Piše: Toma Petrović
Ljubiteljima sporta, a pogotovu fudbala u Lajkovcu dobro je poznato da je Lajkovac od davnih vremena, još pre osnivanja organizacije fudbalskih sudija u Lajkovcu, imao veliki broj sudija, od opštinskih do saveznih, što muškaraca to, u novije vreme, i žena. Naš, nazovimo mlad sudija sudio je turnire na tri kontinenta, Azija, Severna Amerika i Evropa i sada je na vrhuncu svojih mogućnosti. Ovoga puta ne bih pisao o tim mlađim već o starim sudijama od osnivanja sudijske organizacije u Lajkovcu do njihovog prestanka bavljenja sudijskim pozivom iz raznih razloga, odnosno do formiranja Sekcije fudbalskih sudija pri Fudbalskom savezu Srbije. O starima pišem da se ne zaborave, a o mlađima će pisati njihovi savremenici-hroničari.
Osnivanjem sudijske organizacije u Lajkovcu početkom 70-ih godina prošlog veka birani su i predsednici i to u početku Predrag Todorović Dragan, Raka Milić, Mika Grozdanović i Mihailo Maća Matić. Tada je zavladalo i veće interesovanje za sudijskim pozivom pa je za mlade Lajkovca organizovan seminar za fudbalske sudije koji je vodio Milosav Mika Grozdanović. I odmah da kažem da je Mika bio prvi savezni fudbalski sudija koga je delegirala naša organizacija. Imao je Lajkovac i ranije dvojicu saveznih sudija, Vladu Đurđevića i Veljka Cvijanovića ali su oni delegirani iz beogradske organizacije.
Foto: Vlada Đurđević i Veljko Cvijanović
Za masivnost sudija u Lajkovcu najveće zasluge ima Matić Mihailo Maća koji nije žalio za svojim utrošenim vremenom sa polaznicima za sudije. Oni su mu se odužili svojim uspesima i angažovanjem na svim listama u našoj zemlji kako god se ona zvala.
PRVE LAJKOVAČKE FUDBALSKE SUDUJE:
Foto: Živojin Cvetković Žone
- Cvetković Živojin – Žone, došao u Lajkovac iz Svetozareva (Jagodina) i zaposlio se u osmogodišnjoj školi „Mile Dubljević“. Predavao je Fizičko i Opšte-tehničko obrazovanje. Priroda posla ga je vezala za pištaljku, pa je odlučio da se sa njom druži i na sportskim terenima. U toku svoje sudijske karijere sudio je „zonu”, najviši rang za republičke sudije, ali preminuo je vrlo mlad, tako da je ostao bez zvanja saveznog sudije. Na utakmice je odlazio svojim motociklom DKV, i uvek vozio Dragana Todorovića.
- Todorović Predrag – Dragan, došao u Lajkovac iz Obrenovca. Po prestanku fudbalske karijere, opredelio se za poziv fudbalskog sudije. Kao i Žone dostigao je zvanje republičkog sudije. Zbog starosne granice nije imao uslove da polaže saveznu kategoriju. Dragan i Žone bili su tandem, na utakmice su odlazili motociklom. Dragan je takođe sudio „zonu“. Posle Žonove smrti rešio je da omasovljava sudije u Lajkovcu. Među prvima je bio Radomir Milić – Raka dugogodišnji fudbaler „Železničara“. Po završetku sudijske karijere bio je kontrolor suđenja. Dragan se nesebično trudio da što veći broj fudbalera uvede u sudijski poziv. Dragan i Raka su najzaslužniji što je u Lajkovcu osnovana sudijska organizacija a prvi predsednik bio je upravo Dragan. Pored fudbala bio je i prvi predsednik Košarkaškog kluba „Železničar“ koji je osnovan 1978. godine.
- Milić Radomir – Raka, zbog duge fudbalske karijere kao i Dragan Todorović nije mogao da stekne saveznu kategoriju već je ostao republički sudija. Sudio je Drugu srpsku ligu, grupa „Zapad“. Svojim aktiviranjem u sudijski poziv, zajedno sa Todorovićem teži da privoli veći broj aktivnih igrača da polažu sudijski ispit. To im polazi za rukom, pa su sledeće sudije bile Milovanović Budimir i Matić Mihailo. Po završetku sudijske karijere Raka je obavljao više funkcija u Međuopštinskom savezu Valjevo. U sudijskoj organizaciji Lajkovca obavljao je skoro sve funkcije. Kao kontrolor je završio sudijsku karijeru.
