj samoinicijativno počne da izmiruje obavezu, javni izvršitelj je dužan da o tome obavesti upravljača Alimentacionog fonda, nakon čega se obustavlja dalja isplata iz fonda. Međutim, to ne oslobađa dužnika obaveze da nadoknadi već isplaćene sume.
Nepovoljne odredbe zakona, koje su ujedno izazvale i najviše polemika u javnosti, odnose se na pitanje regresa u slučaju smrti dužnika izdržavanja, te je zakon predvideo da će u slučaju smrti dužnika izdržavanja država imati pravo da potražuje povraćaj sredstava od njegovih naslednika, a to su deca, koja su ujedno i poverioci izdržavanja.
Savet advokata
„Roditelji koji se suoče sa neplaćanjem alimentacije trebalo bi da odmah pokrenu izvršni postupak radi prinudne naplate izdržavanja. Ako javni izvršitelj u roku od dva meseca ne uspe da naplati izdržavanje, dužan je da pozove poverioca – odnosno dete, preko zakonskog zastupnika – da se izjasni da li želi da se ubuduće alimentacija isplaćuje iz fonda. Ukoliko se saglasi, predmet se prosleđuje Alimentacionom fondu, koji preuzima dalje sprovođenje isplate. Novi zakon o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda predstavlja važan korak u zaštiti dece u Srbiji, iako postoje sporne odredbe, koje se mogu otkloniti nekim izmenama i dopunama zakona u budućnosti. Iako ne rešava sve probleme, ovaj mehanizam obezbeđuje da deca imaju osnovnu finansijsku sigurnost i šalje jasnu poruku da se izbegavanje roditeljskih obaveza neće tolerisati“ objašnjava advokat Ivana Tomić iz Advokatske kancelarije Tomić – Krezović (www.advokat-bg.rs).
