Povodom Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom, učenici VI/4 lajkovačke OŠ “Mile Dubljević” su sa svojim razrednim starešinom defektologom Kristinom Nikolić organizovali tematsku radionicu. Ovogodišnja tema je „Okončanje stereotipa”.
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom se obeležava širom sveta od 2006. godine sa osnovnim ciljem da se javnost informiše o ovom sindromu, a svake godine se akcenat stavlja na određenu temu. Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom 2024. godine posvećen je stereotipima koji su prisutni prema ovoj populaciji. Stereotipi se često zasnivaju na ograničenim informacijama, pa se zato javnost poziva da bolje upozna osobe sa Daunovim sindromom i tako donese svoje mišljenje o njima.
Međunarodni dan za skretanje pažnje na Daunov sindrom (DS) je 21. mart. Pada na 21. dan trećeg meseca u godini „kako bi ukazao na jedinstvenost triplikacije (trizomija) 21. hromozoma koji izaziva Daunov sindrom”.
Njen cilj je borba protiv postojećih ideja o ljudima sa Daunovim sindromom, kakvi bi mogli da budu ili šta bi mogli da rade.
Daunov sindrom znači da je osoba rođena sa viškom hromozoma. Ovo genetsko stanje obično utiče na nečije sposobnosti učenja i fizička obeležja. To nije bolest, oboljenje ili stanje kojim neko može da se zarazi. Daunov sindrom se dešava prirodno i nema poznati uzrok. Ljudi rođeni sa njim obično dobiju slučajno hromozom viška, zbog promene u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji pre rođenja. Zastupljen je u svim delovima planete i za posledicu često ima promenljive efekte na stilove učenja, fizičke karakteristike i zdravlje, kažu iz UN-a.
Na svakih 800 beba biće jedna sa ovim stanjem, prema organizatorima Svetskog dana ljudi sa Daunovim sindromom. Postoje tri tipa: trizomija 21 (koji je i najčešći tip – gde postoje tri kopije 21. hromozoma), translokacija i mozaicizam.
Sindrom je dobio ime po doktoru Džonu Lengdonu Daunu, koji je ga je prvi kategorisao.