- Matić Mihailo – Maća, je takođe dostigao samo republičku kategoriju. Zajedno sa Rakom i Budom Milovanovićem sudio je Drugu srpsku ligu. U daljem osposobljavanju lajkovačke sudijske organizacije Matić je imao najviše zasluge. Nije se angažovao kao kontrolor već se opredelio za poziv fudbalskog trenera. Kao fudbalski trener angažovao je veliki broj aktivnih igrača da polažu sudijske ispite. Mnogi od te mlade generacije postali su savezne sudije i sudili su najviši rang takmičenja, a neki su i danas kontrolori Prve lige, Sandić Zoran – Sanda i Srpske lige Zapad Ivković Slobodan – Boka. Pavlović Saša – Pavlaka je do pre dve godine obavljao dužnost kontrolora Srpske lige „Zapad“ dok mu sin nije dostigao zonski stepen takmičenja, pa zbog sukoba interesa Saša se povukao sa mesta kontrolora. Ivković Marko – Arap je još uvek na listi sudija Super lige.
- Milovanović Budimir – Džaga, bio je, kao Raka i Maća, republički sudija, sudio je Drugu srpsku ligu. Nije hteo da bude kontrolor već je kao i Maća otišao u fudbalske trenere. Buda je bio interesantan a uz to vrlo dobar sudija. Nije voleo teoriju ali je bio dobar praktičar. Jednom je u Vranovu sudio Vranovo-Železničar Smederevo. Buda je bio glavni sudija a pomoćnici Mika Grozdanović i Predrag Pavlović – Koreja iz Valjeva. Kontrolor suđenja bio je Dimitrije Petrović iz Požarevca. Komšiski derbi – mnogo teška utakmica. Pri kraju susreta Železničar je žestoko napadao da bi rešio utakmicu u svoju korist. Kontrolor Petrović je bio Budin prijatelj. Videvši da se vodi žestoka borba pokazao je Budi da svira kraj što je ovaj i učinio istog momenta. Na putu za svlačionicu prilazi mu novinar „Sporta“ i kaže: Milovanoviću imaš ocenu 7. Na to mu Buda odgovara: Kakva sedmica, šta će mi reći moji sutra na poslu!? Dobro onda 9, kaže novinar. Takav je bio Buda i svi su ga takvog voleli. Džaga je ceo radni vek, sve do penzionisanja, proveo kao magacinski radnik na Glavnoj železničkoj Beograd.
- Grozdanović Milosav – Mika, svoju sportsku karijeru započeo je u pionirima „Železničara“. Sa 17 godina pridružio se seniorima i sa specijalističkim pregledom stekao je pravo nastupa na prvenstvenim utakmicama, naravno u početku kao rezerva ali mu se nekada ukaže prilika da igra sa kratkom minutažom, gde je mogao više da se iskaže, uglavnom na prijateljskim utakmicama. Vrlo brzo ustalio se u prvom timu. Najpre po potrebi na mestu levog beka, a zatim na mestu centarhalfa (danas je to libero). Na utakmici u Malom Zvorniku doživljava težu povredu kolena zbog čega je bio četiri meseca na lečenju. Posle zalečene povrede na utakmici u Vreocima protiv „Turbine“ ponovo povređuje isto koleno. Oporavak je bio spor, dva meseca je nosio gips i isto toliko išao na fizikalne terapije koje nisu dale željene rezultate. Doktor je predložio operaciju koju Mika nije prihvatio već je odlučio da prestane da igra fudbal. Po predlogu Dragana Todorovića polaže ispit za područnog sudiju. Posle uspešno položenog ispita stiče pravo da sudi Posavsko-podunavsku zonu. Na toj listi našao se kao perspektivni sudija i polagao za republičkog sudiju. Vrlo brzo je stekao uslov da polaže za saveznog sudiju. Zbog raznih manipulacija i kombinacija u sudijskoj organizaciji čekao je godinu dana da bude pozvan na polaganje ispita. Na Đurđevdan, 6. maja 1979. godine položio je ispit i stekao zvanje saveznog fudbalskog sudije. Na ispitu je jedini od 30 kandidata tačno rešio svih 24 pitanja na testu. Briljirao je i na usmenom delu ispita. Još kao republički sudija našao se na listi Srpske lige koju su sudile isključivo savezne sudije i perspektivne republičke sudije.
