U prelepom ambijentu Radića konaka u kome je smešteno Zavičajno odeljenje Biblioteke “Radovan Beli Marković”, upravo u Lajkovcu, premijerno je predstavljena knjiga “Gnev i druge priče”, renomiranog autora Dragana Dragojlovića.
Prisutnima se najpe u ime organizatora obratila direktorka Snežana Škorić, a u programu književne večeriće učestvovali su publicista Miloš Jevtić, književnik Labud Dragić i u ime domaćina mr Daren Milivojević.
Predstavljanje autora i njegove knjige koncipirano je vrlo sadržajno i dinamično, pa je prisutna publika imala priiliku da čuje obilje zanimljivih detalja.
“Gnev i druge priče” nude duboke uvide u ljudsku prirodu i savremene dileme, donoseći osvežavajuću perspektivu naše stvarnosti.
Susret sa piscem uvek ima posebnu dimenziju, pa je tako bilo iovoga puta. Dragojlović se bespoštedno trudio da dopre do publike, a posebno zadovoljstvo priuštio je čitanjem odlomaka iz svoje knjige.
Publicista Miloš Jevtić je izrazio posebno zadovoljstvo reprezentativnim izgledom biblioteke koja sa ponosom nosi ime književnika Radovana Belog Markovića.
O Dragojloviću i njegovom stvaralaštvu imao je samo reči hvale, uz opasku da mnogi pišu i objavljuju, ali da je Dragojlović jedan od malobrojnih koji u tom maratonu uspešno stiže do cilja.
Suštinu o autoru i knjizi koja je u Lajkovcu imala svoje prvo predstavljanje je zapravo rekao književnik Labud Dragić:
“Koliko god da se na prvi pogled čini da je naše doba moderne tehnologije, interneta i mobilne telefonije razvejalo svet bajki, mitova, predanja, gatki i snoviđenja – sa druge strane čini se da je taj, naizgled trajno odbačen i demistifikovan svet nanovo vaspostavljen u jednoj ubedljivijoj i agresivnijoj formi. Čitajući priče Dragana Dragojlovića ovo pitanje se nameće kao neka neminovnost čije prihvatanje u stvari znači samo – savremenim jezikom kazano razumevanje sveta u kome živimo. To je sasvim novi vid onoga što se negda zvalo fantastika, zasnovana na narodnim bajkama, kakvu, primera radi, srećemo kod Milovana Glišića ili, još više, kod N. V. Gogolja, čije delo je Glišić dobro poznavao i uspešno prevodio, zajedno sa sestrom Stankom, a na radost mnogih naraštaja čitalaca. Fantastika Dragojlovića rađa se iz trivijalnosti svakodnevice, iz obične situacije kada se učini da svet isklizne iz zgloba ili se zamrsi u kafkijanskim maglama. Kao da se prizma kroz koju se svet sagledava načas pomeri, iskrivi i svet se ukaže u potpuno novoj, začudnoj realnosti. Junaci Dragojlovićevih priča žive u postmodernom dobu, u svetu najmodernije tehnologije, ali je njihovo ponašanje suštinski slično onome iz nekih drugih, davnih vremena.Čovek više nije igračka u rukama sudbine, niti je žrtva nemilosrdnih demona, zlih duhova ili bogova. On je pod kontrolom određenih centara moći koji su preuzeli nadležnosti svih natprirodnih sila. Iz tih centara upravlja se njegovom svešću, voljom, snovima, i on je samo oruđe tih sila kojima je dobrovoljno podlegao ili nije učinio ništa da bi izbegao zamku pogibelji i propasti.”
Biblioteci “Radovan Beli Marković” je Dragojlović ovom prilikom poklonio nekoliko primeraka knjiga iz svog bogatog stvaralačkog opusa, koje je na iskraju književne večeri uručio diraktorki Snežani Škorić.
Ni ovoga puta nije izostala reč publike, koja nije želela da propusti priliku za što kompletniji susret sa jednim od najprevođenijih srpskih pesnika, koji je u Lajkovcu premijerno predstavio svoju novu knjigu proze.
Ovaj program ostaće zapamćen po mnogo čemu, od premijernog predstavljanja knjige do učešća sjajnih gostiju, što je antologijski zabeleženo i u knjigu poseta i utisaka Biblioteke “Radovan Beli Marković”, koja već ima impozantan sadržaj i predstavlja svojevrsno svedočanstvo bogatog književnog života najeminentnijih predstavnika srpske književne scene.
Programi ovog kvaliteta bili bi primereni velikim centrima kulturnih zbivanja, a Lajkovac je odavno pokazao da su male sredine te stereotipe pobedile.