Poseta donatora Projekta inkluzivnog centra “Podrška detetu i porodici”, koji je tokom prethodnih šest meseci uspešno realizovalo Udruženje za pomoć osobama sa autizmom i drugim teškoćama u razvoju “BaziMili” Lajkovac, bila je jedinstvena prilika da svi učesnici u lancu njegove realizacije iznesu svoje utiske, rezimiraju urađeno i ispričaju svoju priču.
Svoje utiske o radu udruženja i njegovom značaju izneli su u svojim odvojenim pričama: srednjoškolci volonteri Ivana Iličić i Aleksandar Jovanović, student Defektološkog fakulteta i koordinator volontera Nena Aleksandrić, socijalni radnik i stručni saradnik na projektu Aleksandra Negić, roditelj i član Upravnog odbora udruženja Žaklina Molerović i prva među jednakima Milica Nikolić – osnivač i predsednik Udruženja“BaziMili” Lajkovac
Svako od njig govorio je iz svog ugla, sa aspekta svoje uloge u realizaciji projekta o funkcionisanju udruženja, njegovom značaju za lokalnu zajednicu, prvenstveno za porodice i decu sa posebnim potrebama.
Govorili su dakle aktivisti udruženja, volonteri, stručni saradnici na realizaciji projekta, donatori, predstavnik lokalne samouprave… Milica Nikolić, koja je i sama majka autističnog deteta je ovoga puta u ulozi domaćina govorila prvenstveno iz ugla koordinatora projekta i predsednice udruženja, uputivši poziv svima kojima je to potrebno, da se pridruže udruženju.
Posebno emotivna bila je priča Žakline Molerović, majke desetogodišnjeg dečaka, koja je inače predsednica upravnog odbora udruženja. Žaklina se zapravo jedina obratila iz ugla majke deteta sa posebnim potrebama:
„Septembar, nepoznat grad, nepoznate ulice ulice pune neznanih ljudi i nepoznata škola koja stoji ispred mene. Sama, uplašena na septembarskom suncu, na ivici suza. U stvarnost me vraća stisak uplašene dečije ruke i pitanje: „Mama, gde smo?“ Kroz smešak odgovorim, da smo u školi. Usledio je odgovor: „Ali mama , to nije moja škola!“ Razmišljam, kako objasniti detetu da u Lajkovcu, gde je išao u vrtić i predškolsko i upoznao najbolje drugare, nema ničega što bi pomoglo njegovom obrazovanju. Razmišljam, da li sam pogrešila, da li sam trebala napustiti posao i da li sam degradirala svoje dete upisavši ga u specijalnu školu!?
Sada stojim ovde pred vama, okružena divnim ljudima i prijateljima i jača nego ikada! Znam da više nisam sama i osećam da mogu promeniti svet, da mogu vratiti sina u njegov grad, u njegovu školu i ponosno reći: Mi smo tim! BaziMilci, hvala vam.
Dragi roditelji, vi koji ste bili ili ste u sličnim situacijama, znajte da niste sami. Dođite do nas, na čašicu razgovora i neobaveznog druženja i da se sutra osećate kao ja danas!?“
Ostaje nada, da će Žaklinina otvorena, iskrena, emotivna i hrabra priča osnažiti i druge roditelje da se pridruže Udruženju „BaziMili“ i na taj način svoje dete učine vidljivim sistemu i pruže mu šansu da bude aktivan deo zajednice, čime će bitno olakšati i poboljšati kvalitet života svog deteta i svoje porodice, ne samo danas, nego i ubuduće.
„Najveća strepnja roditelja deteta sa autiizmom i drugim teškoćama u razvoju je ta, šta će sa njihovom decom biti kasnije, kada postanu punoletni, a posebno onda kada ostanu bez roditelja…“, kažu bojažljivo roditelji okupljeni oko Udruženja „BaziMili“ i svi naglašavaju da im sve mogućnosti druženja i edukacije koje je otvorilo udruženje puno znače, kao i potencijalne usluge socijalne zaštite. Kao posebnu dragocenost kroz rad udruženja ističu i stečena prijateljstva i to za ceo život, sa drugim roditeljima dece sa teškoćama u razvoju.
Provejava i činjenica, da roditelji koji se osamljuju u svom problemu, čine loše i svom detetu i svojoj porodici, a da toga postaju svesni tek kada postane previše kasno za sve i da je zato jako važno da takva deca budu vidljiva i da se njihove potrebe blagovremeno prepoznaju.
O majkama, njihovoj snazi, požrtvovanju, upornosti i hrabrosti je u našem narodu rečeno puno toga, što su članice Udruženja „BaziMili“ od samog starta nepobitno potvrdile, a posebno to da „veću snagu od samohrane majke ima samo majka deteta sa teškoćom u razvoju“! Zaslužile su jedan veliki naklon.