Tako je Milosav Grozdanović postao prvi savezni fudbalski sudija iz sudijske organizacije iz Lajkovca. Bio je pravičan i strog sudija. Nije bio sklon taktiziranju. Zbog svojih vrlina stigao je na saveznu listu, upravo na Drugu saveznu ligu, grupa „Istok“. Ostvario je prosek 4, a najviša ocena bila je 5. Mika je iznenada napustio suđenje i povukao se iz sporta zbog nečasnih radnji i nepoštovanja pravilnika. Mogao je još 10 godina da sudi ali se odlučio na ovaj potez kao pošten čovek i nije htao da bude saučesnik u prljavim igrama.
Za svoj rad u sportu dobitnik je zlatne plakete za „70 godina FSS“. Za vreme svog sudijskog staža bio je skoro na svim funkcijama u matičnoj organizaciji kao i na funkcijama u Međuopštinskom savezu i u predsedništvu Saveza fudbalskih sudija Jugoslavije. Za svoje angažovanje na omasovljavanju sudijske organizacije u Lajkovcu i održavanja seminara za nove sudije, ukazano mu je poverenje od Saveza fudbalskih sudija da organizuje polaganje ispita za republičke sudije u Lajkovcu. Mika je ovo poverenje opravdao i na predsedništvu sudija Srbije dobio pohvalu za najbolje organizovano polaganje.
Po završetku sudijske karijere bio je predsednik ženskog FK „Kolubara“ Lazarevac i na čelu kluba se zadržao 3-4 godine.
- Ninković Predrag–Prele, igrao je u omladincima „Železničara“, ali je najviše igrao za FK „Rubribreza“. Odlučio je da prekine sa igranjem i da se posveti sudijskom pozivu. Relativno brzo je napredovao. Kao republički sudija sudio je Drugu srpsku ligu. Na toj listi stekao je uslov da polaže za saveznog sudiju. Ispit je uspešno završio i postao drugi savezni fudbalski sudija iz lajkovačke sudijske organizacije. Zbog slabog zdravstvenog stanja morao je da prekine dalje suđenje i postao kontrolor. Godinama je obavljao razne funkcije u sudijskoj organizaciji kao i u Opštinskom fudbalskom savezu. Nažalost, nije preživeo operaciju srca.
- Bogdanović Aleksandar – Aca, je voleo fudbal ali se nije aktivirao već je to činio na amaterskoj osnovi. Kao dete odrastao je u železničkoj kolonije i bio komšija sa Mikom Grozdanovićem i zajedno su išli u školu. Na Mikin nagovor prihvatio je predlog da polaže za fudbalskog sudiju. Vrlo brzo je je postao republički sudija. U zavisnosti od kvota koje su imali opštinski savezi, Aca je sudio i Drugu srpsku ligu. Na njoj je imao komisijske kontrole za sticanje uslova da polaže za saveznog sudiju. Nema podataka da li je položio taj ispit, jer kada je trebalo da polaže postao je direktor JKP u Lajkovcu i najverovatnije je zapostavio taj ispit. Mali broj Lajkovčana zna da je Aca bio upravnik kamenoloma u Kadinoj Luci i da je sa svojim radnicima radio na izgradnji grobnice Josipa Broza Tita. Nije bio hvalisavac ali je to poverio svom prijatelju. Iznenada je preminuo 2000. godine.
- Grozdanović Miloš–Miša, voleo je i imao talenat za fudbal, ali se nije mnogo trudio da bi to iskazao. Igrao je fudbal za seoske aktive gde nije moralo da se trenira. Brat mu je Mika Grozdanović i verovatno je zbog njega odlučio da bude fudbalski sudija. Zajedno sa Ninkovićem i Bogdanovićem započeo je svoj sudijski poziv. Sudijska organizacija Lajkovca uvek ih je delegirala kao stalnu trojku. Razlog je bio taj što nije bilo drugih aktivnih republičkih sudija. Menjali su se u krug za suđenje utakmica. Zajedno su bili i na Drugoj srpskoj ligi. Stekao je uslov za polaganje saveznog ispita ali je bio malo neozbiljan i nije izašao na taj ispit. Brzo je prestao da sudi zbog prirode posla i nedostatka slobodnog vremena. Preminuo je 2005. godine.
- Milić Slobodan, vrlo mlad se opredelio da bude fudbalski sudija. Baveći se fudbalom bio je golman. Iako je imao talenta ipak se odlučio da bude fudbalski sudija. Kao mlad dobio je status perspektivnog sudije što je on to i iskoristio. Brzo je došao do republičkog sudije i napredovao na listama. Sa Ninkovićem, Bogdanovićem i Mišom Grozdanovićem našao se na listio Druge Srpske lige. Tu je stekao uslov za polaganje za saveznog sudiju. Bio je veoma odgovoran sudija. Posle kraćeg vremena pralazi da radi u TENT u Obrenovac. Nije poznato njegovo dalje angažovanje u sudijskom pozivu. Na prvom izlasku na polaganje imao je peh, verovatno zbog treme i nije uspeo da položi ispit. Bio je dugo godina aktivan u sudijskoj organizaciji Obrenovca. Nedavno je preminuo.
