Jedan od najvećih savremenih srpskih književnika Radovan Beli Marković, koji je živeo i stvarao u Lajkovcu, preminuo je na Bogojavljenje pre tri godine.
Samo tri meseca kasnije preminula je i njegova supruga Emilija. Zajedno su proveli preko pola veka. Emilija je sa Radovanom bila od svoje 18.-te godine, nesebično, odano i potpuno posvećeno.
Treća godišnjica je u znaku postavljanja spomen obeležja supružnicima na Novom groblju u Lajkovcu, koje je u crnom mermeru, sa skulpturama isklesanim u belom kamenu, čuvenom makedonskom sivcu.
Biste su rad akademskog vajara Velimira Karavelića. Spomenik je izradio renomirani majstor svog zanata Borisav Matijašević, a mermerne ploče su takođe iz njegove radnje.
Kako saznajemo, na crnom mermeru biće ispisana misao čuvenog književnika:
“Život nije bio lak. Knjige subile bekstvo iz svega toga, a kad čovek negde pobegne, to postaje njegovo trajno pribežište.”
Povodom treće godišnjice od smrti kniževnika Radovana Beli Markovića, naslednica Emilije i Radovana Marijana Milanović preplavljena brojnim emocijama kaže:
“Ove godine obeležavamo godišnjicu smrti mog teče, književnika Radovana Belog Markovića, i to na poseban način – podizanjem spomenika koji nosi duboko emotivnu i kulturnu vrednost. Radovan je preminuo na Bogojavljenje, a Emilija iste godine uoči Uskrsa. Njihov odlazak, koji se dogodio u periodima sa dubokom religioznom i porodičnom simbolikom, ostavile su neizbrisiv trag u našim životima. Spomenik je podignut uoči krsne slave Sv. Nikola što mu daje posebnu duhovnu simboliku. S obzirom na to da Emilija i Radovan nisu bili moji samo tetka i teča, već i drugi roditelji i duhovni oslonac, emocije su pomešane. Sreća što je spomenik podignut, ali i tuga što nisu više među nama.
Izrada spomenika je bio složen i ozbiljan proces, a zahvalnost dugujem svima koji su u njemu učestvovali. Biste je uradio akademski vajar Velja Karavelić, čiji je rad spoj umetnosti, preciznosti i dubokog poštovanja prema ličnostima koje su predstavljene. Obradu i postavljanje spomenika je uradila Kamenorezačka radnja “Matijašević”, pod rukovodstvom Bore Matijaševića, koristeći najsavremenije tehnologije, kako bi svaki detalj bio savršeno prenešen. Kamen, kao materijal, simbolizuje trajnost, dok su detalji na bisti pažljivo oblokovani tako da odražavaju Radovanov karakter – ozbiljan, posvećen i ispunjen strašću prema književnosti. Spomenik nije samo kamen, već je živo sećanje na jednog od najvećih srpskih pisaca, koji je svojim delima obeležio čitavu jednu epohu.
Mnogi su u medijima komentarisali i postavljali pitanja zašto spomenik još uvek nije podignut i ko treba da ga podigne. Iako su bili izraženi kritički stavovi, smatram da to nije tema kojom treba da se bave drugi. Svako ima pravo da brine o svojim voljenima, a moj brat i ja smo želeli da ovaj spomenik bude postavljen onda kada budemo sigurni da će biti urađen onako kako smo mi zamislili i kako su tetka i teča zaslužili.
Što se tiče nasledstva autorskih prava, u saradnji sa Bibliotekom Radovan Beli Marković, Darenom Milivojevićem i direktorkom biblioteke Snežanom Škorić, planiramo da objavimo ono što se nalazi u Radovanovoj zaostavštini, uključujući i ranije objavljene tekstove.
Krajem prošle godine dala sam saglasnost za objavljivanje odlomka iz Radovanove priče „Ukleta avlija“, koja će biti uključena u rider srpske književnosti 1991-2021 pod naslovom Decenije posle, u izdanju Filološkog fakulteta u Beogradu i Akademske knjige iz Novog Sada. To je prvo i limitirano izdanje koje će biti objavljeno u prvoj polovini ove godine.
Ovaj spomenik nije samo lični čin već i simbol poštovanja prema uspomeni na jednog velikog književnika, čiji će glas kroz njegova dela zauvek ostati prisutan u srpskoj književnosti. Verujem da će buduće generacije, gledajući ovaj spomenik, osećati ono što je Radovan Beli Marković predstavljao – umetnost koja ne prolazi.”
Emilija i Radovan Beli Marković osnovali su legat, poklonili su tadašnjoj Gradskoj biblioteci u Lajkovcu 708 knjiga sa posvetom autora, 743 naslova bez posvete i 658 serijskih publikacija, 14 umetničkih slika, dve skulpture u drvetu, replike predmeta iz Lepenskog vira, dve pisaće mašine, rukopise, beleške, fotografije i lične predmete.
Legat Emilije i Radovana Belog Markovića je od izuzetne kulturno-umetničke i duhovne vrednosti, a ovim činom obnovljena je tradicija legata u Lajkovcu.
Pored toga što je dobitnih gotovo svih važnijih književnih nagrada, svojim višedecenijskim plodnim stvaralaštvom, a pre svega svojim jedinstvenim proznim rečnikom, ostavio je duboki trag u srpskoj književnosti, a dao je osoben pečat i Lajkovcu u kome je najveći deo svog života živeo i stvarao.
Radovan Beli Marković prvi je dobitnik Povelje za životno delo opštine Lajkovac, koja mu je uručena 16. septembra 2021. godine povodom Dana opštine.
Opština Lajkovac i tadašnja Gradska biblioteka Lajkovac 2013. godine objavile su sabrana dela znamenitog sugrađanina. U julu 2021. prelepom književnom večeri na starom ćelijanskom mostu obeleženo je 50 godina njegovog bogatog stvaralačkog rada. U više navrata Gradska biblioteka i Opština Lajkovac bili su pokrovitelji i organizatori naučnih skupova posvećenih Markovićevom stvaralaštvu.
Lajkovačka biblioteka je u međuvremenu ponela ime čuvenog književnika, a ustanovljena je i književna nagrada “Radovan Beli Marković” i manifestacija “Dani Radovana Belog Markovića”:
Odbojkaški klub Železničar, čiji je književnik bio počasni predsednik, tradicionalno održava Memorijalni turnir “Radovan Beli Marković”:
Lajkovac dostojno čuva uspomenu na svog znamenitog sugrađanina.
