Bliži se stogodišnjica škole u Vračeviću, koja je danas Izdvojeno odeljenje lajkovačke OŠ “Mile Dublević”. Tim povodom, kao svojevrsna uvertira do zvanične proslave 2024. godine, planirano je da u saradnji sa bivšim nastavnicima, đacima i njihovim potomcima budu upriličena gostovanja značajnih imena srpske nauke u Vračeviću.
Prvi gost škole u Vračeviću bio je pisac Slobodan Vladušić, autor više zapaženih romana i dobitnik više značajnih književnih nagrada. Ideja o prvom gostu potekla jeod učiteljice u Vračeviću Danijele Tomić, a realizovna je preko novinara Branka Žujovića, poreklom iz Vračevića, koji kao i pisac Vladušić živi u Subotici.
U subotnje majsko predvečerje, u školskom dvorištu u Vračeviću, u nekoj posebnoj atmosferi dostojnoj gotovo veka postojanja jedne škole, u hladovini hrasta koji je kao spomenik prirodnog dobra pod zaštitom države, otpočeo najavljeni ciklus dešavanja u susret velikom jubileju.
Uvodna reč pripala je profesoru istorije Rajku Sariću, koji je očekivano nadahnuto i faktografski precizno govorio o bogatom istorijatu škole kroz vek postojanja.
U ulozi moderator bila je, u ime domaćina i organizatora, učiteljica Danijela Kostić. Učiteljica Danijela se sjajno snašla u ulozi moderator, svojim pitanjima je pokazala da je odličan poznavalac stvaralačkog opusa Slobodana Vladušića i zahvaljujući njenim pitanjima i opaskama događaj je dobio interaktivni karakter, što je na kraju rezultiralo i brojnim pitanjima prisutnih.
Sa prvim gostom postavljen je visoki start zamišljenog opusa.
Slobodan Vladušić (1973), romanopisac, esejista, profesor na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, urednik Letopisa Matice srpske od 2013. do 2016. godine. Najznačajnija dela: romani Forward (2009), nagrada „Borislav Pekić”, Vitalova nagrada i Mi izbrisani (2013), nagrada „Meša Selimović”, Veliki juriš (2018). Teorijska proza: Crnjanski, Megalopolis (2011), nagrada ,,Isidora Sekulić”, Književnost i komentari (2017), nagrada ,,Laza Kostić”.
Na stolu ispred autora, sasvim primereno mestu i okolnostima, stajalo je njegovo delo “Veliki juris”, koje je možda najpribližnije odredio pisac Vladimir Kecmanović rekavši: „Na velika vrata vrativši u našu književnost temu srpskog stradanja i heroizma u Prvom svetskom ratu, Slobodan Vladušić pokazuje kako nacionalno i kosmopolitsko, upravo kao i tradicionalno i savremeno, mogu da imaju smisla jedino ukoliko koračaju zajedno. “Veliki juriš” je otelotvorenje tog prožimanja.“
Svoju veličinu Vladušić je ovom prilikom pokazao na više načina, a posebno svojim odnosom prema ovom gostovanju. Govorio je bespoštedno, analitički i konstruktivno, podstičući publiku na razmišljanje i analizu, nekako kao da gostuje u prestonici pred najeminentnijim poznavaocima srpske književnosti i istorije. Sve vreme je sa lakoćom držao pažnju prisutnih, koji su ga sasvim sigurno mogli još satima slušati. Znalački, profesorski, rekao je i nagovestio sve ono što bi se u ovakvoj situaciji od pisca i intelektualca njegovog kalibra moglo očekivati.
Reklo bi se, da su svi iz školskog dvorišta u Vračeviću izašli ispunjeni i sa nekom novom prizmom percepcije stvarnosti, srpske istorije i srpske književnosti.
U publici su najbrojniji bili prosvetni radnici, posebno bivši učenici škole u Vračeviću, kao i oni kojima su koreni iz Vračevića i Vračević u srcu.
Vračević je iznedrio brojne uspešne i znamenite ljude, pa će događaji koji slede u susret jubileju škole sasvim izvesno biti vredni pažnje. Svako od njih, ili njihovih potomaka, po svemu sudeći dace svoj doprinos da Vračević i njegova istorija budu zapisani u vremenu.
Većina prisutnih, uz opasku da je Vračević jedino selo koje ima razglednicu, dobila je od Branka M. Žujovića na dar njegovu knjigu “VRAČEVIĆ – Prilozi za istoriju sela” i naravno razglednicu “Pozdrav iz Vračevića”.
