Biti đak generacije je veliki uspeh vredan značajne pažnje, a posebno je briljantan uspeh biti đak generacije jedne od najprestižnijih gimnazija u Srbiji, u izuzetno jakoj konkurenciji i to na najtežem i najzahtevnijem smeru.
Ivana Milošević je tokom 12 godina svog dosadašnjeg školovanja na takmičenjima iz najrazličitijih oblasti sabrala preko 80 nagrada.
Upravo je primljena na dva fakulteta Univerziteta u Beogradu, Elektrotehnički i Građevinski. Po svemu sudeći, njen konačni izbor je Elektrotehnički fakultet, smer elektrotehnika i računarstvo. Očekivano, u ovom trenutku još nema definisan stav o tome da li će ostati u Srbiji.
Pri tom je socijalno angažovana, svestrana, vedra devojka, puna života i velikih ambicija. Za sebe kaže da je introvert, prirodnjak, ljubitelj muzike, filmova i fotografije.
O svom obrazovnom putu, Ivana Milošević, đak generacije Valjevske gimnazije 2018-2022. govori hronološki, uz naglasak na bitne momente koji opredeljuju njen razvojni put, uz poruku mladima da se fokusiraju na građenje svoje ličnosti, na psihološki rad na sebi i rad na tome da budu bolji ljudi, kao i da uživaju u malim stvarima:
“Pohađala sam Osnovnu školu „Mile Dubljević“ u Lajkovcu do šestog razreda. U sedmom razredu donela sam odluku da upišem specijalizovano – matematičko odeljenje u Valjevskoj gimnaziji, kako bih nadogradila svoje znanje iz matematike i što više napredovala. Nakon dve godine i proglašenja za đaka generacije osnovne škole, pošto mi u tom trenutku matematika nije bila jedino interesovanje, pri upisu u prvu godinu biram prirodno – matematički smer, u želji da se ne ograničim samo jednom stvari tako rano. Pored matematike, među stvarima koje me interesuju bile su druge prirodne nauke, primarno fizika i hemija, kao i engleski jezik. Četiri godine kasnije, Valjevska gimnazija proglašava me đakom generacije 2018/2022.
Tokom školovanja nisam se opterećivala time da li ću biti đak generacije; učila sam za sebe i takmičila se jednostavno, jer sam to želela. Međutim, stvari su se dešavale spontano i moj rad je doveo do toga da mi bude dodeljeno ovo priznanje.
Nešto što često govorim je, da mi je neko rekao kada sam upisivala prvu godinu da će stvari izgledati ovako nakon četiri godine, ne bih mu verovala. Kada sam saznala da sam proglašena za đaka generacije, naravno da sam bila srećna, jer biti dobitnik ovog priznanja je velika čast, bilo koja škola da je u pitanju. Za mene lično, ovo je bio pokazatelj da se napor i trud u nekom trenutku isplate, iako taj trenutak nekad možda ne dođe odmah.
Mislim da je neumesno reći da je sve ovo bilo lako, iako sada kada pogledam u prošlost, samo učenje mi nikada nije predstavljalo neku veliku poteškoću. Motivacija za uspeh bila mi je unutrašnja, tako da su samo učenje i akademski rad došli prirodno. Ono što je predstavljalo jedan od izazovnijih faktora bila je mentalna igra, tj. psihološki aspekt svega toga. Trema pred takmičenja, kao i različite vrste pritiska su nešto što je možda bilo najteže prevazići.
Biti dobar đak među vršnjacima u specijalizovano – matematičkom odeljenju bilo je popularno do trenutka kada sam se pokazala kao „bolja od njih“. Razlog za navodnicima je to što sam ja na sve to gledala na malo drugačiji način. Tada mi je bilo nepojmljivo da je nekim đacima, koji su najbolji učenici u Kolubarskom okrugu i koji su jako inteligentni, bilo bitno nešto trivijalno, poput toga ko je osvojio više nagrada na takmičenjima. Kada sam otišla u Valjevo, moja želja bila je da pronađem ljude slične sebi, ali se ispostavilo nešto suprotno. Tada sam sve to primala k’ srcu, međutim sada, kada sam odrasla i sazrela, razumem zašto se to sve tako izdešavalo i drago mi je što jeste. U srednjoj školi naravno da je i dalje bilo toga, ali u znatno manjoj meri. Za četiri godine upoznala sam šačicu prijatelja za koje mislim i nadam se da su za ceo život. Ljudi čije mišljenje cenim su uz mene, a to mi je jedino bitno. O ostalim ličnim izazovima i preprekama ne bih da pričam, ostavila bih za sebe. Ono što je bitno jeste da sam uspela da ih prevaziđem, i da su me svi oni doveli tamo gde sam danas.
