Kompanija „Vega“ koja se u više navrata uvrstila među humana preduzeća, ovoga puta je pokazala izuzetnu društvenu odgovornost jer je donirala značajan uređaj za oftalmološko Odeljenje Valjevske bolnice. Očni ultrazvučni aparat vrednosti oko 1,6 miliona dinara je izuzetno značajan dijagnostički uređaj u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
V. d. direktora Opšte bolnice Valjevo, dr Zoran Đurić zahvalio se gospodinu Stanku Ješiću i njegovoj kompaniji „Vega“, na izuzetnoj donaciji koja omogućava kvalitetan rad specijalistima oftalmologije. On je dodao da su mnoge valjevske firme uvek tu za Valjevsku bolnicu, kao što i ustanova kojom rukovodi uvek stoji na raspolaganju svim građanima Kolubarskog okruga sa svim specijalistima i opremom koju imamo. Kvalitetna zdravstvena usluga je od prioritetnog značaja za celokupno društvo, pa je uz veliku zahvalnost kompaniji „Vega“ i ostalim donatorima, v.d. direktora dr Đurić, uputio poziv i ostalima da pomognu nabavku nove opreme za bolju i kvalitetniju medicinsku pomoć svima.
Specijalista oftalmologije dr Slađana Jokić rekla je da za razliku od drugih ultrazvučnih aparata koje kojiste druge specijalnosti, aparat za dijagnostiku oftalmoloških oboljenja, ultrazvučni aparat ima posebnu sondu koja ima više od 20 hiljada herca, što znači da prodire kroz nežne strukture oka i sagledava i uočava nepravilnosti, te u skladu sa svim time lekara upućuje u terapiju.
“O važnosti ovog uređaja neću posebno pričati je rnam je on neophodan u svakodnevnom kliničkom radu. Pre svega zbog dijagnostičkih procedura. Očni ultrazvuk služi kao pomoćno dijagnostičko sredstvo kod svih oboljenja oka gde su očne medije providne, što znači kada neko ima kataraktu ili zamućenje rožnjače, ultrazvuk je jedini aparat koji nam omogućava da sagledamo dublje delove oka i očnog sočiva. Pomoću njega se procenjuje i zdrvost mrežnjače i da li se mere operativne metode i neke dijagnostičke procedure mogu uopšte primeniti,” zaključuje dr Jokić, dodajući da izuzetan značaj aparat ima u operativnoj oftalmologiji jer bez nalaza na ultrazvuku ne može da se uradi nijedna operacija katarakte. Pored toga što sagledava zdravlje struktura oka, ultrazvuk je neophodan jer u sebi sadrži program koji omogućava izračunavanje jačine intraokularnog sočiva koje se pacijentu ugrađuje. Dr Jokić naglašava da jačina intraokularnog sočiva mora da bude adekvatna da bi pacijent jasno video, da ne bi dolazilo do situacija kao kada recimo nosi pogrešne dioptrijske naočare.
Što se tiče broja pacijenata na godišnjem nivou, on doseže oko 800 pregleda na ultrazvuku, a od tog broja blizu 500 pacijenata bude operisano.
“Još jednom naglašavam važnost ovog uređaja jer se u nekim drugim dijagnostičkim metodama ne mogu sagledati struktur epozadine oka kao što su mrežnjača, zatim očni živac i druge strukture koje su neophodne u procesu lečenja oftalmoloških oboljenja. Za nešto više od godinudana koliko stari ultrazvučni aparat nije radio nekako smo se snalazili. Morali smo da šaljemo pacijente na kliniku za očne bolesti u Beograd, a sve je to dodatno usporavalo i operativni program jer je prolongirana dijagnostika. Od momenta kada nam je stigao ovaj novi uređaj sve se radi po ustaljenom redosledu zakazivanja koji nam omogućava dostupna dijagnostika,” zaključila je dr Slađana Jokić, specijalista oftalmologije OB Valjevo.
Jedan od aparata koji je takođe neophodan oftalmološkoj službi jeste i uređaj za praćenje glaumatoznih bolesnika, jer je veliki broj pacijenata koji imaju glaukom. To je aparat za pregled širine vidnog polja, a specifičnost bolesti jeste što ne daje ozbiljnije simptome ili su oni zamaskirani drugom dijagnozom dok ne dođe do gubitka vida.
“Ovaj aparat nam je neophodan da bi se blagovremeno procenilo kako napreduje bolest i kojom brzinom se gube nervne ćelije, a samim tim pada vid, usled glaukomatozne bolesti. Ovaj aparat bi nam omogućio da otkrijemo slučajeve koji su na pragu oboljevanja, znači pre glaukomatoznog stanja kako bismo na vreme pacijentu primenili terapiju da ne dođe u situaciju da izgubi vid zbog glaukoma koji je na žalost poznat kao tihi ubica vida je rne daje simptome niti bolove, a nervno tkivo u očnom živcu polako propada i tek kada značajno opadne vid, pacijenti nešto primete misleći da imaju kataraktu ili neko drugo oftalmološko oboljenje,” navela je dr Jokić zapažanje koje se odnosi na glaukomatoznu bolest.
Iz decenijskog kliničkog iskustva dr Jokić deli zapažanje da se što se tiče bolesti katarakte uočava spuštanje starosne granice i da na operaciju dolaze sve mlađi pacijenti. Ekstremni slučajevi koje je zabeležila u operativnom radu bili su mlađi od 70. godišta, a najmlađi pacijent do sada bio je 1984. godište. Dr Slađana Jokić ne može sa sigurnošću tvrditi tačan uzrok oboljevanja, ali je podsetila na faktore koji ubrzavaju nastanak katarakte, a to su dijabetesna bolest, zatim faktori nasleđa i sredine kao što je izloženost zračenju.
