TRIFUNDAN U NEPRIČAVI
Stari Nepričavci praznika Svetog Trifuna, sećali su se kao dana na koji je 1804. godine, hajduk Savko, u ovom selu popalio turske Hanove i nagovestio slobodu. Mladi poslednjih godina ovaj praznik nazivaju i danom zaljubljenih, a dali je Savkov postupak bio ponukan nacionalnom svešću i željom da sa svog naroda skine jaram ropstva, ili je baš ljubav prema ženi, pa i osveta suparniku, podstakla stasitog Nepričavaca da učini ovo delo, odgovoriće narodno predanje.
Srpska pravoslavna crkva, 14. fabrura, proslavlja Svetog Trifuna, koga smatra i zaštitnikom loze i vina, dok se kod katolika na ovaj dan obeležava Sveti Valentin, koga u poslednje vreme, gotovo podjednako i istok i zapad prihvatio kao dan zaljubljenih.
Međutim, stanovnici Nepričave-jednog od najstarijih sela Kolubare i Tamnave, Svetog Trifuna, sećali su se kao dana na koji je 1804. godine, hajduk Savko (od njega su Ivanovići i Jovanovići u Nepričavi) u ovom mestu, ubio agu, popalio turske hanove i nagovestio slobodu. A dali je Savkov postupak bio ponukan nacionalnom svešću i željom da sa svog naroda skine jaram ropstva, ili je baš ljubav prema ženi, pa i osveta suparniku, podstakla Nepričavca, da ovo učini, odgovoriće narodno predanje koje kaže. Da su se i Savko i moćni aga, nameračili istu ženu, seosku lepoticu Ljiljanu-Ljiku (od koje su Ljikići), pa je to bio dodatni razgog za sukob. U Nepričavi je postojala izreka “Ore Ljika, sa dva bika.” Jedan je agin a drugi Savkov. Svako je inače u hajduke otišao jer sestru Jelku, nije hteo da preda u agin harem , već je i nju sa sobom odmetnuo u šumu, gde je upoznala Ivana hajduka, za koga se kasnije udala.
Savka je ljubav zamalo i glave stajala, jer ga je neko prokazao baš kada je kod Ljike tajno konačio . Tada su ga Turci uhvatili, ali on je uspeo da se oslobodi i sa Mijatom Mijatovićem, iz Klanice, popalio agine Hanove i to dan pre nego što je Karađorđe pozvao na ustanak protiv dahija. U Kolubari, Tamnavi i Mačvi, hajdučija je bila česta pojava, ne samo u vreme otomanske vlasti, već i kada je ovaj deo Srbije proglašen kraljevinom pod Austrougarskom Carevinom.
M. Ranković
