Jasmina Stefanović iz Bajevca je dobila rešenje i s početkom nove školske godine njeno dete će dobiti ličnog pratioca, ali je do sada sticajem okolnosti bila lični pratilac svom detetu.
Evo kako to izgleda iz ugla mame, koja je i lični pratilac svom sinu Luki, koji je upravo završio prvi razred:
“Mama je mama, nije učiteljica, nije vaspitačica, nije pedagog, nije defektolog. Sedeti u klupi sa detetom nije prijatno ni za mamu, ni za dete, ni za učiteljicu, pa ni za ostalu decu.Tu niko ne može da zapravo bude “opušten” i da radi svoj “posao”. Takođe je vrlo stresno i za starije dete, koje je u razredu pored, koje zna da mu je mama tu, koje viđa mamu na odmoru… Ako je mama u školi, mama ne može da bude ni najbolja mama kakva želi da bude, jer kada dođe kuć čekaju je ponovo sve one one obaveze koje mora sa ispuni, a koje ne bi bile problem da mama ima “normalan” posao, jer to sedenje u školi najviše iscrpljuje emotivno i psihički. Zato je mami mesto u kući i na svom nekom poslu za koji je išla u školu, a ne pored deteta u klupi. Pa se nadam da ćeci Luka od septembra dobiti svog ličnog pratioca.”