„Trudim se da preterano ne razmišljam o dalekoj budućnosti, jer kako smo svi mogli da vidimo, pogotovo u poslednje vreme, brojne stvari su nepredvidive.“ (rečenica iz govora koji sam držala na Završnoj svečanosti za maturante Valjevske gimnazije, održane 9. juna 2022. u Domu kulture Valjevo).
Naravno, imam neke okvirne planove vezane za ono što akademski želim da ostvarim i postignem, ali se oslanjam na improvizaciju, ako je situacija bude zahtevala. Upala sam na budžet na smeru elektrotehnika i računarstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji sam i planirala da upišem. Time sam napravila prvi korak ka studentskom životu i svojoj budućnosti, a o sledećim koracima, poput potencijalnog napuštanja Srbije po završetku studiranja i slično, planiram da razmišljam kada za to bude vreme. Nisam neko ko je izričit u tome da ću otići iz Srbije, ali ako mi se ukaže prilika za koju smatram da je najbolja opcija za mene, neću oklevati.
Budućim generacijama bih poručila da stvari ne shvataju preterano ozbiljno, da ne dozvole da ih ocene i slične trivijalne stvari definišu. Poručila bih im da se fokusiraju na građenje svoje ličnosti, na psihološki rad na sebi i rad na tome da budu bolji ljudi. Poručila bih im, da uživaju u malim stvarima, jer uopšte nisu male.”
Ivana Milošević je kći Nataše i Zorana, rođena 3. oktobra 2003. godine u Valjevu. Bila je učenica IV-4 odeljenja prirodno-matematičkog smera. Pohađala je sedmi i osmi razred specijalno-matematičkog odeljenja u Valjevskoj gimnaziji i tada bila proglašena učenikom generacije.
Tokom četvorogodišnjeg školovanja, takmičila se iz matematike i engleskog jezika, kao i na takmišenju „Kengur bez granica“, učestvovala u psihološkoj, fotografskoj i filmskoj sekciji, u debatnom klubu i pisala za časopis „Fizika i tehnika“.
U prvom razredu na takmičenju iz matematike osvojila je prve nagrade na opštinskom i okružnom nivou, kao i pohvalu na državnom. Na takmičenju istraživačkih radova u organizaciji Regionalnih centara za talente na regionalnom nivou osvojila je drugu nagradu, dok je na republičkom osvojila drugu sveukupnu nagradu i njen rad je nagrađen prvom nagradom.
U drugom razredu takmičila se iz matematike, gde je ponovo na opštinskom i okružnom nivou bila prva i ostvarila plasman na državno takmičenje.
U trećem razredu na takmičenju iz matematike osvojila je prve nagrade na opštinskom i okružnom nivou i plasirala se na državno takmičenje. Na takmičenju istraživačkih radova u organizaciji Regionalnih centara za talente na regionalnom nivou osvojila je treću, dok je na republičkom osvojila drugu sveukupnu nagradu i njen rad je nagrađen prvom nagradom.
Ove školske godine na takmičenju iz matematike osvojila je prve nagrade na opštinskom i okružnom nivou i plasirala se na državno takmičenje.
Na takmičenju istraživačkih radova u organizaciji Regionalnih centara za talente na regionalnom nivou osvojila je prvu, dok je na republičkom osvojila drugu sveukupnu nagradu. Na takmičenju iz engleskog jezika bila je najbolja na školskom nivou, a treća na okružnom takmičenju. Ostvarila je plasman na državno takmičenje, na kome nažalost nije mogla da učestvuje zbog poklapanja datuma sa drugim državnim takmičenjem.
Sve četiri godine školovanja bila je proglašena za najboljeg učenika odeljenja IV-4. U prvom i trećem razredu proglašena je najboljim učenikom razreda. Bila je najbolji učenik prirodno-matematičkog smera u trećem razredu.
Nosilac je diplome „Vuk Karadžić“.
Studiraće Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a primljena je i na beogradski Građevinski fakultet.
Ivana je za ponos.
Poped đaka generacije u lajkovačkim školama, ponos Lajkovca su svakako mali i veliki maturanti sa područja opštine Lajkovac koji su đaci generacije u školama u Valjevu i Beogradu.
Podsećamo, pored Ivane Milošević, koja je đak generacije Valjevske gimnazije, đak generacije valjevske Tehničke škole je Sanja Jelenić iz Nepričave, đak generacije Železničke tehničke škole u Beogradu je Aleksandar Bajić iz Jabučja i đak generacije specijalizovanog matematičkog odeljenja za osnovce Valjevske gimnazije je Jana Jovanović iz Lajkovca, koja je do završetka šestog razreda bila lajkovački osnovac. Svi četvoro su i nosioci Vukove diplome.