- Adamović Ratko-Ara, polagao je ispit za područnog sudiju zajedno sa Prelom, Acom, Mišom i Hamzićem. Uvek je voleo da bude pomoćni sudija ali zbog problema sa vidom odustao je od daljeg suđenja.
U periodu kada su Drugu ligu sudili Ninković, Bogdanović, Miša Grozdanović i Milić Lajkovac je prvi put od osnivanja organizacije imao 4 republičke sudije na ovoj listi i svi su bili na raspolaganju za suđenje utakmica republičkog ranga. U prve sudije mogu se još navesti trojica sudija i to: Dojčilo Čitaković, Zlatomir Hamzić i Miroslav Mladenović.
- Hamzić Zlatomir–Gara, bio je aktivan igrač u podmlatku „Železničara“. Zbog prirode posla prestao je da se bavi sportom. U poodmaklim godinama odlučio je da polaže sudijski ispit. Verovatno je tu odluku doneo zbog bliskosti sa Mikom Grozdanovićem sa kojim je radio, pa ga je Mikina priča o utakmicama navela da i on bude fudbalski sudija. I on je položio ispit za republičkog sudiju ali zbog godina nije mogao više napredovati. Sudio je Međuopštinsku ligu. U tom periodu pojavio se veliki broj mladih sudija u Valjevu i Hamzić zbog starosti nije mogao na višu listu. Po završetku bio je kontrolor.
- Mladenović Miroslav, ima dug igrački staž. Igrao je branio za FK „Rubribreza“. U poznijim godinama odlučio je da polaže za fudbalskog sudiju. Stigao je da polaže za republičkog sudiju, ali ne da ide da sudi utakmice republičkog ranga iako je imao zvanje. Razlog su limitirane godine. Bio je aktivan u sudijskoj organizaciji, kao i u Opštinskom fudbalskom savezu. Po završetku sudijske karijere obavljao je dužnost kontrolora ali je i ovde zbog limita sa godinama prestao da bude aktivan.
- Čitaković Dijčilo – Doja Čitak, je među prvima položio ispit za fudbalskog sudiju. U to vreme nije bilo sudijske organizacije u Lajkovcu, već u Valjevu. Kao sudija nije imao prođu jer su Valjevci imali veliki broj svojih sudija, a Dojčilo dolazi iz Lajkovca i bio je tretiran kao provincijalac. Svi Lajkovčani bili su u istom statusu kao i Dojčilo. Osnivanjem organizacije u Lajkovcu, menja se situacija i Lajkovac je vodio svoju kadrovsku politiku. Tu su veliku ulogu imali Dragan Todorović, Raka Milić i Mika Grozdanović. Vođena je korektna kadrovska politika. Na svim listama imali smo određen broj mesta, pa smo po zasluzi i kvalitetu delegirali sudije. Zahvaljujući upornosti Mike Grozdanovića koji je bio predsednik, Dojčilo je ispunio uslov u zadnjem momentu da polaže za republičkog sudiju. Na polaganju je toliko dominirao u znanju da je komisija bila zaprepašćena. Od strane Valjevaca, Dojčilo je predstavljen kao neozbiljan kandidat o čemu je bio upoznat sa stavom Valjeva o njegovom izlasku na ispit pa je najozbiljnije shvatio polaganje ovog ispita. Mentori su bili Mika Grozdanović i Milovan Popović iz Valjeva. Komisija je Dojčilu postavljala najteža pitanja koja se postavljaju na ispitu za saveznog sudiju. Mika Grozdanović je bio organizator tog ispita u Lajkovcu. Upoznao je komisiju da je Dojčilo dobro spremljen, ali da je veliki tremaroš. Na sva pitanja dao je potpuno tačne odgovore. Ispitu je prisustvovala i žena koja je prva prevela pravila fudbalske igre sa engleskog na srpski. Oduševila se, prva mu čestitala i izljubila.
