Veljko Bajić je ispunio sebi zadat cilj, istrčao je svoj stoti polumaraton!
Svoj prvi polumaraton, i to noćni, Veljko je istrčao 2014. godine u Novom Sadu. Za stoti maraton, znajući za njegovu želju da istrči pazarski maraton, njegovi drugari su mu priredili iznenađenje. Stoti maraton je nakon jedne decenije istrčao upravo u Novom Pazaru, a zajedno sa njim bili su na njegovo prijatno iznenađenje i njegovi drugari, desetak Lajkovčana, što je Veljkovom jubilarnom maratonu dalo posebnu dimenziju i draž.
Veljko svojim primerom zapravo šalje vrlo jednostavnu i u ovom vremenu korisnu poruku drugima, da se pokrenu, da budu aktivni na bilo koji način, da se takmiče i druže.
Foto: Veljko sa suprugom
Evo kako je počela Veljkova trkačka priča i koliko pozitivnih stvari je u njegovom životu pokrenula:
“Moja trkačka priča kreće pre nešto više od deset godina, kada sam odlučio da se pridružim drugarima na jednom polumaratonu. Uvek sam se rekreativno bavio nekim sportom, najviše košarkom i plivanjem i mislio sam da mi trka neće teško pasti, ali desilo se suprotno – nakon završenog polumaratona (21km) dva dana sam jedva hodao.
Ali, ono što se takođe desilo je da mi se dopao ceo taj osećaj trčanja sa još mnogo ljudi, dobijanja medalje na cilju, putovanja i slično, i vrlo lako sam shvatio da je to nešto što želim da radim češće. Učlanio sam se u jedan rekreativni trkački klub iz Beograda, upoznao dosta ljudi koji su takođe pravili prve trkačke korake i priča je krenula. Da bi neko dugo bio u trčanju, potrebno je da ima bilo kakav trkački cilj, da li je to neka trka ili neka određena dužina koju bi neko voleo da istrči, bitno je da postoji neki odgovor na pitanje koje trkači često postavljaju sebi “šta mi je ovo trebalo”, moj odgovor na to i moj cilj je bio da istrčim 100 polumaratona.
Nisam mogao ni da pretpostavim da će taj cilj da pokrene još mnogo pozitivnih stvari u mom životu, imao sam sreće da kroz trčanje upoznam neke ljude sa kojima sam danas prijatelj i sa kojima sam, između ostalog, putovao na trke po Srbiji i Evropi i doživeo mnogo lepih stvari. Ono što je mnogo bitnije i vrednije je to što znam da sam barem jednu osobu iz moje okoline uspeo da pokrenem i motivišem da i ona bude aktivna.
Foto: Polumaraton u Berlinu 2015. godine
Od svih lepih trkačkih trenutka koje sam imao, ono što mi se desilo na mom stotom polumaratonu u Novom Pazaru krajem oktobra ove godine ne može da se poredi ni sa čim drugim – grupa drugara me iznenadila i spremila navijanje, zajedno smo ušli u cilj i taj trenutak je nešto što će uvek biti jedan od odgovora na “zašto trčim?”
Foto: Trka na Šar planini
Pored polumaratona, volim da trčim maratone i planinske trke, a jedan od ciljeva za narednu godinu je trka od 108km na Fruškoj Gori, nadam se da ću uspeti lepo da se spremim za to.
Foto: Čari prirode na trci
Bitno je da mi koji možemo da vodimo aktivan život to i uradimo! Postoji puno ljudi koji iz mnogo razloga nisu u mogućnosti to da rade, ali mi koji možemo ne smemo da dozvolimo da nam je teško da vodimo računa o zdravlju, pored svih obaveza oko porodice, posla i ostalog, moramo da se nateramo, jer u krajnjem slučaju, nikad ne znamo na koga možemo pozitivno da utičemo, a ja se nadam da će ovaj tekst makar jednu osobu motivisati da krene sa nekom akvtivnošču.”
Lajkovac ima veliki broj zanimljivih i vrednih pažnje ljudi, jedan od njih je svakako Veljko Bajić, porodičan čovek, zaposlen, koji je svoj život obogatio strašću prema trčanju, posebno prema polumaratonima Ovo je Veljkova formula, a svako može pronaći svoju, za početak bar kao zamenu za vreme provedeno pred ekranima i u cilju očuvanja zdravlja. A propratni benefiti dolaze sami po sebi, tako je bar pokazao primer Veljka Bajića, koji je upravo istrčao svoj prvi polumaraton i već postavio sebi nove ciljeve.
