Predlog za osnivanje državnog Alimentacionog fonda ušao je u skupštinsku proceduru i mogao bi da bude usvojen već na prvom narednom skupštinskom zasedanju, što bi bilo rešenje za problem sa kojim se suočavaju brojni razvedeni roditelji: neplaćanje i izdržavanje.
Ovo je revolucionarni trenutak u Srbiji, na koji su čekale brojne generacije samohranih roditelja!
Alimentacioni fond je mehanizam zaštite koji obezbeđuje izdržavanje deteta kada roditelj koji je na to obavezan ne plaća alimentaciju, navodi se u predloženom zakonu, koji bi trebao biti kraj borbi za egzistenciju samohranih roditelja.
Očekuje da će Skupština Srbije usvojiti zakon u narednim mesecima, a po njegovom usvajanju kada roditelj ne plati alimentaciju dva meseca, automatski se pokreće sistem isplate preko Alimentacionog fonda. Tako će roditelj dugovati novac državi, a ne detetu. Država je preuzela na sebe najproblematičniju stvar, a to je naplata.
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine razvedeno više od 5.000 brakova sa decom i da je u skoro 70 od 100 slučajeva dete pripalo majci. Čak polovina njih nije dobila izdržavanje, procene su Centra za mame.
Alimentacioni fond bi mogao da promeni tu situaciju, jer će prema novom zakonu ukoliko dužnik ne plaća alimentaciju tu dužnost preuzeti država, a dugove izvršitelji.
Žensko udruženje kolubarskog okruga (ŽUKO) pozdravlja najavu osnivanja Alimentacionog fonda, kao značajan korak ka zaštiti prava dece i podršci samohranim roditeljima u Srbiji, kaže Jelena Ružić, predsednica ŽUKO i dodaje:
“Prema podacima sa popisa iz 2022. godine, u Srbiji više od 410.000 roditelja živi sa decom bez partnera, od čega je oko 78% majki i 22% očeva. Istraživanje Centra za mame pokazuje da čak 44% samohranih roditelja ne prima nikakvu alimentaciju, dok mnogi dobijaju alimentaciju neredovno ili u iznosima koji ne pokrivaju osnovne potrebe deteta.
Do sada je prosečno bilo potrebno 14 meseci da se dobije sudska odluka u slučaju tužbe za neplaćanje alimentacije, tokom kojih je roditelj koji neposredno brine o detetu morao da pokriva troškove života, advokata i suđenja. Osnivanjem Alimentacionog fonda, dete i roditelj koji se neposredno brine o njemu dobiće pravovremenu i institucionalnu podršku, dok će država preuzeti odgovornost za naplatu duga od roditelja koji izbegava svoju zakonsku obavezu.”
Uz punu podršku ideji koja je već u proceduri, Jelena Ružić skreće pažnju na par manjkavosti predložene zakonske regulative u ovoj oblasti, za koje veruje da će vremenom i kroz praksu biti korigovane:
“Međutim, u Predlogu Zakona o Alimentacionom fondu uočavamo određene manjkavosti. Predviđeno je da se iz fonda isplaćuje do polovine iznosa naknade koju država određuje za decu u hraniteljskim porodicama, što je oko 25.000 dinara mesečno, s obzirom da je mesečna naknada za izdržavanje deteta u hraniteljskoj porodici 50.170 dinara . Smatramo da ovaj iznos nije dovoljan za pokrivanje osnovnih potreba deteta, posebno imajući u vidu da neka deca primaju i veće naknade. Sa druge strane, veliki broj alimentacija je manji od tog iznosa, pa možda ove smernice budu uticale i na sudske odluke da se te niže alimentacije prilagode tom iznosu.
Takođe, predlog zakona ne predviđa mogućnost naplate alimentacije od roditelja koji ne rade ili ne žive u Srbiji, što predstavlja značajan problem u praksi. Ipak, treba imati na umu da je u pitanju predlog zakona koji će se verovatno unaprediti amandmanima, kao i da će se nakon usvajanja i uvođenja fonda u praksu vršiti dodatne izmene kako bi se postigli maksimalni rezultati.”
ŽUKO kroz kampanju “A šta je ostalo detetu?” ukazuje na to da (ne)plaćanje alimentacije ne sme da bude mehanizam osvete ili teranja inata između bivših partnera, nego je zakonska i moralna obaveza roditelja prema detetu.