Jednom je Dojčilo išao u Valjevo da sudi neku utakmicu. Na utakmicu je došao kao kada ide kao akviziter da prodaje knjige, čime se inače bavio, zaboravio je da ponese kopačke i kartone. Posle jednog prekršaja trebao je da pokaže žuti karton a on ga nije imao. Brzo se dosetio i iz džepa izvadio žuti češalj i tako izrekao zasluženu opomenu. Češalj mu je bio glavni rekvizit i stalno se začešljavao da bi bio lep na terenu. Kao kopačke poslužile su mu krimke u kojima je došao na utakmicu. Utakmicu Omladinac-Proleter Doja je sudio sa kišobranom pošto je padala kiša. Prvo poluvreme je završeno sa 4:1 za goste a onda se na poluvremenu nešto promenilo pa je sudija pomogao domaćima da pobede sa 9:6. Doja je bio i ovakav i onakav ali je ipak i posle smrti ostao deo varoši.
Rođen 11. 05. 1933 god. u Lajkovcu. U mlađim kategorijama Železničara igrao je tri sezone u half liniji u vrlo jakoj selekciji. Odlazi u Budućnost Valjevo gde ostaje jednu sezonu, zatim jednu sezonu igra u Iskri iz Bariča. Dve sezone igra u ekipi Stublina. Nije se posvetio fudbalu, više je voleo da pravi štosove i navija nego da igra.
I na kraju da pomenem još nekoliko saveznih fudbalskih sudija iz OSFS Lajkovca koji su bili u periodu od osnivanja do njihovog pasiviziranja ili do reorganizacije fudbalskih saveza kada je osnovana Sekcija fudbalskih sudija pri OFS Lajkovac:
Ivković Slobodan – Boka
Sandić Zoran – Sanda
Ivković Marko – Arap
Milovanović Milovan -Micko
Milovanović Goran – Combula
Pakić Igor
Pavlović Saša – Pavlaka
Radojičić Aleksandar – Skojevac
Stanojlović Slobodan – Toca
Miletić Dragan – Bika
Po mišljenju saveznog instruktora Save Avramovića, Slobodan Ivković Boka važio je za najboljeg fudbalskog sudiju na teritoriji Srbije i Crne Gore.
I kao što sam napisao na početku ovog teksta imamo i jednog međunarodnog sudiju. To je Goran Milovanović koji je nakada uspešno bio na listi Prve lige, a poslednjih godina je sudija u Soka malom fudbalu. Dve godine bio je akter Lige šampiona kao i svih najvažnijih evropskih i svetskih turnira. Sudio je Svetsko prvenstvo u Omanu dok je na kraju 2025. godine bio na Svetskom prvenstvu u Meksiku. Sudio je na nekoliko mečeva, a bio je i glavni u duelu Paragvaja i Argentine. Posle dobrog suđenja nagrađen je da vodi meč za treće mesto selakcija Kazakstana i Holandije. Soka mali fudbal igra se na terenu sa veštačkom podlogom manjih dimenzija od standarnih. Igra se brže i to privlači veliki broj navijača, a na mečevima je i po nekoliko desetina hiljada.
Foto: Sara Milić i Tijana Milutinović
Dame ne smemo svrstavati u stare fudbalske sudije ali ih možemo pomenuti kao raritet među sudijama koje ulepšavaju ovu organizaciju. To su mlade lajkovčanke Marija Ivković (sudila do 2007), Milica Kuljanin (do 2008), Đorđević Jovana iz Bogovađe (zona), Sara Milić (okrug), a Jovana Jovanović i Todora Milić zamrzle su status, Milica Petković, Ivona Jevtić, Tijana Milutinović iz Ratkovca su na listi (MOFL Istok, Verovatno su neke od njih u međuvremenu promenile prezimena.
Moram pomenuti i čoveka koji je najduže neprekidno bio delegat-ocenjivač sudija i koji je dao najviše negativnih ocena. To je Miladin Milovanović koji bio delegat 13 godina na svim zonama regiona Zapadne Srbije. Miladin je kasnije bio sportski direktor ženskog košarkaškog kluba „Železničar“ Lajkovac od 2005. do 2024. godine.
Foto: Vojislav Milovanović kao delegat utakmice Mačva (Šabac) – Seljak (Mihailovac) 15.09.2013. Na istoj utakmici Ivković Slobodan Boka bio je kontrolor.
Bilo je dosta fudbalskih sudija, delegata i kontrolora u familiji Milovanović. Među već nabrojanim bio je i Voja Milovanović koji je bio područni sudija, republički sudija i instruktor III kategorije. U više navrata bio je komesar za delegiranje fudbalskih sudija međuopštinske i okružne lige „Kolubara“, a bio je i delegat u više navrata zone „Drina“ i srpske lige „Zapad“.
Spisak još nekih starih lajkovačkih fudbalskih sudija, ali spisak nije konačan:
