U SVETU IMA 20 MILIONA BESKUĆNIKA
Beskućništvo je u svim evropskim državama u porastu i zbog toga se ulažu napori da se taj fenomen iskoreni, a ključni načini da se ljudima sa tim iskustvom obezbedi dostojanstven život je uz pomoć mogućnosti za socijalno stanovanje, razvoj novih oblika socijalne zaštite i podrške zapošljavanju, saopštila je Evropska mreža protiv siromaštva.
“U okviru Strategije Evropa 2020, Evropska Unija je postavila cilj da 20 miliona ljudi širom kontinenta izbavi iz siromaštva i stanja socijalne isključenosti do 2020. godine.
Borba protiv siromaštva predstavlja jedan od osnovnih političkih prioriteta zemalja članica EU, čemu bi trebalo da teže i zemlje kandidati, kao što je Srbija”, navodi se u saopštenju povodom 10. oktobra, Svetskog dana ljudi sa iskustvom beskućništva.
ALARM: 18.000 LJUDI U SRBIJI SU BESKUĆNICI
Vode se kao beskućnici, a čak četvrtina njih su deca mlađa od 14 godina. Noću spavaju pod kartonskim krovovima.
Više od 2.000 dece živi na beogradskim ulicama, obelodanili su nedavno gradski čelnici. Još najmanje 500 njih obitava na ulicama Novog Sada. Za Niš, Kragujevac i ostale gradove u Srbiji ne postoje čak ni orijentacione procene. Svoj toj deci zajedničko je to što su ispod linije siromaštva, što su gladna, smrznuta, prljava, željna svega…
Prema zvaničnim podacima iz poslednjeg popisa, u Srbiji 445 ljudi bukvalno nema nikakav krov nad glavom i živi u parkovima, ispod mostova i na ulici. Još 17.842 njih spada u sekundarne beskućnike: žive u kartonskim i nehigijenskim naseljima koja sutra mogu da budu srušena, bez struje, kanalizacije i vode. Spavaju i u šupama, podrumima, barakama, šahtovima… Od toga, četvrtina njih su deca mlađa od 14 godina (23 odsto). Zanimljivo je i to što se 58 odsto beskućnika izjasnilo kao Srbi, a 32 odsto kao Romi. Veliki broj njih vraćen je u Srbiju u postupku readmisije.
Ova deca su često pravno nevidljiva, nemaju osnovna dokumenta i nigde se ne vode u knjigama. U beogradsko svratište dolazi tek manji broj ukupne populacije – njih 240, najčešće Roma. Oni po pravilu žive u sklepanim barakama s kartonskim krovom koji propada i curi pod naletima snega i kiše. Po ceo dan provode u prošnji, sakupljanju sekundarnih sirovina, pranju šoferšajbni, sviranju po autobusima, prodaji cveća i papirnih maramica…
Beskućništvo jedan od najesktremnijih oblika siromaštva i socijalne isključenosti.
“Srbija, kao zemlja kandidat, treba da deli zajedničke vrednosti i solidarnost sa EU. Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija apeluje na Vladu Srbije da borbu protiv beskućništva postavi među svoje najviše prioritete.
Uključivanje beskućištva u postojeći strateški okvir predstavlja dobar početak, ali je neophodna politička odlučnost da nijedan građanin Srbije više ne sme da spava na ulici ili ostaje u skloništu za urgentni smeštaj duže nego što je neophodno”, navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, potrebna je rešenost da se svim građanima koji žive u neadekvatnim uslovima učine dostupnim sistemska rešenja za unapređenje stanovanja.
