U Galeriji Kulturnog centra “Hadži Ruvim” Lajkovac, u prisustvu brojne publike otvorena je retrospektivna samostalna izložba radova samoukog slikara Božidara Borkovića.
Autor, koji se slikarstvom bavi tri decenije, rođen je u Han Pijesku, a sada živi i stvara u Lajkovcu. Borković uglavnom neguje realizam, a preokupacija su mu pejzaž i portret.
Samostalna izložba Božidara Borkovića u Lajkovcu je jedan sasvim prirodan sled stvari.
Svoj nesporan talenat Borković je usavršavao upravo u Likovnoj školi Kulturnog centra “Hadži Ruvim” u Lajkovcu. Bio je učesnik grupnih izložbi sa Likovnim klubom lajkovačkoj Kulturnog centra, jedne kolektivne izložbe u Lajkovcu, učestvovao je na više likovnih kolonija, a upravo je bio učesnik na Međunarodnoj likovnoj koloniji u Han Pijesku.
Na otvaranju izložbe, istoričar umetnosti Aleksandra Tanić je slikaru Božidaru Borkoviću i njegovom autentičnom stvaralaštvu rekla:
“Božidar Borković kao samouki slikar, prirodno i jednostavno sledi svoju unutrašnju potrebu za stvaranjem, neopterećenu uzusima savremenosti. Okrenut prirodi, Borković je zainteresovan za sve aspekte njene pojavnosti. Kako se različiti pejzaži pred njim otvaraju, on ih tako sa lakoćom prihvata i smešta unutar svog fleksibilnog i promenljivog slikarskog jezika, prilagodljivog različitosti utisaka. NJegovu glavnu likovnu preokupaciju čine pejzaž i portret. Pejzaži sa sobom donose jednu prozračnu atmosferu, ponegde izgrađenu na gotovo poentilistički način. Ono što je za Borkovića važno, jeste izvorna interpretacija prizora iz prirode, sprovedena kroz lični osećajni aparat slikara, i možemo reći, prevedena na jedan unutrašnji individualan plan i temperament. Vidljivi potezi četkicom, naneseni gusto jedan pored drugog u isprekidanim gestovima, daju masivnost i postojanost osećanju materije. Za umetnika svaki trenutak u prirodi ima sopstveno trajanje i pri vizuelnom kontaktu sa stvarima, on taj trenutak se osobenim slikarskim senzibilitetom usporava ili ubrzava prema potrebi svojih duhovnih i duševnih kretanja. Dakle, čini se da je za umetnost važna upravo ta transpozicija realnosti koja ima za cilj prirodnu potrebu umetnika da stvari učini sebi razumljivim. Borković na sebi svojstven način, usklađuje ritam prirode sa sopstvenim stvaralačkim ritmom. Kada su u pitanju portreti, umetnik crtežom kao umetničkom formom koja mu je očigledno najzgodnija da izrazi karakter, kroz tehniku olovke, potvrđuje glavni princip crteža – da je celina važnija od delova. Celina koja prenosi utisak istinitosti o osobi. Kod Borkovića su linije negde mekše, negde oštrije i punije u zavisnosti od senzibiliteta osobe koji želi da naglasi. One u svakom slučaju, ostaju u okviru zadatka koji je sebi postavio. A to je da se kroz jednu neposrednu formu, koja podrazueva i psihološki pristup, dočara esencija ličnosti.”
Posetiocima se obratio i sam autor, zahvalio se svima koji su došli na otvaranje njegove izložbe i skromno i nenametljivo pozvao prisutne da pogledaju njegove radove i provedu vreme u prijatnoj atmosferi.
Borković se lajkovačkoj publici predstavio sa par desetina svojih radova, pejzaža i portreta, koji su zapravo retrospektiva njegovog stvaralaštva.
Izložbena postavka radova Božidara Borkovića biće dostupna javnosti do 10. jula.
