Crveni krst Lajkovac prvenstveno, ali i drugi subjekti u lokalnoj zajednici, organizovali su niz aktivnosi edukativnog karaktera u cilju prevencije trgovine ljudima. Ovim aktivnostima, kroz formu tematskih tribina, predavanja, pozorišnih predstava, projekciju filmova, predstavljanje knjiga, distribuciju promotivnog materijala… obuhvaćena je pre svih najosetljivija populacija dece i mladih školskog uzrasta, ali i svi građani. Pored Crvenog krsta, u kampanju su uključene škole, biblioteka, Kulturni centar, policija, mediji…
Sve te aktivnosti realizuje se godinama kontinuirano, organizovano i sistemski, ne samo na dan 30. jula, koji je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, u cilju podizanja svesti o ovom problemu u globalnoj javnosti.
Ove godine na taj dan, aktivisti lajkovačkog Crvenog krsta delili su sugrađanima tematski promotivni materijal edukativnog sadržaja i razgovarali sa njima na temu trgovine ljudima. Kako je tog dana slava varoši, aktivisti su imali kontakte sa velikim brojem ljudi, koji su sa pažnjom razgovarali o ovom problemu. “Koristimo svaku priliku, da naše sugrađane, pre svega najmlađe, što više informišemo o problemu trgovine ljudima i na taj način ih uputimo u potencijalne rizike i mehanizme zaštite, da ne postanu žrtve trgovine ljudima i da ptoblem blagovremeno prepoznaju u svom okruženju i da na njega reaguju,” kaže Ružica Srećković u ime lajkovačkog Crvenog krsta.
Lajkovački školarci do sada, bar ne organizovano, nisu imali priliku da pogledaju ozuzetno vredan pažnje video „Između sna i jave“, koji je plasiran ovog leta, namenjen upravo mladima, a na temu trgovine ljudima.
Naime, statistika u ovoj oblasti pokazuje, da su u 2020. godini, od 57 identifikovanih žrtava trgovine ljudima, 24 žrtve bile maloletne, pri čemu devojčice čine 49% tog broja. Ukupno sedmoro dece bilo je seksualno eksploatisano, dok su troje njih bili žrtve radne eksploatacije. Prinudu na brak je doživelo šestoro dece, dok su njih dvoje bili žrtve prisilnog prosjačenja.
Imajuću u vidu da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih i najsloženijih oblika nasilja, koji ostavlja ozbiljne posledice na emocionalni i socijalni razvoj deteta, Centar za prava deteta i NVO Atina izradili su video „Između sna i jave“, kako bi podigli svest medju decom i mladima, ali i pružili informacije o fenomenu trgovine ljudima, prepoznavanju, uzrocima i rizicima, kao i dostupnoj podršci. Video je snimljen u okviru projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope u okviru zajedničkog programa „Horizontalni program za Zapadni Balkan i Tursku“.
Video odgovara na pitanja šta je trgovina ljudima, ko može biti trgovac, gde se odvija trgovina ljudima, kako da je prepoznamo, ko je u najvećem riziku i kome da se obratimo za pomoć. U izradi filma učestvovala su deca iz Kluba DX pri Centru za prava deteta, koja su nakon edukativnih radionica na temu prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima aktivno učestvovala u izradi scenarija filma, kako bi na što bolji način svojim vršnjacima približili temu trgovine decom. A kada deca govore o trgovini ljudima, to ima potpuno drugu težinu i vrednost.
Samo u junu 2021. godine, video je prezentovan u 4 osnovne škole u Srbiji („France Prešern” u Beogradu, „Stefan Nemanja” u Novom Pazaru, „Ivan Goran Kovačić” u Subotici, i „9. oktobar” u Prokuplju), kao i u „Drugoj ekonomskoj školi“ u Beogradu. Ukupno 78 dece (40 dečaka i 38 devojčica) je učestvovalo tokom predstavljanja videa, što je bio povod da se razvije diskusija.
Tokom avgusta 2021. godine, biće izrađena informativna onlajn platforma za decu, koja će sadržati važne informacije o oblicima trgovine ljudima i o tome na koji način deca mogu da prepoznaju rizike i kome mogu da se obrate za podršku u slučaju potrebe.
“Između sna i jave”, video kreiran od strane Centra za prava deteta i NVO Atina možete pogledati na linku koji sledi:
https://www.youtube.com/watch?v=kxMRSsHMl3Q&ab_channel=ATINANGO
Trgovina decom u Srbiji i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina. Pandemija koronavirusa dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja. Deca u Srbiji su žrtve trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.
Kako su vešti u manipulaciji kroz kombinaciju obmana, laži, neiskrenih emocija, pretnji, pa i nasilja, trgovci ljudima mnogo lakše uspostavljaju kontrolu nad decom i to je i jedan od razloga zašto su baš ona u najvećoj meri na meti ovih kriminalaca.
Imajuću sve ovo u vidu, organizacije Atina i Centar za prava deteta identifikovale su realne potrebe u svakodnevnom radu sa decom iz ranjivih kategorija, te započele aktivnosti koje su usredsređene na doprinos podizanju svesti o rizicima trgovine decom, uključujući i u digitalnom okruženju, oblicima eksploatacije i najčešćim metodama koje trgovci ljudima koriste da bi decu uvukli u situaciju trgovine. Ova akcija je usmerena na osnovnoškolsku i srednjoškolsku decu, decu iz ugroženih zajednica – romsku decu, decu u uličnoj situaciji i decu u ranjivim situacijama.
Kampanja je započeta upravo izradom videa „Između sna i jave”.
Trgovina ljudima je globalan problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu koji utiče na život miliona ljudi širom sveta i oduzima im njihovo dostojanstvo. Prema postojećim analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, potencijalni trgovci ljudima mogu biti: partneri/članovi porodice, makroi, vlasnici javnih kuća i menadžeri salona za masaže, posrednici u nalaženju poslova, vlasnici fabrika i korporacija, bande i kriminalne mreže i ostali. Široki spektar kriminalaca, uključujući makroe pojedince, porodične organizacije, male firme, kriminalne mreže i internacionalne kriminalne organizacije mogu biti trgovci ljudima Žrtve trgovine ljudima mogu biti žene, deca i muškarci prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, kao i bilo koji drugi oblik rada ili usluga, kao što su recimo radnice/i držani u kućama ili na farmama prisiljeni da rade protiv svoje volje. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.
Borba protiv trgovine ljudima nije odgovornost samo organa vlasti. Postoji mnogo načina kako možete pomoći, svako može da pomogne rešavanju ovog zločina tako što će pokrenuti lavinu malih, ali značajnih akcija koje pružaju nadu i pomoć.
