Dan knjige i jubilej Dobrice Erića
Učenici i nastavnici Osnovne škole „Mile Dubljević” Lajkovac iz centralne škole i Izdvojenog odeljenja iz Bogovađe, na nesvakidašnji način, ambijentalnom nastavom i javnim časom pod nazivom „Vitez od Šumadije”, obeležili su Nacionalni dan knjige i veliki jubilej – 90 godina od rođenja jednog od naših najvoljenijih pesnika, Dobrice Erića.
Umesto klasičnih učionica, školski prostor se na trenutak pretvorio u nevidljivu livadu podno Rudnika, gde vazduh miriše na lipu, a reči cvetaju. Nastavnice Sonja Milovanović i Sanja Todorović osmislile su čas bogat sadržajem koji je spojio tradiciju, ljubav prema maternjem jeziku i ćirilici sa savremenim izazovima odrastanja.
Čas je otvoren simboličnim performansom „Čuvar zlatnog ključa”. Scena pod nazivom „Susret dva sveta” na dirljiv način je prikazala decu koja, zagledana u svoje telefone, zaborave na lepotu prirode, sve dok im se ne obrati „Dečak Dobrica”. Uz zvuke frule i stihove pesme „Čudesni svitac”, učenici su ostavili digitalne uređaje i zakoračili u svet mašte, vođeni idejom da je jezik najveća domovina koju imamo.
Poseban utisak ostavio je dramski prikaz u kojem je učenik Dušan Veljović verno dočarao lik Dobrice Erića – sa prepoznatljivim šeširom, torbom punom pesama i širokim osmehom. Kroz dijalog sa radoznalom decom, „Dobrica” je objasnio da se pesme ne kupuju na pijaci, već se „prisluškuju” od potoka, ptica i vetrova.
Program je bio ispunjen raznovrsnim sadržajem:
Muzika i igra: Mlađi đaci iz Bogovađe raznežili su prisutne pesmom i igrom „Zaljubi se Cica u princa”, dok su se kasnije zaorili taktovi „Moravca” i stare izvorne pesme „Lepe li su, nano, Gružanke devojke”, „Svilen konac“.
Dramski prikaz: Publika je uživala u duhovitoj dramatizaciji čuvene „Torte sa pet spratova”.
Poezija: Ređali su se stihovi antologijskih pesama Dobrice Erića poput „Prkosne pesme”, „Dečaka sa zlatom lipe u kosi”.
Čuvari ćirilice i zavičajnog jezika
Osim scenskog nastupa, učenici literarne sekcije pripremili su tematske panoe i radove, dok je znanje provereno kroz zabavan kviz o životu i radu Dobrice Erića. Celokupan ambijent bio je ukrašen motivima iz Dobričinih pesama – svicima, rumenim jabukama i porukama napisanim ćirilicom.
Celokupan ambijent bio je pažljivo osmišljen da dočara duh Gruže i Šumadije, pretvarajući školski prostor u pravu malu planetu čudesa.
Scenografijom su dominirali motivi koji su obeležili Dobričino stvaralaštvo: svetlucavi svici na dlanovima učenika i poruke ispisane ćirilicom podsećali su na bogatstvo koje se ne kupuje novcem, već čuva u srcu.
Centralno mesto zauzela je maketa čuvene torte, podsećajući na najslađe stihove našeg detinjstva i dramski prikaz koji su učenici izveli.
Ispod krošnje jedne stare, „razbarušene” kruške, koja je simbolizovala pesnikovu prirodnu školu, nizali su se stihovi o rumenim jabukama i plodovima zavičaja. Motivi ovaca koje se motaju oko nogu i čobanina sa frulom dočarali su mir i lepotu seoskih predela koje je Dobrica toliko voleo.
Deca su sedela na tradicionalnim ćilimima, stvarajući spoj narodne baštine i modernog trenutka u kojem se bira knjiga umesto ekrana.
Svaki kutak bio je ukrašen rukom ispisanim panoima i crtežima ljubičica, belih rada, žutih krušaka i plavih šljiva, čineći da svaka izgovorena reč dobije svoju boju i miris. Ovakva dekoracija nije bila samo ukras, već živa ilustracija Dobričine poruke da su „naša srca najlepše čitanke”.
„Danas nismo samo čitali poeziju, mi smo je živeli. Želele smo da deca osete da je knjiga najbolji prijatelj, a ćirilica naš zaštitni znak,” poručile su nastavnice Sonja i Sanja.
Ovaj javni čas, bio je više od školskog časa. Bio je to zavet da ćemo čuvati ćirilicu kao naš štit i lepu reč kao naše najjače oružje. „Zavičaj je nešto mnogo više, važan kao majčin zagrljaj”, poručili su lajkovački osnovci, zatvarajući ovaj dan sa knjigom u ruci i Dobricom u srcu.
